Ludvig Ancengruber

Ludvig Ancengruber
Ludvig Ancengruber snimljen 1885. godine
Datum rođenja	(1839-11-29)29. novembar 1839.
Mesto rođenja	Beč, Austrijsko carstvo
Datum smrti	10. decembar 1889.(1889-12-10) (50 god.)
Mesto smrti	Beč, Austrougarska
Zanimanje	Pesnik, Književnik, Dramaturg

Ludvig Ancengruber (nem. Ludwig Anzengruber; Beč, 29. novembar 1839 — Beč, 10. decembar 1889) bio je austrijski dramaturg, romanopisac i pesnik.

Poreklo

Porodica Ancengruber potiče iz okruga Rid u Inkrajsu u Gornjoj Austriji. Ludvigov deda, Jakob Ancengruber, bio je radnik na farmi Obermajera u Vengu blizu Hofkirhena na Tratnahu. Ludvigov otac, Johan Ancengruber, rano je napustio porodičnu kuću i preselio se u Beč, gde je našao posao kao knjigovođa. Johan se 1838. oženio Marijom Herbih, ćerkom farmaceuta. Društveni položaj njegovih roditelja – seljačko poreklo njegovog oca i poreklo majke iz redova sitne buržoazije – igrao je važnu ulogu u kasnijim delima Ludviga Ancengrubera.

Najveći uticaj na Ludviga da postane dramaturg imao je otac Johan, koji je i sam bio pesnik u stilu Fridriha Šilera, ali bez uspeha. Izvedena je samo jedna Johanova drama, na temu Bertolda Švarca, i to verovatno samo zbog spektakularne eksplozije na kraju; ostali njegovi radovi skupljali su prašinu u fioci radnog stola.

Mladost i karijera

Ludvig je imao samo 5 godina kada mu je otac umro 1844. Njegova majka, koja je tokom godina postala najvažnija osoba u njegovom životu, pokušavala je da sastavi kraj s krajem sa svojom skromnom udovičkom penzijom od 166 guldena i 40 krajcera. Kada je 1854. umrla Ludvigova baka, koja je u velikoj meri izdržavala svoju ćerku i unuče, njihov dom i životni uslovi postali su još gori. Ludvigova majka je radila sve, uključujući i posao švalje, da bi Ludvig mogao da uči u osnovnoj školi Paulaner od 1847. do 1850. godine, a zatim u srednjoj školi Piarist od 1851. do 1853. godine. Godine 1855. napustio je školu zbog loših ocena i od 1856. do 1858. bio je šegrt u knjižari Salmajer. Tokom svog zaposlenja u knjižari mogao je mnogo da čita, ali nakon neslaganja sa svojim majstorom njegovo šegrtovanje prekinuto.

Sa 19 godina, nakon teškog napada tifusa, Ludvig je odlučio da postane glumac. Tokom narednih deset godina okušao je sreću kao profesionalni glumac, putujući sa različitim glumačkim trupama širom Austrije. Radio je kao sporedni glumac u mnogim drugorazrednim pozorištima, ali nije ispoljio nikakav naglašeni talenat. Ipak, scensko iskustvo mu je dobro došlo u kasnijoj karijeri dramaturga.

Od 1866. ponovo se vratio da živi u Beču. Za to vreme napisao je nekoliko drama i nekoliko kratkih priča, koje su sve bile neuspešne.

Kreativni period

Godine 1869. vratio se u buržoasko društvo, zaposlivši se kao činovnik u sedištu carske policije u Beču. Godine 1870, pod pseudonimom L. Gruber, napisao je antiklerikalnu dramu Sveštenik iz Kirhfelda (nem. Der Pfarrer von Kirchfeld). Predstava je prvi put izvedena u Pozorištu na reci Vin, a ta premijera od 5. novembra doživela je veliki uspeh. Hajnrih Laube, direktor Dvorskog pozorišta, napisao je pozitivnu recenziju i preko nje je Ludvig sklopio prijateljstvo sa Peterom Rozegerom. Njegov uspeh preko noći značio je da je mogao da se u potpunosti posveti književnosti.

Godine 1873, uprkos majčinim upozorenjima, Ancengruber se oženio 16-godišnjom Adelindom Lipkom (1857–1914). Njegova mlada nevesta bila je sestra njegovog prijatelja iz detinjstva Franca Lipke. Brak je zapao u krizu zbog Ludvigovih velikih dugova i njegovog veoma bliskog odnosa majkom. Uprkos troje dece, razvod je bio neizbežan (1889. godine).

Sledeće godine su bile veoma uspešne za Ancengrubera. Njegove drame su se izvodile širom Evrope. Od aprila 1882. do maja 1885. bio je urednik bečkog lista Domovina (nem. Die Heimat). Maja 1884. postao je urednik bečkog nedeljnika Figaro, a u avgustu 1888. je postao urednik Bečkog glasnika (nem. Wiener Bote).

Septembra 1888. dobio je mesto dramaturga u Narodnom pozorištu u Beču, gde je 14. septembra 1889. izvedena premijera njegovog dela Mrlja na časti (nem. Der Fleck auf der Ehr).

Krajem novembra 1889. godine Ludvig se razboleo od antraksa, i dve nedelje kasnije umro je od posledica trovanja krvi. Sahranjen je u Središnjem bečkom groblju.

Izabrana dela

Drame

Većina Ancengruberovih drama bavi se austrijskim seljačkim životom. Oni su pomalo melanholičnog tona, ali ispresecani svetlim i duhovitim scenama.

• Sveštenik iz Kirhfelda (nem. Der Pfarrer von Kirchfeld), predstava sa muzikom u 4 čina. Premijera: Pozorište na reci Vin – 5. novembar 1870. godine.
• Seljak krivokletnik (nem. Der Meineidbauer), predstava sa muzikom u 3 čina. Premijera: Pozorište na reci Vin – 9. decembar 1871.
• Pisar krstaš (nem. Die Kreuzelschreiber), komedija sa muzikom u 3 čina. Premijera: Pozorište na reci Vin – 12. oktobar 1872.
• Elfrida (nem. Elfriede), drama u 3 čina. Premijera: Karl-teatar – 24. april 1873. godine.
• Lihvareva ćerka (nem. Die Tochter des Wucherers), predstava sa muzikom u 5 činova. Premijera: Pozorište na reci Vin – 17. oktobar 1873.
• Crv savesti (nem. Der G'wissenswurm), komedija sa muzikom u 3 čina. Premijera: Pozorište na reci Vin – 19. septembar 1874. godine
• Ruka i srce (nem. Hand und Herz), tragedija u 4 čina. Premijera: Bečko gradsko pozorište – 31. decembar 1874.
• Dvostruko samoubistvo (nem. Doppelselbstmord), tragedija u 3 čina. Premijera: Pozorište na reci Vin – 1. februar 1876.
• Prazno dvorište (nem. Der ledige Hof), predstava u 4 čina. Premijera: Pozorište na reci Vin – 27. januar 1877.
• Četvrta zapovest (nem. Das vierte Gebot), predstava u 4 čina. Premijera: Pozorište Jozefšteter – 29. decembar 1878.

Novele

• Oznaka srama (nem. Der Schandfleck), 1. izdanje: 1877; 2. izdanje: 1884.
• Šternštajnhof (nem. Der Sternsteinhof), 1885.

• Ancengruber je takođe objavio kratke priče o seoskom životu pod naslovom Oblaci i sunce (nem. Wolken und Sunn'schein,1888).

Додатна литература

• Constantin von Wurzbach: Anzengruber, Ludwig. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 26. Theil. Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei, Wien 1874, S. 367 f.
• Anton Bettelheim: Anzengruber, Ludwig. In: Allgemeine Deutsche Biographie (ADB). Band 46, Duncker & Humblot, Leipzig 1902, S. 19–23.
• Otto Hamann: Ein Schillerpreis-Gekrönter, in: Die Gartenlaube. Illustrirtes Familienblatt. Jahrgang 1879. Ernst Keil, Leipzig 1879, S. 274–276.
• Anton Bettelheim: Ludwig Anzengruber. Berlin 1891.
• Anton Büchner: Zu Ludwig Anzengrubers Dramentechnik. Diss., Gießen, 1911.
• Alfred Kleinberg: Ludwig Anzengruber. Ein Lebensbild. Cotta, Stuttgart, 1921.
• Emma Spröhnle: Die Psychologie der Bauern bei Anzengruber. Diss., Tübingen, 1930.
• Louis Koessler: Ludwig Anzengruber – auteur dramatique. Diss., Straßburg, 1943.
• Elisabeth Hanke: Ludwig Anzengrubers Kalendergeschichten. Diss., Wien, 1950.
• Ernst Alker: Anzengruber, Ludwig. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 1, Duncker & Humblot, Berlin 1953, ISBN 3-428-00182-6, S. 320 f.
• Aloys Klocke: Die religiöse und weltanschaulich-ethische Problematik bei Ludwig Anzengruber. Diss., Freiburg i.Br., 1955.
• Werner Martin: Der Kämpfer. Atheismus bei Anzengruber. Berlin, 1960.
• Erwin Heinzel (Hrsg.): Ludwig Anzengruber. Ausgewählte Werke. Eine Einführung in das Leben und das Werk des Dichters. Kremayr und Scheriau, Wien, 1966.
• Edward McInnes: Ludwig Anzengruber and the popular dramatic tradition. In: Maske und Kothurn 21 (1975), S. 135–152.
• Franz Baumer: Ludwig Anzengruber. Volksdichter und Aufklärer. Ein Lebensbild. Stöppel, Weilheim, 1989 ISBN 3-89306-403-6
• Peter Rosegger: Peter Rosegger – Ludwig Anzengruber. Briefwechsel 1871–1889. Konstanze Fliedl und Karl Wagner (Hrsg.). Böhlau, Wien, 1995. (Literatur in der Geschichte, Geschichte in der Literatur 33)

Spoljašnje veze

• „Anzengruber, Ludwig”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). 1911. 
• Dela Ludviga Ancengrubera na Projektu Gutenberg
• Dela od ili o Ludvigu Ancengruberu na Internet Arhivama
• Dela Ludviga Ancengrubera na Libri voksu (audio knjige)

Izvori

Ovaj članak je prevod odgovarajućeg članka na nemačkoj Vikipediji koji navodi sledeće referentne radove:

• Ludwig Anzengruber, Ausgewählte Werke. Eine Einführung in das Leben and das Werk des Dichters Erwin Heinzel. Vienna: Kremayr & Scheriau 1966.
• Franz Baumer, Ludwig Anzengruber; Weilheim (Stöppel) 1989.
• Anton Bettelheim, Ludwig Anzengruber; Berlin 1891.
• Anton Büchner, Zu Ludwig Anzengrubers Dramentechnik; Dissertation, Gießen 1911.
• Elisabeth Hanke, Ludwig Anzengrubers Kalendergeschichten; Dissertation, Wien 1950.
• Alfred Kleinberg, Ludwig Anzengruber. Ein Lebensbild. Stuttgart: Cotta, 1921.
• Aloys Klocke, Die religiöse and weltanschaulich-ethische Problematik bei Ludwig Anzengruber; Dissertation, Freiburg i. Br. 1955.
• Louis Koessler; Ludwig Anzengruber - auteur dramatique; Dissertation, Straßburg 1943.
• Werner Martin, Der Kämpfer. Atheismus bei Anzengruber; Berlin 1960.
• Edward McInnes, "Ludwig Anzengruber and the popular dramatic tradition", in: Maske and Kothurn 21 (1975), 135-152.
• Peter Rosegger, Peter Rosegger - Ludwig Anzengruber. Briefwechsel: 1871 – 1889. Konstanze Fliedl; Karl Wagner (Editors). Vienna: Böhlau, 1995. (Literatur in der Geschichte, Geschichte in der Literatur; 33)
• Emma Spröhnle, Die Psychologie der Bauern bei Anzengruber; Dissertation, Tübingen 1930.

Ancengruberova sabrana dela, sa biografijom, objavljena su u 10 tomova. 1890. godine (3. izdanje 1897.); njegovu prepisku je uredio A. Betelhajm (1902). Pogledati još:

• L. Rosner, Sećanja na L. Ancengrubera (nem. L. Rosner, Erinnerungen an L. Anzengruber,1890).
• H. Sitenberger, Studije savremene dramaturgije (nem. H. Sittenberger, Studien zur Dramaturgie der Gegenwart,1899).
• S. Fridman, L. Ancengruber (nem. S. Friedmann, L. Anzengruber,1902).