Метличасти шушуљак или шлајер (лат. Gypsophila paniculata) је врста која припада фамилији Caryophyllaceae. Род Gypsophila обухвата око 150 врста од којих су четири заступљене на територији Републике Србији. Име Gypsophila потиче од речи гипс (грч. gypso) и волети (грч. phyla) што указује да преферира карбонатну подлогу, док име врсте потиче од речи метличаст (лат. paniculatus) што указује на изглед цвасти.^[2] Врста је Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, проглашена као заштићена врста на територији Републике Србије.

Опис[уреди | уреди извор]

Метличасти шушуљак
	Gypsophila paniculata (L.) A.DC.
Научна класификација
Царство:	Plantae
Тип:	Tracheophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Caryophyllales
Породица:	Caryophyllaceae
Род:	Gypsophila
Врста:	G. paniculata
Биномно име
	Gypsophila paniculata; L.
Синоними
	Saponaria paniculata (L.) H.Neumayer; Silene paniculata (L.) E.H.L.Krause;

Шлајер је вишегодишња биљка, сивкастоплавичаста, лоптастог хабитуса, до 90 cm висока. Поседује јак, дебео, вертикалан ризом дужине и преко 1 m. Стабљика широко метличасто граната, усправна, а после цветања при основи сува и крта. Листови су наспрамни, ланцетасти, седећи и без длака, са јасно израженим средњим нервом. Доњи листови суви током периода цветања. Цваст је јако гранати дихазијум (гроњасти дихазијум) са великим бројем цветова. Брактеје са белим ободом. Чашица је беличаста, са зеленим ребрима и јајастим зупцима ко су заобљени и имају широк кожасти обод. Крунични листићи су бели или ружичасти, до два пута дужи од чашице. Прашници и стубићи дужи од крунице. Цвета од јуна до августа. Плод је широко објајаста чахура која је дужа од чашице.^[3]

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Природни ареал врсте обухвата источне делове централне Европе, Панонску низију, Влашку низију, Добруџу, Бесарабију, степе у Украјини и Русији. Сматра се да је унета у Северну Америку пре 1890. године као украсна врста, а од тада долази до њеног ширења по целој Северној Америци. У Србији врста је забележена у Суботичкој пешчари, Тителском брегу, Фрушкој гори, Делиблатској пешчари, Пожеженској пешчари, Кладовској пешчари.^[3] ^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Gypsophila paniculata L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 09. 11. 2023.
^ „Staphylea pinnata L. | Plantea |”. Plantea (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала Проверите вредност параметра |url= (помоћ) 11. 07. 2013. г. Приступљено 08. 11. 2023.
^ ^а ^б Стевановић, В. (2012). Флора Србије 2. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 475-476.
^ Darwent, A. L.; Coupland, R. T. (1966). „Life history of Gypsophila paniculata”. Weeds. 14(4): 313—318.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[POWO-1] „Gypsophila paniculata L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 09. 11. 2023.

[PO-2] „Staphylea pinnata L. | Plantea |”. Plantea (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала Проверите вредност параметра |url= (помоћ) 11. 07. 2013. г. Приступљено 08. 11. 2023.

[Флора-3] а ^б Стевановић, В. (2012). Флора Србије 2. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 475-476.

[рас-4] Darwent, A. L.; Coupland, R. T. (1966). „Life history of Gypsophila paniculata”. Weeds. 14(4): 313—318.

[1]

[2]

[3]

[4]