Laslo Sekereš

Ladislav Sekereš
Fotografija Bore Vojnovića (arhiv lista Mađar So)
Lični podaci
Datum rođenja	(1931-09-12)12. septembar 1931.
Mesto rođenja	Subotica, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti	27. decembar 1997.(1997-12-27) (66 god.)
Mesto smrti	Zemun, SRJ
Naučni rad
Polje	arheologija

Ladislav „Laslo“ Sekereš (Subotica, 12. septembar 1931 – Zemun, 27. decembar 1997) bio je srpski i jugoslovenski arheolog i muzeolog.

Od početka karijere pa sve do svoje smrti bio je saradnik Subotičkog Gradskog muzeja, kojem je jednu deceniju bio i direktor. U ovoj instituciji proveo je blizu 40 godina kao kustos-arheolog, a bio je poznat i kao istraživač etnografije, kulturologije, regionalne istorije. Bio je vrstan poznavalac arheologije severnih predela Bačke a stekao je poštovanje i kao društveno-politički radnik.

Biografija

Školu je pohađao u svom rodnom gradu. Za arheologiju se opredelio još kao gimnazijalac. Igrom slučaja našao se u grupi koja je nakon oslobođenja formirana kao pokušaj oživljenja muzeološkog aktivizma u Severnobačkom okrugu. Na čelu tog pokreta nalazio se Imre Šulman, prvi direktor gradskog muzeja u Subotici. U vremenu velike oskudice, Šulman je bio patron mladih studenata, i obezbedio sredstva za njihovo školovanje u dalekoj Sloveniji. Tako je i Sekereš leta 1957. bio u prilici da kao učenik profesora Srećka Brodara i Josipa Korošeca završi studije na Ljubljanskom Univerzitetu, sa diplomom praistorijske arheologije.

Vrativši se u Suboticu, odmah nakon odsluženja vojnog roka 1958. godine Laslo se kao honorarni pripravnik latio posla na arheologiji, te uznapredivši, bio izabran za zamenika direktora Šulmana, a nakon njegovog penzionisanja 1960. preuzeo mesto direktora muzeja. U malom sreskom muzeju gde su uslovi i obim posla bili ograničeni na lokalnu historiografiju, uloga direktora bila je polihistorska - osim arheolog, bio je i etnolog, kulturolog, biolog, numizmatičar, istoričar umetnosti, jednom rečju sve u jednom. Na primer bio je jedan od inicijatora i osnivača subotičke galerije, poznatije kao Likovni Susret.

Kao direktor bio je veoma ambiciozan, izgradio je mnoge kontakte sa muzejskim institucijama u svetu. Na primer sa Smitsonian Institutom, koji je uz njegovo posredovanje finansirao nekoliko iskopavanja na području Vojvodine. Radio je i na iskopavanjima u inostranstvu, na primer u Mađarskoj, a u SR Nemačkoj boravio je na usavršavanju.

Bavio se svim arheološkim epohama. Sastavio je arheološku kartu severne Bačke, za potrebe subotičkog i senćanskog muzeja. Vodio je niz manjih i većih, uglavnom zaštitnih iskopavanja, i bio učesnik brojnih sistematskih. Učestvovao je na svim većim domaćim i stranim arheološkim skupovima.

U znak priznanja, pre svega u struci, Sekereš je dobijao mesto u raznim savetima, forumima i komisijama za kulturu i nauku. Najveća čast za njega je bilo imenovanje na mesto prvog predsednika Arheološkog društva Srbije (posleratnog Srpskog Arheološkog društva), koje je najpre funkcionisalo kao republička podružnica Arheološkog društva Jugoslavije.

Preminuo je 27. decembra 1997. Njegov In Memoriam pisao je profesor Đorđe Janković na srpskom, a kolega iz Subotičkog muzeja Peter Ric na mađarskom jeziku.

Prototip arheologa

Još kao student volontirao je na iskopavanjima koja je vodio Rastko Rašajski u Malom Iđošu. Nakon studija vrativši se u svoju palanku, u samoći muzejskog rada sanjao je o preporođenju ove provincije u metropolu. Na svoj način doprineo je tome popularizujući prošlost grada i njegove okoline. Za celog života verovao je da i najzabačeniji, najprosečniji i najneimaginarniji krajolik kakva je Vojvođanska ravnica skriva mnoštvo uspomena prošlosti. Govorio je:

noborder „Ja sam arheolog! Čovek koji iz prošlosti šalje poruke u sadašnjost, čovek koji želi da pokaže da je lepo i pošteno činiti nešto za svoj grad.”

To je bio njegov kredo dok je i u najtežim političkim vremenima, sa velikim optimizmom i verom pokušavao da iz poteškoća izvuče pouke i da stvari pokrene u pozitivnom smeru. Kao i sve njegove kolege borio se sa nedostatkom sredstava za istraživanja i sa nerazmevanjem generalno prema nauci. Vodila ga je iskrena znatiželja i žeđ za znanjem, duh koji se jasno vidi čitajući njegova dela.

Bibliografija

• 1957 Jedan interesantan nalaz iz ranog Srednjeg veka iz Nose, Rad Vojvođanskih Muzeja 6.
• 1958 Grobni nalaz iz ranog srednjeg veka kod Sokolca, Rad Vojvođanskih Muzeja 7.
• 1961 Iskopavanja na Gomolavi u Hrtkovcima 1957. godine, Rad Vojvođanskih Muzeja 10.
• 1961 Pereš, Hajdukovo – naselje halštatskog perioda, Arheološki pregled 3.
• 1961 Kameniti hat, Subotica, Arheološki pregled 3.
• 1962 Kratak pregled istorijata Subotičke javne biblioteke i muzejskog društva. Subotica.
• 1966 Praistorijska naselja u okolini Ludaškog jezera, Rukovet 1.
• 1966 Organisationsfragen und Perspektivplan der archeologischen Forschung auf dem Gebiet der Wojwodina - Jugoslawien, Acta Antiqua et Archaeologica X. (jezik: nemački)
• 1967 Horgoš – "Templomdomb" – srednjovekovna crkva (iskopavanje 1964. god.), Arheološki pregled 9.
• 1967 Ludaš – Budžak, ranoneolitsko naselje, Arheološki pregled 9.
• 1967 Gornji Tavankut, Sv. Ana – srednjovekovna nekropola i crkva, Arheološki pregled 9.
• 1966-1968 (sa Oto Trogmajer) Prilog istoriji kasnog bronzanog doba Vojvodine, Rad Vojvođanskih Muzeja 15-17.
• 1969 Istorijat arheoloških istraživanja u Subotici.
• 1971 Zenta és környéke története a régészeti leletek fényében. Građa za monografiju Sente 18. Senta.
• 1971 A szabadkai régészeti kutatás története. (Istorija Subotičke arheologije – na mađarskom jeziku)
• 1972 A régészeti kutatás áttekintése a Bácskában 1945-ig, Létünk 1-2. (jezik: mađarski)
• 1974 Neki aspekti istraživanja ranog neolita u severoistočnoj Bačkoj, Materijali X, 189-193.
• 1975 Szabadkai helynevek. Szabadka (Subotički toponimi – na mađarskom jeziku)
• 1977 Die mittelalterlichen Ansiedlungen in der nordlichen Batschka, Balkanoslavica 6. (jezik: nemački)
• 1978 Komunikacije u Barbaricumu – I-V V.N.E., Materijali XVII.
• 1978 Necropolis from the Avar Period at Bačka Topola, in: Zbornik radova Problemi seobe naroda u Karpatskoj kotlini, 157-160. (jezik: engleski)
• 1981 Amit az idő eltemetett – Kis vajdasági régészet. Szabadka/Újvidék. (jezik: mađarski)
• 1983 Középkori települések Északkelet-Bácskában. Szabadka/Újvidék. (jezik: mađarski)
• 1985 A hunok és Attila. Szabadka. (jezik: mađarski)
• 1985 Afrikai út – Vojnich Oszkár naplójegyzetei. Szabadka. (Beleške u dnevniku Oskara Vojnića) (jezik: mađarski)
• 1986 Problem takozvanih Rimskih šančeva u Bačkoj, Materijali XXII, 144-161.
• 1986 Kanizsa múltja a régészeti leletek fényében. In: Kanizsa Monográfiája I. Kanizsa. (Prošlost Kanjiže u svetlu arheoloških nalaza – na mađarskom jeziku)
• 1993 A kishorgosi templomrom ásatásáról. Kanizsa/Szabadka. (jezik: mađarski)
• 1994 Hajdújárás-"Kővágó" – Egy Árpád-kori templomrom Szabadka határában, in: Lőrinczy G. (Szerk.) A kőkortól a középkorig, 463-472. (jezik: mađarski)
• 1994 Memento 1944-1994.
• 1995 A horgosi bronzlándzsa, in: Bácsország 1995. nov. 2, 16. (Bronzano koplje iz Horgoša – na mađarskom jeziku)
• 1996 Egy Árpád-kori település történetéből, Híd LX, 5-7. (jezik: mađarski)
• 1996 Régészet, in: Kanizsa monográfiája I. Kanizsa. (jezik: mađarski)
• 1996 (sa Agneš Sekereš) Szarmata és XI. századi temetők Verusicson. Szabadka. (Sarmatska i srednjovekovna groblja u Verušiću – na mađarskom jeziku)
• 1997 A Délvidék magyar műemlékei és régészeti leletei, in: Múltunk és jövőnk megrablása V. (jezik: mađarski)
• 1997 Pregled stanja istraživanja o dobu dolaska Mađara u Karpatski basen i Vojvodinu. In: 1100 godina doseljenja Mađara i Vojvodina. Novi Sad.
• 1998 (sa Peter Ric) Szabadka története a régmúltban. Szabadka. (Stara istorija Subotice – na mađarskom jeziku)
• 2000 Zenta monográfiája – Zenta a régészeti leletek tükrében. Zenta. (Prošlost sente u svetlu arheoloških nalaza – na mađarskom jeziku)

Vidi još

• Crkvine (Horgoš)
• Spisak srpskih arheologa
• Gradski muzej Subotica
• Gradski muzej Senta