Metličasti šušuljak ili šlajer (lat. Gypsophila paniculata) je vrsta koja pripada familiji Caryophyllaceae. Rod Gypsophila obuhvata oko 150 vrsta od kojih su četiri zastupljene na teritoriji Republike Srbiji. Ime Gypsophila potiče od reči gips (grč. gypso) i voleti (grč. phyla) što ukazuje da preferira karbonatnu podlogu, dok ime vrste potiče od reči metličast (lat. paniculatus) što ukazuje na izgled cvasti.^[2] Vrsta je Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, proglašena kao zaštićena vrsta na teritoriji Republike Srbije.

Opis[uredi | uredi izvor]

Metličasti šušuljak
	Gypsophila paniculata (L.) A.DC.
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Tip:	Tracheophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Caryophyllales
Porodica:	Caryophyllaceae
Rod:	Gypsophila
Vrsta:	G. paniculata
Binomno ime
	Gypsophila paniculata; L.
Sinonimi
	Saponaria paniculata (L.) H.Neumayer; Silene paniculata (L.) E.H.L.Krause;

Šlajer je višegodišnja biljka, sivkastoplavičasta, loptastog habitusa, do 90 cm visoka. Poseduje jak, debeo, vertikalan rizom dužine i preko 1 m. Stabljika široko metličasto granata, uspravna, a posle cvetanja pri osnovi suva i krta. Listovi su naspramni, lancetasti, sedeći i bez dlaka, sa jasno izraženim srednjim nervom. Donji listovi suvi tokom perioda cvetanja. Cvast je jako granati dihazijum (gronjasti dihazijum) sa velikim brojem cvetova. Brakteje sa belim obodom. Čašica je beličasta, sa zelenim rebrima i jajastim zupcima ko su zaobljeni i imaju širok kožasti obod. Krunični listići su beli ili ružičasti, do dva puta duži od čašice. Prašnici i stubići duži od krunice. Cveta od juna do avgusta. Plod je široko objajasta čahura koja je duža od čašice.^[3]

Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]

Prirodni areal vrste obuhvata istočne delove centralne Evrope, Panonsku niziju, Vlašku niziju, Dobrudžu, Besarabiju, stepe u Ukrajini i Rusiji. Smatra se da je uneta u Severnu Ameriku pre 1890. godine kao ukrasna vrsta, a od tada dolazi do njenog širenja po celoj Severnoj Americi. U Srbiji vrsta je zabeležena u Subotičkoj peščari, Titelskom bregu, Fruškoj gori, Deliblatskoj peščari, Požeženskoj peščari, Kladovskoj peščari.^[3] ^[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Gypsophila paniculata L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 09. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Staphylea pinnata L. | Plantea |”. Plantea (na jeziku: hrvatski). Arhivirano iz originala Proverite vrednost parametra |url= (pomoć) 11. 07. 2013. g. Pristupljeno 08. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ ^a ^b Stevanović, V. (2012). Flora Srbije 2. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 475-476.
^ Darwent, A. L.; Coupland, R. T. (1966). „Life history of Gypsophila paniculata”. Weeds. 14(4): 313—318.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[POWO-1] „Gypsophila paniculata L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 09. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[PO-2] „Staphylea pinnata L. | Plantea |”. Plantea (na jeziku: hrvatski). Arhivirano iz originala Proverite vrednost parametra |url= (pomoć) 11. 07. 2013. g. Pristupljeno 08. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[Флора-3] Stevanović, V. (2012). Flora Srbije 2. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 475-476.

[рас-4] Darwent, A. L.; Coupland, R. T. (1966). „Life history of Gypsophila paniculata”. Weeds. 14(4): 313—318.

[1]

[2]

[3]

[4]