Letnja palata

Letnja palata
Letnja palata
Opšte informacije
Mesto	Peking, Kina
Vreme nastanka	izgrađena 1637-1642
Tip kulturnog dobra	kompleks jezera vrtova i palata

Letnja palata 頤和園
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Letnja palata
Mesto	Peking, Haidian District, Kina
Koordinate	39° 59′ 51″ S; 116° 16′ 08″ I
Površina	297, 5.595 ha (32.000.000, 602.200.000 sq ft)
Uključuje	Deheyuan Jade Belt Bridge Long Corridor Marble Boat
Kriterijum	Kulturna: (i)(ii)(iii)
Referenca	157776818
Upis	1998 ((22th session) sednica)

Letnja palata je ogroman kompleks jezera, vrtova i palata u Pekingu. Bio je to carski vrt u dinastiji Ćing. U njemu uglavnom dominiraju Brdo dugovečnosti (万寿山;萬壽山) i jezero Kunming, a prostire se na 2,9 km², od kojih je tri četvrtine voda.

Brdo dugovečnosti je visoko oko 60 m i ima mnoštvo zgrada postavljenih u nizu. Spreda je brdo bogato sjajnim dvoranama i paviljonima, dok je pozadi, u oštrom kontrastu, tiho sa prirodnim lepotama. Centralno jezero Kunming, koje se prostire na 2,2 km², u potpunosti je veštačko, a iskopano zemljište je korišćeno za izgradnju Brda dugovečnosti.

U decembru 1998. godine, UNESKO je Letnju palatu uvrstio na svoj spisak svetske baštine. Letnja palata je proglašena „remek-delom kineskog dizajna pejzažnih bašti. Prirodni pejzaž brda i vode kombinuje se sa veštačkim karakteristikama poput paviljona, sala, palata, hramova i mostova da bi se formirao skladan sklop izuzetne estetske vrednosti“.

Značajno u novijoj istoriji, to je i krajnja tačka Centralne rute Projekta prenosa vode Jug-Sever, dužine 1 267 km od akumulacije Danjdžangkou, Hubej, za vodosnabdevanje Pekinga.

Istorija

Pre-Ćing dinastije

Poreklo letnje palate datira unazad do dinastije ĐinJušen naroda u 1153, kada je četvrti vladar, Vanjan Liang, (1150-1161), preselio prestonicu dinastije iz severo-istočne Kine (današnji distrikt Ačeng, Harbin, Hejlungđang) u Janđing (današnji Peking). Naredio je izgradnju palate na Mirisnoj planini i brdu Izvora žada na severozapadu Pekinga.

Oko 1271. godine, nakon što je dinastija Juan osnovala svoj glavni grad u Kanbaliku (današnji Peking), inženjer Guo Šouđing pokrenuo je projekat vodovoda za usmeravanje vode sa izvora u selu Baifu, Čangping u Zapadno jezero, koje će kasnije postati jezero Kunming. Cilj Guoa bio je stvoriti rezervoar za vodu koji bi obezbedio stabilno snabdevanje palate vodom.

1494. godine, car Hongzi (1487–1505) iz dinastije Ming sagradio je hram Juanđing za svoju dojilju Luo, ispred brda Ćar, koje je kasnije preimenovano u Brdo dugovečnosti. Hram je tokom godina propao i napušten je, a područje oko brda postalo je obraslo vegetacijom. Car Čengde (1505–1521), koji je nasledio cara Hongzi, sagradio je palatu na obalama Zapadnog jezera i pretvorio to područje u carski vrt. Preimenovao je Ćar brdo u „Zlatno brdo“ i nazvao jezero „Zlatno more“. Carevi su i uživali u vožnjama čamcem po jezeru. Tokom vladavine cara Tianči (1620–1627), dvorski evnuh je preuzeo carski vrt kao svoje lično vlasništvo.

Dinastija Ćing

U ranoj dinastiji Ćing, brdo Ćar je služio kao mesto za konjušnice u carskoj palati. Evnusi koji su počinili prestupe tamo su slati da čiste korov i kose travu.

Na početku vladavine cara Ćianlong (1735-1796), izgrađeni su mnogi carski vrtovi u okolini današnjeg pekinškog okruga Hajdien, i shodno tome, potrošnja vode se izuzetno povećala. U to vreme, većina vode uskladištene u Zapadnom jezeru dolazila je iz izvora slatke vode na brdu Izvora žada, dok je jedan deo dolazio iz reke Vankuan. Bilo kakav poremećaj vodenog toka sa brda Izvora žada uticao bi na vodeni transport i sisteme vodosnabdevanja glavnog grada.

Oko 1749. godine, car Ćianlong odlučio je da sagradi palatu u blizini brda Ćar i zapadnog jezera kako bi proslavio 60. rođendan svoje majke, carice udovice. Radi poboljšanja vodovodnog sistema glavnog grada, naredio je da se Zapadno jezero proširi dalje na zapad da bi se stvorila još dva jezera. Tri jezera služila su ne samo kao rezervoar za carske bašte, već i kao izvor vode za okolna poljoprivredna područja. Car Ćianlong je zajedničkim imenom nazvao tri jezera "jezero Kunming" po akumulaciji Kunming koju je izgradio car Vu (141–187. p. n. e.) iz dinastije Han za obuku svoje mornarice. Zemlja iskopana širenjem jezera Kunming korišćena je za uvećanje brda Ćar, koje je preimenovano u „Brdo dugovečnosti“.

Dizajn Letnje palate zasnovan je na legendi iz kineske mitologije o tri božanske planine u Istočnom moru. Tri ostrva u jezeru Kunming izgrađena su da predstavljaju tri planine, dok je samo jezero zasnovano na nacrtu Zapadnog jezera u Hangdžou. Pored toga, mnoge arhitektonske karakteristike u palati su takođe izgrađene da podsećaju ili oponašaju razne atrakcije širom Kine. Središnji deo Letnje palate bio je „Veliki hram zahvalnosti i dugovečnosti“. Postojao je i Dugi hodnik, više od 700 m dugačak, koji je bio opremljen umetničkim ukrasima. Kako palata nije bila opremljena objektima za dugotrajni boravak i svakodnevnu upravu državnim poslovima, car Ćianlong jedva da je tamo živeo i ostajao je tamo samo u poseti.

Kako je Carstvo Ćing počelo da propada nakon vladavine cara Daoguanga (1820–1850), Letnja palata je postepeno zapostavljena i naređeno je da se demontiraju arhitektonske karakteristike na tri ostrva, jer su troškovi održavanja bili previsoki.

Francuzi i Britanci su 1860. godine opljačkali Letnju palatu na kraju Drugog opijumskog rata a 18. oktobra 1860. Britanci su spalili obližnju Staru letnju palatu. Uništenje palate naredio je Lord Elgin, britanski visoki komesar za Kinu, a preduzeto je kao odgovor na mučenje i ubistvo dvojice britanskih izaslanika, novinara The Times-a, i njihove pratnje. Uništavanje velikih delova Letnje palate i dalje izaziva bes u Kini.

Između 1884–1895, tokom vladavine cara Guang-sji (1875–1908), carica udovica Cisi naredila je da se 22 miliona srebrnih taela prvobitno namenjenih za unapređenje mornarice iskoristi za rekonstrukciju i povećanje Letnje palate za proslavu njenog 60. rođendana. Kako su sredstva bila ograničena, građevinski radovi bili su koncentrisani na zgrade ispred Brda dugovečnosti i brane oko jezera Kunming. Letnja palata je takođe dobila svoje današnje kinesko ime, "Yiheyuan", 1888. godine.

1900. godine, pred kraj Bokserskog ustanka, Letnja palata je ponovo pretrpela štetu kada su snage Alijanse osam naroda uništile carske vrtove i zaplenile mnoge artefakte smeštene u palati. Palata je obnovljena dve godine kasnije.

Post-Ćing dinastija

1912. godine, nakon abdikacije Pu Jia, Poslednjeg cara, Letnja palata je postala privatno vlasništvo bivše carske porodice carstva Ćing. Dve godine kasnije, Letnja palata je otvorena za javnost. 1924. godine, nakon što je Pu Ji proteran iz Zabranjenog grada, opštinska vlada u Pekingu preuzela je kontrolu nad Letnjom palatom i pretvorila je u javni park.

Posle 1949. godine u Letnjoj palati je na kratko bila smeštena Centralna partijska škola Komunističke partije Kine. Tamo su takođe živeli mnogi Mao Cedungovi prijatelji i ključne ličnosti u Komunističkoj partiji, poput Liu Jazija i Đang Ćinga. Od 1953. godine urađeni su mnogi radovi na restauraciji i obnovi Letnje palate, koja je sada otvorena za javnost kao turistička atrakcija i park.

U novembru 1998. godine, UNESKO je Letnju palatu proglasio svetskom baštinom. Pred kraj 2006. godine, kineska vlada je započela distribuciju prigodnih kovanica za proslavu Letnje palate kao kulturne relikvije sveta.

Plan letnje palate oko 1888.

Galerija

• 
  Letnja palata 1750-1887.
• 
  Letnja palata 1917.
• 
  Foksijang Ge (Kula budističkog tamjana) na Brdu dugovečnosti
• 
  Paviljon Venčang
• 
  Sumeru Lingjing
• 
  Paiyun Dian(Dvorana koja rasteruje oblake) i Foxiang Ge (Kula budističkog tamjana) na Wanshou Shan (Brdo dugovečnosti), Letnja palata
• 
  Venčang Paviljon
• 
  Longa zmaja
• 
  Jezero Kunming
• 
  Most sa sedamnaest lukova