Mikroskop

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
UpotrebaPosmatranje malog uzorka
Značajni eksperimenti
Otkriće ćelija
PronalazačHans Liperši
Zaharijas Jansen
Srodni deloviOptički mikroskop Elektronski mikroskop

Mikroskop (grčki: micros = mali i scopos = posmatrač), sprava kojom se posmatraju nevidljivi ili slabo vidljivi bliski objekti. Pomoću elektromagnetnih zračenja različitih talasnih dužina, koristeći fizička svojstva data u njihovoj strukturi, zakonitostima loma i otklona, uvećava slike posmatranih objekata i razdvaja bliske tačke na njima. U zavisnosti od vrste elektromagnetskih zračenja (veličini talasnih dužina) koje koristi, razlikuju se: svetlosni (optički), ultravioletni , rendgenski, korpuskularni (elektronski)... Mikroskopom možemo videti sliku predmeta pod mnogo većim uglom od onog kojim bismo ga videli „golim“ okom u normalnoj vidnoj daljini. Nauka koja istražuje pomoću ovih instrumenata naziva se mikroskopija. Vremenom je iz reči mikroskop izveden pojam: „mikroskopski“, koji pored uobičajenog, nevidljiv prostom oku, ima i preneseno značenje, veoma mali, slabo vidljiv, zanemarljiv, malo bitan, nebitan...[1], [2].

Od lupe do savremenih mikroskopa[uredi]

Čovek je najverovatnije slučajno otkrio da staklo određenog izgleda, ili možda kap vode, uvećavaju. Svesno je usavršavao i sočiva i sebe u nameri da uvećanja budu veća, a slika objektivnija. Napravio je lupu - jednostavan mikroskop sa jednim sočivom. Uskoro je nastala i lupa sa sistemom sočiva. Bila je većeg uvećanja i bolje je ispravljala greške u slici predmeta. Kada je po optičkoj osi postavio dva sočiva nastao je optički mikroskop u današnjem smislu te reči. Sočivima je dodavao čitave kompatibilne sisteme sočiva i tako sliku objekta, dobijenu vidljivom svetlošću, učinio maksimalno objektivnom. Kada su iscrpljene praktične mogućnosti usavršavanja ovakvih optičkih mikroskopa, potpomognut novim tehnologijama, a u nameri da ne stane proničući u mikrosvemir, čovek pravi prvi ultravioletni mikroskop . Kao izvor svetlosti koristi se obična živina svetiljka pod visokim pritiskom uz vodeno hlađenje. Postižu se povećanja od 500 - 5000 puta, a moć razdvajanja je 0,2-0,1μ. U nameri i potrebi za većim uvećanjima i boljim rezolucijama dobijenih slika nastaje rendgenski mikroskop. Početna ispitivanja 1936. godine vrši Rolf Maksimilijan Sievert. [3] Ovaj mikroskop koristi X-zrake da proizvede uvećane slike malih objekata. X-zrake iz tačke izvora stvaraki uvećanu sliku na fosfornom ekranu. Uspešan rendgen mikroskopom je napravljen 1951. godine. Napravili su ga britanski fizičari Elis Coslet i Vilijam Nikson [4] . To je bio prvi instrument čija je rezolucija bila uporediva sa onom sa optičkim mikroskopom i bio je slavljen kao sredstvo za ispitivanje skrivene strukture u stenama, metalima, kostima, zubima, rudama i drvetu. Rendgenski mikroskop ima bolju rezoluciju nego najbolji optički mirkoskop. Razvoj mikroskopa je nezadrživ. U potrazi za većim i boljim uvećanjima, Maks Knol [5] i Ernst Ruska [6] konstruišu 1931. godine prvi elektronski mikroskop . To je prvi korpuskularni mikroskop. Poštujući doslednost principa prirode i odatle izvedenom analogijom, oni prave elektronska sočiva. To su moćni elektromagneti koji čine otklon elektronima baš kao što to rade sočiva sa svetlošću. Na taj način i uvećavaju i razdvajaju bliske tačke na posmatranom predmetu. Predmet je smešten u blizini objektiva a to su elektronska ili elektrostatička „sočiva“. Dobijenu realnu i uvećanu sliku predmeta povećavaju elektronska ili elektrostatička „sočiva“ okulara. Kako čovečje oko ne registruje elektronske zrake, slika se projicira na fluoroscentnom zaslonu ili fotografskoj ploči. Dobijena uvećanja su i po 200000 puta. I ovi mikroskopi se i dalje usavršavaju. Međutim, kako se kod elektronskih mikroskopa ne može po volji povećati numerička apertura, tj. razdvajanje bliskih tačaka na posmatranom predmetu pribeglo se i novim tehnologijama. Napravljeni su protonski mikroskopi. Uspešni pioniri u ovom poslu su fransucski naučnici Klod Magnan [7] i Šanson. [8] Čovekove ambicije, u večitoj trci sa granicama sopstvenih mogućnosti.

Podele mikroskopa[uredi]

Podela po medijima[uredi]

Mikroskope delimo prema talasnoj dužini elektromagnetnih zračenja:

Podela prema prirodi posmatranog predmeta[uredi]

Izvori[uredi]

  1. ^ Grupa autora, 1976. Popularna enciklopedija. BIGZ: Beograd.
  2. ^ Wredden J.H. The microscope, London, 1948.
  3. ^ [[Rolf Maximilian Sievert|Rolf Maximilian Sievert - Wikipedia, the free encyclopedia]]
  4. ^ X-ray microscope - Britannica Online Encyclopedia, Pristupljeno 12. 4. 2013.
  5. ^ [[Max Knoll|Max Knoll - Wikipedia, the free encyclopedia]]
  6. ^ [[Ernst Ruska|Ernst Ruska - Wikipedia, the free encyclopedia]]
  7. ^ Le Microscope protonique: par M. Claude Magnan,... - Claude Magnan - Google Knjige
  8. ^ Current Science - Archive

Literatura[uredi]

  • Barer R. British Science News 1,1948.
  • Hager H. Das Mikroskop und seine Anwendung, Berlin 1920.
  • Wredden J.H. The microscope, London, 1948.

Spoljašnje veze[uredi]