Masuđi Ibuse

Masuđi Ibuse
Masuđi Ibuse u dvadesetim
Lični podaci
Datum rođenja	(1898-02-15)15. februar 1898.
Mesto rođenja	Kamo, Japan
Datum smrti	10. jul 1993.(1993-07-10) (95 god.)
Mesto smrti	Tokio, Japan

Masuđi Ibuse (jap. 井伏 鱒二; Kamo, 15. februar 1898 - Tokio, 10. jul 1993) bio je japanski književnik. Smatra se jednim od važnijih japanskih pisaca dvadestog veka.

Ibuse je prvobitno želeo da postane slikar, ali se okrenuo pisanju kada je upisao Univerzitet Vasada 1918. godine. Iako se u svetu proslavio tek nakon Drugog svetskog rata, ime u rodnom Japanu je stekao još tridesetih godina, istaknuvši se pričom „Salamander” (Sanshōuo, 1929) i istorijskim romanom „Džon Manđiro, otpadnik” (Jon Manjiro hyōryūki, 1937). U svojim književnim delima obrađivao je različite teme, a istakao se pišući priče zasnovane na alegoriji, istoriji i seoskom životu. Oštra satira i nenametljivi humor sprečavale su da njegova duboka saosećajnost prema ljudskim nasavršenostima sklizne u sentimentalnost. U svetu je najpoznatiji po romanu „Crna kiša” (Kuroi ame, 1966), gde je prikazao stradanje civila nakon pada atomske bombe na Hirošimu.

Biografija

Masuđi Ibuse je rođen u uglednoj porodici samostalnih zemljoposednika. Detinjstvo je proveo u selu Kamo, u istočnoj perfekturi Hirošime. „Moja sećanja na detinjstvo”, istakao je Masuđi u svom eseju, „nisu neprijatna, možda zato što su vremenom izbledela.” Ikuta, njegov, otac, preminuo je 1903. godine; otac mu je bio hladan i nije bio blizak sa sinom, ali je voleo književnost i objavio je jednu pesmu pod pseudonimom. Uprkos tome, insistirao je da nijedno njegovo dete ne sme da postane pisac. Veliki uticaj na Masuđija izvršio je deda Tamizaemon koji je insistirao na čuvanju tradicionalnih običaja, a u slobodno vreme je skupljao antikvitete – hobi koji je Masuđi nastavio nakon dedine smrti.

Masuđi je bio kratkovid, te su ga u školi zadirkivali zbog debelih stakala na naočarima. U adolescenciji ga je više zanimalo slikarstvo neko pisanje. Nakon što je maturirao u srednjoj školi u Fukujami, Ibuse se preseli u Tokio 1917. godine, gde je studirao francuski jezik na Vaseda univerzitetu, a potom je upisao fakultet umetnosti Nihon Biđucu Gako. U ovom periodu susretao se sa različitim modernim idejama koje su strujale među omladinom onovremenog Japana – od nadrealizma do marksizma. Studijama je bio vezan za francusku književnost, ali su ga, poput većine onovremenih omladinaca iz Japana, privlačili Tolstoj i Čehov.

Ibuse je svoje rane priče, napisane pod uticajem zapadnih pisaca koje je proučavao na fakultetu, počeo da objavljuje početkom dvadestih godina. Njegova prva knjiga „Ju hei” (1923) nije privukla veću pažnju. Iz ranog perioda danas je najpoznatija priča „Sanšo uo” („Salamander”) iz 1929. godine, u kojoj je sa dozom blage ironije prikazan salamander prevelik za svoje leglo. Pošto je bio perfekcionisa, Ibuse je ovu prilu prepravljao sedam puta za vreme života. Šire javno priznanje stekao je kada je najuticajniji japanski književni kritičar Kobajaši Hideo pohvalio talenat mladog pisca, istaknuvši da su njegova dela: „složeno i pažljivo oblikovana u svakom detalju”.