Пређи на садржај

Макарска

Координате: 43° 17′ 38″ С; 17° 01′ 17″ И / 43.293776883601694° С; 17.021523904328763° И / 43.293776883601694; 17.021523904328763
С Википедије, слободне енциклопедије
Макарска
Макарска-стари град
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
Становништво
Становништво
 — 2011.13.426
 — густина479,5 ст./km2
Агломерација (2011.)13.834
Географске карактеристике
Координате43° 17′ 38″ С; 17° 01′ 17″ И / 43.293776883601694° С; 17.021523904328763° И / 43.293776883601694; 17.021523904328763
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина28 km2
Макарска на карти Хрватске
Макарска
Макарска
Макарска на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникТончи Билић
Поштански број21300
Позивни број+385 21
Регистарска ознакаMA
Веб-сајт
makarska.hr
Поглед са мора

Макарска је град у Хрватској, у Сплитско-далматинској жупанији.

Сматра се да је Макарска добила име према оближњем насељу званом Макар.

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Макарска је смештена у средишњој Далмацији, на додиру планине Биокова и Јадранског мора. Град је седиште Макарског приморја, за које се у задње време све више користи назив Макарска ривијера, због економске трансформације тог дела Далмације.

Град Макарска заузима средишњи положај у Макарском приморју. Град од унутрашњости оштро дели планина Биоково (највиши врх "Св. Јуре", 1.762 m), а са средњодалматинским острвима Брачом и Хваром, повезује Јадранско море.

Сам град се сместио у природној луци између два полуострва (Осејава и Св. Петар). Флишна зона, између планине и мора широка је свега неколико километара, тако да ће се град ширити у дужину, дакле према истоку и западу, односно према суседним насељима Тучепима и Крвавици.

Историја

[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Макарска.

Први спомен античког насеља Инарониа, као станице на обалном путу Салона — Нарона, доноси Tabula Peutingeriana у првој половини 4. века, а постојање насеља потврђују и археолошки остаци. Антички налази на полуострву Св. Петар, средишњем градском тргу, у близини фрањевачког манастира и уз Доњу луку сведоче да је данашни град на месту некадашњег римског насеља.

Средњи век

[уреди | уреди извор]

У актима салонитанског сабора из 533. године наводи се Mucurum као место у којем је утемељена епископија.

Током 7. века српска племена запоседају приморје од реке Цетине до Неретве. Византски цар Константин Порфирогенит, половином 10. век, у свом делу "De administrando imperio" назива их Арентанима (Неретванима), а њихову земљу Паганијом. Исти извор наводе жупанију Мокро, „која близу мора има лађе“.

Под данашњим именом Макарска се први пут спомиње 1502. године у документу фочанског кадије Мухамеда Мусина. У то доба Макарска је била седиште нахије Приморје и у њој су Турци држали војну и свог представника емина. Највећу пажњу посвећивали су одржавању скеле преко које се обављали трговина Турске са земљама на Јадрану. Како би град заштитили од млетачких напада, Турци су средином 16. века. утврдили Макарску с три куле повезане одбрамбеним зидинама. Њихов изглед сачуван је на графици млетачког картографа из 1572. године, што је и најстарији сачувани изглед града Макарске.

Већ 1646. године племићи и народ Крајине признали су власт Венеције, а тек 1681. године је Макарска је де факто припојена Венецији. Под стогодишњом владавином млетачког лава настајали су темељи будућег града.

Разгледница Макарске из 1980.године

Уговором из 1797. године, Макарска је припала Аустрији, да би Пожунским миром 1805. године потпала под француску власт. Француска је власт новим мерама настојала подићи ниво школства, економије и инфраструктуре. Из тог времена сачувао се обелиск подигнут у част француског маршала Огиста Мармона, који се данас налази на западном улазу у град.

Године 1838. Макарска је варош која има добро пристаниште, и у којем има 260 домова и 1700 становника.[1]

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, град Макарска је имао 13.834 становника, од чега у самој Макарској 13.426.

Град Макарска

[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[2]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
2.175 2.331 2.448 2.690 2.841 3.138 3.138 3.272 3.242 3.497 4.550 7.121 9.556 11.958 13.716 13.834

Напомена: Настао из старе општине Макарска.

Макарска (насељено место)

[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[2]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
1.963 2.093 2.193 2.379 2.456 2.720 2.720 2.834 2.851 3.096 4.164 6.845 9.342 11.743 13.381 13.426

Напомена: У 1991. повећано припајањем насеља Котишина и Макар. До 1981. садржи податке за та бившна насеља.

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Макарска је имало 11.743 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
10.129 86,25%
Југословени
  
486 4,13%
Срби
  
275 2,34%
Муслимани
  
127 1,08%
Албанци
  
60 0,51%
Црногорци
  
41 0,34%
Словенци
  
36 0,30%
Мађари
  
12 0,10%
Македонци
  
12 0,10%
Чеси
  
11 0,09%
Немци
  
9 0,07%
Словаци
  
7 0,05%
Пољаци
  
3 0,02%
Руси
  
3 0,02%
Украјинци
  
3 0,02%
Италијани
  
2 0,01%
Русини
  
2 0,01%
остали
  
14 0,11%
неопредељени
  
203 1,72%
регион. опр.
  
102 0,86%
непознато
  
206 1,75%
укупно: 11.743

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
  2. ^ а б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]