Masakr u Makarskoj
Masakr u Makarskoj je bio ratni zločin nad civilnim stanovništvom šire oblasti Makarske, u oblasti Imotski — Ljubuški — Široki Brijeg, koji je počinila Jugoslovenska vojska u Otadžbini tokom Drugog svetskog rata. Napad je izveo četnički komandant Petar Baćović.[traži se izvor]
Ratni zločin[uredi | uredi izvor]
U septembru 1942. godine, u vreme italijansko-četničke operacije Albia protiv partizana na Biokovu, četničke jedinice majora Petra Baćovića su zapalile i potpuno uništile 17 hrvatskih sela prodirući na makarsko primorje preko Ljubuškog i Imotskog.[1] Izveštavajući o zločinima, Baćović je pisao Mihailoviću da su četnici i njegove kaznene ekspedicije između Ljubuškog i Krgovca oderali živa tri katolička sveštenika i da su ubijali sve muškarce od 15 godina na više.[1]
Petar Baćović izveštava generala Mihailovića septembra 1942 godine:
„Vratio sam se sa puta po Hercegovini. Četiri naša bataljona, oko 900 ljudi, krenuli su 30. avgusta preko Ljubuškog, Imotskog i Podgore i izbili kod Makarske na more. Sedamnaest sela spaljeno, 900 ustaša ubijeno, nekoliko katoličkih sveštenika živo odrano. Prvi put posle sloba poboli srpsku zastavu u more i klicali kralju i Draži. Naši gubici minimalni."[2]
General Dragoljub Mihailović je na to odgovorio:
„Zadovoljan sam sa vašim izveštajem o izbijanju na more. Iskoristite ovu akciju da se postavi siguran kanal za vezu sa Dinarskom divizijom. Na ovome kanalu postaviti naše odrede a pored ovih i hrvatske odrede kojima na čelo staviti Hrvate oficire koji su se ranije stavili vojvodi na raspoloženje.
Posle ovoga za najkraće vreme Vi zajedno sa dinarcima treba da raščistite prostoriju između: Mostar — Konjic — Visoko — Travnik — Jajce — Livno, Dinarce postaći na jači rad i što hitniju organizaciju i aktivnu borbu protiv komunista i ustaša.”
Suđenje[uredi | uredi izvor]
O masakru u Makarskoj je bilo reči na Beogradskom procesu četničkom vođi generalu Mihailoviću.[traži se izvor]
Svedok Josip Ravlić iz sela Kozica u blizini Makarske je svedočio četničkom masakru u njegovom selu:
- Svedok: Četnici su ubili u mom selu 86 ljudi i popalili oko 250 do 280 kuća. To je bilo 1942 godine avgusta. U susednom selu isto je tako bilo.
- Predsednik: Jeste li i vi bili pristuni?
- Svedok: Ja sam bio prisutan. Bio sam uhvaćen od njih i vezan sa još četvoricom drugova kao civil i svi oni su bili civili. Bili smo svi vezani. Oni su pucali i klali.
- Predsednik: Jesu li pucali na vas?
- Svedok: Jesu. Oni su bili mrtvi a ja sam ostao živ. Kad sam ja pošao video sam da sam ranjen u ruku.
- (...)
- Predsednik: Jesu li ostali nezakopani ljudi?
- Svedok: Ostali su nezakopani. Italijani su kasnije nešto zakopali, a mnogi su pogoreli u kućama pa su žene posle vadile kosti i zakopavale.[3]
Predsednik suda je Mihailovića suočio sa Baćovićevim izveštajem o zločinima.[traži se izvor]
- Predsednik: Kako to žive ljude deru?
- Optuženi: Ja u takav izveštaj nisam verovao, ni u ove brojeve čak ne verujem, to je sve namešteno.
- Predsednik: Vi ste takvu depešu primili, jeste li što preduzeli da to sprečite?
- Optuženi: Nisam mogao.[traži se izvor]
U presudi je generalu Mihailoviću stavljen na teret i ovaj zločin:
Septembra 1942. godine četnici Petra Baćovića ubili su u Makarskoj oko 900 Hrvata, nekoliko katoličkih sveštenika odrali i 17 sela zapalili.[4]
— Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Jovo Popović: Pop izdaje, Glava 15
- ^ Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENJA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
- ^ „Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENJA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Ispitivanje svedoka i čitanje dokumenata” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 01. 06. 2011. g. Pristupljeno 05. 06. 2014.
- ^ Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENJA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Zbornik NOR-a, tom XIV - četnički dokumenti, knjiga 2 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. decembar 2013), Vojnoistorijski institut, Beograd