Lav Vigotski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lav Vigotski
Lev Vygotsky 1896-1934.jpg
Ime po rođenjuЛев Семёнович Выготский
Datum rođenja17 novembar, 1896.(1896-11-17)
Mesto rođenjaOrša
 Ruska Imperija
Datum smrti11 jun, 1934.(1934-06-11)(37 god.)
Mesto smrtiMoskva
 SSSR

Lav Vigotski (rus. Лев Семёнович Выготский; Orša, 17. novembar 1896Moskva, 11. jun 1934) jedan od utemeljivača sovjetske psihologije i osnivač kulturno istorijske psihologije (rus. Культурно-историческая психология), koji je predložio sociokulturalni model mentalnog razvoja, koji odražava verovanje u socijalnu i kulturalnu osnovu individualnog razvoja u okviru istorijske perspektive.

Biografski podaci[uredi | uredi izvor]

Lav Vigotski je rođen u Oršu u Ruskoj Imperiji (današnja Belorusija). Sve do 1924. godine nije se bavio psihologijom, već književnom kritikom, teorijom književnosti i umetnosti i lingvistikom.

Postao je naučni saradinik reformisanog Intituta za psihologiju u Moskvi, gde započinje istraživanja iz kojih će razviti kulturno-istorijsku koncepciju psiholoških pojava. Uporedo sa njegovim radom, razvija se i marksistička psihologija, u delima S. L. Rubinštajna i A. N. Leontjeva.[1]

U svom prvom radu iz 1924. istražuje distinktvine psihološke karakteristike čoveka, ističući da pored ličnog postoji i istorijsko i socijalno istorijsko iskustvo, tj. kolektivna koordinacija ponašanja.

Osnovnu koncepciju o problemima svesti furmuliše u istom članku. Tokom 1928. i 1929. bavio se problemima kulturnog razvoja deteta, a smatra se daje do 1930. uobličio svoju kulturno istorijsku teoriju psiholoških pojava.

Lav Vigotski umire 1934. godine u Moskvi od tuberkuloze, ne dočekavši izlazak iz štampe svog osnovnog dela Mišljenje i govor.

Pregled naučne ostavštine[uredi | uredi izvor]

Uprkos njegovoj tvrdnji o „novoj psihologiji“ koju je predvideo kao „nauku o Supermenu“ komunističke budućnosti,[2][3][4][5] glavno delo Vigotskog bilo je u razvojnoj psihologiji. Da bi se u potpunosti razumeo ljudski um, on je verovao da se mora razumeti njegova geneza. Shodno tome, većina njegovog rada uključivala je proučavanje ponašanja dojenčadi i dece, kao i razvoj usvajanja jezika (poput značaja pokazivanja i unutrašnjeg govora[6]) i razvoj koncepata; sada se to obično naziva šemama.[7][8][9]

Dela[uredi | uredi izvor]

Većina dela Lava Vigotskog dugo nije štampana u Sovjetskom Savezu. Tek se četrdeset godina posle smrti beleži se uspeh i jača njegov uticaj. Njegova najznačajnija dela su:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ivan Ivić, predgovor knjige Lava Vigotskog, Mišljenje i govor, Nolit, Beograd, 1977.
  2. ^ Yasnitsky, A. (2018). Vygotsky’s science of Superman: from Utopia to concrete psychology. In Yasnitsky, A. (Ed.). (2018). Questioning Vygotsky’s Legacy: Scientific Psychology or Heroic Cult. London & New York: Routledge.
  3. ^ Dr. Clay Spinuzzi blog, book review: New Myth, New World: From Nietzsche to Stalinism
  4. ^ Spinuzzi, C. (2018). From superhumans to supermediators: Locating the extraordinary in CHAT. In A. Yasnitsky (Ed.), Questioning Vygotsky’s legacy: Scientific psychology or heroic cult (pp. 137–166). New York, NY: Routledge.
  5. ^ Zavershneva, E. (2014). The problem of consciousness in Vygotsky's cultural-historical psychology. In A. Yasnitsky, R. Van der Veer & M. Ferrari (Eds.), The Cambridge Handbook of Cultural-Historical Psychology, 63-97. Cambridge: Cambridge University Press
  6. ^ Alderson-Day, Ben; Fernyhough, Charles (2015). „Inner Speech: Development, Cognitive Functions, Phenomenology, and Neurobiology”. Psychological Bulletin. 141 (5): 931—965. PMC 4538954Slobodan pristup. PMID 26011789. doi:10.1037/bul0000021. 
  7. ^ Vygotsky, L.S. Thought and Language (1932). Chapter 6: The Development of Scientific Concepts in Childhood.  marxists.org
  8. ^ Oxford Reference: Vygotsky blocks
  9. ^ Paula Towsey on the Blocks Experiment (2008) Vimeo.com

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]