Merkantilizam

Merkantilizam je skup ideja o ekonomskoj politici koji je dominirao evropskim zemljama od šesnaestog do kraja osamnaestog veka. Osnovna ideja merkantilizma je da se bogatstvo jedne zemlje zasniva na količini novca (plementitih metala) u njenom posedu i da je stoga potrebno da država preduzme sve mere koje će povećati njegov priliv u zemlju i smanjiti njegov odliv iz zemlje.

Ideje

Merkantilizam ne predstavlja koherentnu ekonomsku teoriju, pa ni koherentan program ekonomske politike, već skup srodnih ideja o tome kako regulisati ekonomsku aktivnost kako bi se povećala količina novca u zemlji. Neke mere merkantilističkog pravca su:

• zemlja treba da svim sredstvima podstiče izvoz, a destimuliše uvoz; radi podsticanja izvoza treba formirati državne trgovinske korporacije, sa stanim zemljama sklapati trgovinske ugovore o privilegovanom položaju, otvarati trgovinska predstavništva i slično; carine treba da budu visoke na finalne proizvode, a niske na uvoz sirovina; radi ograničavanja uvoza treba koristiti i uvozne kvote i dozvole, manipulisati kursom stranog novca itd,
• zemlja treba da postigne ekonomsku samodovoljnost, pa u tome cilju treba podizati domaću proizvodnju povlasticama i podsticajima raznih vrsta; država treba da obezbedi kapital za nove proizvodnje, oslobodi ih od cehovskih stega i poreza, stvori monopole na lokalnim i kolonijalnim tržištima i obezbedi titule i penzije uspešnim proizvođačima; država treba da zabrani izvoz napredne opreme i alata, kako bi sprečila druge zemlje da razviju proizvodnju i postanu trgovinski konkurenti,
• poljoprivreda treba da bude napredna kako bi uvoz hrane bio učinjen nepotrebnim i kako bi seljačka gazdinstva predstavljala dobar izvor poreskih prihoda,
• pomorska moć zemlje trebalo je da obezbedi inostrana tržišta, ali i da obezbedi domaće od inostrane konkurencije kroz administrativna ograničenja koje će država primenjivati prema stranim prevoznicima,
• trebalo je da kolonije budu izvor jeftinih sirovina i potrošači finalnih proizvoda,
• stanovništvo treba da bude veliko radi naseljavanja kolonija i jačanja radne snage kod kuće, i slično.

Merkantilizam je zasnovan na potpuno pogrešnim shvatanjima. Osnovno od njih je da, kako bi se reklo jezikom teorije igara, trgovina predstavlja igru sa nultom sumom, odnosno da neko (jedna zemlja) može da profitira samo na račun drugoga i njegovog gubitka. Među prvim kritičarima našao se Dejvid Hjum, koji je s pravom govorio da gomilanje novca u jednoj zemlji neminovno dovodi do povećanja cena, a ono do rasta uvoza i odliva novca. Kasnije je Adam Smit, u knjizi Bogatstvo naroda (1776), uverljivo pokazao da je trgovina, i ekonomska kooperacija uopšte, aktivnost koja svima donosi dobitak. Pokazao je, takođe, da podela rada donosi povećanje efikasnosti proizvodnje, a naličje podele rada je trgovina. Stoga nije dobro trgovini postavljati ograničenja i regulaciju kako su to činili merkantilisti. Smit, Hjum i ostali pripadnici klasične ekonomije tvrdili su da bogatstvo zemlje ne leži u količini plemenitih metala, već u količini proizvodnih resursa (zemlja, rad, kapital itd) i njihovom efikasnom korišćenju.

Istorija

Merkantilizam je nastao zajedno sa jačanjem države, koja na izlazu iz srednjeg veka preuzima moć od feudalnih velmoža i traži načine što boljeg punjenja svoje blagajne, tako i ekonomskog razvoja cele zemlje. Potreba za novcem proistekla je iz čestih ratova koji su obeležili ovaj period.

Kolber

Početak merkantilističke prakse može se locirati u početak XVI veka, kada Francuska uvodi zabranu uvoza vune iz Španije i nekih delova Flandrije. Sledeli su brojni slični potezi. Merkantilistička politika u Francuskoj doživljava vrhunac u vreme kada je ministar finansija Žan-Batist Kolber, tj. u drugoj polovoni XVII veka. Kolber je uvodio carine, zabranjivao izvoz novca, osvajao kolonije, regulisao proizvodnju, podsticao rast stanovništva poreskim olakšicama, osnovao Francusku istočno-indijsku kompaniju i slično.

Španija je naglasak stavila na svoje kolonije i njihovo iskorišćavanje i u tom cilju organizovala i štitila trgovački monopol u Latinskoj Americi (izuzev Brazila). Osnovne su bile tri mere: (1) stranim brodovima je zabranjen ulaz u luke španskih kolonija i nijedan stranac nije smeo da bez specijalne dozvole pošalje robu u španske kolonije ili izveze plemenite metale iz Španije za robu prodatu španskim trgovcima, (2) u načelu, težilo se komplementarnosti privrede kolonija i same Španije, pa je produkcija finalnih dobara bila zabranjivana u nekim kolonijama, (3) cela trgovina kolonija kanalisana je kroz jednu jedinu luku – Sevilju do 1720. i Kadiz kasnije.

Engleska je bila nešto umerenija u sprovođenju merkantilističke politike od svojih komšija i rivala. Najveći značaj pridala je seriji zakona o navigaciji iz sredine XVII veka, kojima je pokušala i uspela da stvori svom brodovlju, ali i svojoj trgovini prednosti u odnosu na konkurente. Njima je zabranila stranim brodovima da učestvuju u lokalnoj engleskoj trgovini; zahtevala da sav uvoz sa kontinenta u Englesku bude prevožen ili engleskim ili brodovima zemlje porekla robe; sva trgovina između Engleske i njenih kolonija morala se odvijati brodovima ili iz Engleske ili iz samih kolonija; na kraju, sav izvoz iz engleskih kolonija u Evropu morao je proći kroz engleske luke. Sve ove mere bile su usmerene protiv Holandije, koja je u XVI i XVII veku bila dominantna trgovačka sila, ali je to prestala da bude u XVIII veku.

I Nemačka je vodila protekcionističku ekonomsku politiku čak i u XIX i XX veku, zasnovanu na nemačkoj istorijskoj školi, kao jednoj varijanti merkantilizma.

I kasnije je bilo epizoda i zagovornika merkantilističkih politika. Prvi svetski rat je uništio monetarni sistem zlatnog važenja, pa je, posle velike ekonomske krize započete 1929. godine, više zemalja, počevši od Nemačke i Francuske, pribeglo protekcionističkim politikama. I posle Drugog svetskog rata postojalo je puno prepreka slobodnijoj trgovini. Tek je serija međunarodnih sporazuma u okviru GATT-a i Svetske trgovinske organizacije dovela do današnje relativno slobodne spoljne trgovine.

I u najnovije doba postoje zastupnici merkantilističkih ideja, prvenstveno među političarima i novinarima.

Literatura

• Ekelund, Robert B. and Robert D. Tollison. Mercantilism as a Rent-Seeking Society: Economic Regulation in Historical Perspective. College Station: Texas A&M University Press, 1981.
• Ekelund, Robert B and Robert F. Hébert. A History of Economic Theory and Method. New York: McGraw-Hill, 1997.
• Heckscher, Eli F. Mercantilism. translation by Mendel Shapiro. London: Allen & Unwin. 1935.
• Keynes, John Maynard. "Notes on Mercantilism, the Usury Laws, Stamped Money and the Theories of Under-Consumption." General Theory of Employment, Interest and Money.
• Vaggi, Gianni and Peter Groenewegen.. A Concise History of Economic Thought: From Mercantilism to Monetarism. New York: Palgrave Macmillan, 2003.
• Wilson, Charles. Mercantilism. London: Historical Association, 1966