Драгана Антоновић
Драгана Антоновић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 16. септембар 1960. |
Место рођења | Београд, ФНРЈ |
Драгана Антоновић (Београд, 16. септембар 1960) српски је археолог. Специјализована је за праисторију и палеометалургију Балкана.[1] Председница је Српског археолошког друштва од 2011. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ћерка је познатог геолога Антонија Антоновића. Дипломирала је археологију на Филозофском факултету у Београду 1984. године. На истом факултету је магистрирала 1990, а 1998. и докторирала археологију. Радила је 1993-1994. у Универзитетској библиотеци у Београду као библиотекарка-приправница.
Запослила се у Археолошком институту у Београду 1998. као научна сарадница. Област јој тада била истраживање мезолитских и неолитских култура Србије (култура Лепенског Вира, Винчанска култура), посебно њиховог технолошког развоја. Постала је виша научна сарадница 2006, а самим тим и њена област је постала истраживање технолошког развоја у праисторијским културама Балкана, са посебним освртом на рани развој рударства и металургије.
Члан је Српског археолошког друштва од 1984, а од 2011. и прва жена која председава овим друштвом у његовој историји.
Чланство у организацијама
[уреди | уреди извор]- Српско археолошко друштво, чланица од 1984, председница од 2011.
- Археолошка истраживања широм Србије, стручна саветница, од 2000.
- Уређивачки одбор Prehistory of Banat, чланица од 2008.
- Одбор за Винчу при Српској академији наука и уметности, чланица 2005-2006.
- Археолошки часопис Колубара, чланица редакције од 2008.
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Монографије
- Предмети од глачаног камена из Винче, Београд, 1992.
- Неолитска индустрија глачаног камена у Србији, Београд, 2003.
- Stone tools from Lepenski Vir, Београд, 2006.
- Радови у међународним часописима и зборницима
- Antonović. D, 1997, „Use of Light White Stone in the Central Balkans Neolithic“, Starinar 48: 33-39.
- Antonović, D. 2002. „Copper processing in Vinča: new contributions to the thesis about metallurgical character of Vinča culture“, Starinar 52: 27-45.
- Antonović, D. 2004, „Stone objects from Padina and Hajdučka Vodenica“, Actes de XIVème Congrès UISPP, Université de Liège, Belgique, 2-8 septembre 2001. Section 7: Le Mésolithique, BAR International Series 1302, Oxford: 69-75.
- Antonović, D. 2005. „The Polished stone assemblage“, in S. Karmanski (ed. by P. Biagi) Donja Branjevina: a Neolithic settlement near Deronje in the Vojvodina (Serbia), Società per la preistoria e protostoria della regione Friuli-Venezia Giulia, Quaderno 10, Trieste 2005: 49-57.
- Antonović, D., Resimić-Šarić, K., Cvetković, V., 2006, „Stone raw materials in the Vinča culture: petrographic analysis of assemblage from Vinča and Belovode“, Starinar 55/2005: 53-66.
- Antonović, D. 2006. „Malachite finds in Vinča Culture: evidence of early copper metallurgy in Serbia“, MJOM Metalurgija - Journal of Metallurgy Vol. 12 (2006), No. 2-3: 85-92.
- Antonović, D. 2007. „On importance of study of the Neolithic ground stone industry in the territory of Southeast Europe“, Analele Banatului, s.n., Arheologie-istorie XIV-XV (2006): 53-61.
- Antonović, D. 2008. „The development of the ground stone industry in the Serbian part of the Iron Gates“, in C. Bonsall, V. Boroneanţ, Ivana Radovanović (eds.) The Iron Gates in prehistory: new perspectives, BAR International Series 1893, Oxford: 19-38.
- Antonović, D., Stojanović, A., 2009. „The Nephrite amulet from Zmajevac (Cerovac, Central Serbia)“, Archäologisches Korrespondenzblatt 39 (2009) - 2: 183-191.
- Antonović, D. 2009, „Prehistoric Copper Tools from the Territory of Serbia“, Journal of Mining and Metallurgy 45 (2) B (2009): 165-174.
Реализовани пројекти
[уреди | уреди извор]- Анализа каменог материјала у оквиру археолошких истраживања у Винчи од 1998. године.
- Анализа камених налаза у оквиру пројеката „Површински коп Тамнава источно поље“, Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду.
- Координаторка теме „Археотехнологија: експлоатација, прерада и циркулација сировина у праисторији Србије“ у оквиру пројекта Министарства науке „Археологија Србије: Културни идентитет, интеграциони фактори, технолошки процеси и улога централног Балкана у развоју европске праисторије“ (OI177020; 2011 - 2014).
- Руководитељка пројекта археолошког истраживања на Руднику под називом „Проспекција Малог Штурца: истраживање праисторијског рударства“ од 2010. године.
- Westfälische Wilhelm-Universutät, Seminar für Ur- und Frühgeschichte, Münster; рад на публиковању праисторијског бакарног оруђа у оквиру серије Prähistorische bronzefunde.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- 2004: Награда Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије, за остварене резултате у 2002-2003. години у III категорији научних радника.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Драгана Антоновић - подаци за базу стручних жена Србије, портал „Женска влада“
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Радови Драгане Антоновић у српским научним часописима, пуни текстови, „Српски цитатни индекс“ (језик: српски) (језик: енглески)
- Радови Драгане Антоновић на Академија.еду (језик: српски) (језик: енглески)
- „Први метал искован у Србији пре 7.000 година“, Б. Субашић, Вечерње новости, Београд, 16. април 2012.