Влашка низија

С Википедије, слободне енциклопедије
Влашка низија у Румунији

Влашка низија (рум. Câmpia Română), односно Доњодунавска низија (буг. Долнодунавска низина) је равничарско подручје југоисточне Европе смештено у доњем току реке Дунава. Данас се највећим делом налази у Румунији (румунско Подунавље), мањим у Бугарској (бугарско Подунавље) и сасвим малим делом у Србији (крајњи исток српског Подунавља).

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Река Тимок на самом западу низије

Рељеф: Влашка низија представља јасно равничарско подручје са јасним границама, окружено планинама и морем. Она се простире на прелазу из средње Европе у јужну Европу (Балканско полуострво). Простире се на око 550 км дужине у смеру запад-исток, од крајње јужног дела Карпата (део у Србији), па до Црног мора на истоку. Равница је са југа затворена планином Балкан, док је са севера затворена главним билом Карпата. Њена ширина је око 200 километара. Надморска висина Падске низије креће се од 0-4 м у области делте Дунава, до око 150 м на северном и јужном ободу. Унутар равнице нема изолованих планина.

Клима: Влашка низија се налази у области умерено континенталне климе са нешто оштријим цртама због отворености ка северу и североистоку. Стога су лета сушна и топла, а зиме оштре и влажне.

Воде: Река Дунав својом јужном трећином протиче упоредничким правцем кроз Влашку низију и представља њену окосницу. На крајњем истоку низије Дунав ствара познату делту. Његове притоке теку меридијански. Са севера се спушта реке Жију, Олт, Димбовица и Сирет, док се са југа спуштају Тимок, Јантра и Искар.

Области и градови[уреди | уреди извор]

У оквиру Влашке низије налазе се следећи градови:

Готово сва важнија насеља се налазе на ободу низије, на местима где она прелази у побрђе. Посебност је град Букурешт, који је највећи и једини главни град у Влашкој низији, смештен у готово самој средини низије.

Галерија[уреди | уреди извор]