Milan Konjović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milan Konjović
Milan Konjović 1998. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1898-01-28)28. januar 1898.
Mesto rođenjaSombor, Austrougarska
Datum smrti20. oktobar 1993.(1993-10-20) (95 god.)
Mesto smrtiSombor, SR Jugoslavija
Potpis

Milan Konjović (Sombor, 28. jun 1898 — Sombor, 28. januar 1993) bio je srpski slikar i akademik. Bavio se i pozorišnom scenografijom i kostimografijom. Studirao je u Pragu i Beču, a živeo u Parizu od 1924. do 1932. Svojim opusom od 6.000 radova pripada vrhu srpske likovne umetnosti, uz afirmaciju svoga osobenog stila koloriste ekspresionističkog temperamenta. Pojedini kritičari su ga nazivali „poslednjim fovistom“.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Milan Konjović je rođen 28. januara 1898. godine u Somboru kao drugo dete[2] u znamenitoj porodici advokata i poslanika u ugarskom saboru Davida Konjevića.[3] Po majci je potomak uglednog srpskog pedagoga, publiciste i upravnika Srpske učiteljske škole Nikole Vukićevića.[3] U Somboru je, tokom pohađanja gimnazije, 1914. godine prvi put izlagao pedesetak radova slikanih u prirodi. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu od 1916. do 1918. kao artiljerijski oficir.[4]

Na Akademiju likovnih umetnosti u Pragu se upisao 1919. godine u klasi Vlahe Bukovca, gde je studirao dva semestra.[5] Nastavlja da radi samostalno, u Pragu uz savete avangardnog češkog slikara Jana Zrzavija, u Beču i po studijskim putovanjima u Minhenu, Berlinu i Drezdenu.[6]

U Parizu od 1924. do 1932. godine postiže zapažene uspehe samostalnim izložbama kao i na izložbama u pariskim salonima gde nastaje njegova „plava faza”.[7] Po povratku u Sombor 1932. godine se posvetio slikanju rodnog kraja, vojvođanskih pejzaža, ljudi i ambijenata, sa „izletima” u Dalmaciju[8] koji predstavljaju „crvenu fazu“ koja obuhvata razdoblje do 1940. godine.[9] Za vreme Drugog svetskog rata je bio u zarobljeništvu u Osnabriku. Posle povratka 1943. nastaju njegovi pasteli u ulju koji do 1952. čine umetnikovu „sivu fazu”.[9] Od 18. marta do 1. aprila 1951. je održao izložbu „Ljudi” u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić”.[10] Od 1953. godine, u „kolorističnoj fazi”, dominira čista, intenzivna boja.[11] Nova slikarska orijentacija traje na radovima „asocijativne faze” od 1960. do 1980, a 1985. počinje sa pravim varijacijama na temu vizantijske umetnosti i do kraja 1990. godine nastaje tridesetak dela nove „vizantijske faze”.[12][9] Preminuo je 20. oktobra 1993. u Somboru.

Slikarski opus[uredi | uredi izvor]

Opus slikara Milana Konjovića je preko 6000 radova: ulja, pastela, akvarela, tempera, crteža, tapiserija, pozorišnih scenografija, skica za kostime, vitraža, mozaika i grafika. Stvorio je lični prepoznatljivi stil ekspresionističkog temperamenta. Doživio je punu afirmaciju na 255[13] ili 300[14] samostalnih i 700[14] kolektivnih izložbi u Jugoslaviji, Srbiji i brojnim centrima Evrope (Prag, Budimpešta, Beč, London, Amsterdam, Rim, Pariz, Atina, Moskva) i sveta (Sao Paulo, Njujork, San Francisko i drugi).[15]

Slikao je pejzaže, portrete, kompozicije, mrtvu prirodu.. većinu motiva je uzimao iz svog rodnog kraja Bačke.[16][17][18][19] Za Konjovićevo stvaralaštvo Miodrag B. Protić je rekao: „...spoljna stvarnost za njega je unutrašnji doživljaj. Sve objektivne činjenice, sve teme koje slika boji izrazito ličnim osećanjem sveta i života”.[20]

Milan Konjović je radio i portrete po svom „ćefu”, birajući za modele obične ljude i marginalce koje je sretao u životu (Sombor, Cavtat, Dubrovnik, Senta, Bačka Topola). Jedna od takvih fizionomija bio je lik Šandora Ćire Falcionea,[21] njegovog sugrađanina, koji je zbog svoje mušičavosti i navodnog ludila važio za crnu ovcu familije, a koga su braća htela da liše porodičnog nasleđa i ostave bez zemlje.

U Somboru je 1966. godine otvorena „Galerija Milan Konjović” u kojoj se trenutno nalazi više od 1060 umetnikovih dela.[22]

Članstvo i nagrade[uredi | uredi izvor]

Članstvo u institucijama[uredi | uredi izvor]

Galerija „Milan Konjović”, Sombor
Konjovićeva slika Moj studio na jugoslovenskoj poštanskoj markici iz 1973.

Milan Konjović je bio član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu, dopisni član Jugoslavenske akademije nauka i umetnosti u Zagrebu (od 1986) i član Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. Umro je u Somboru 20. oktobra 1993. godine.[23]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Dobitnik je više značajnih nagrada.[23]

  • Nagrada AVNOJ 1988. godine
  • Sedmojulska nagrada Srbije, 1959.
  • Nagrada za životno delo Srbije, 1962.
  • Nagrada oslobođenja Vojvodine, 1975.
  • Orden rada 1. reda 1958.
  • Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Milan Konjović izložba slika u GSLU Niš 2017. Iz predgovora autora izložbe Nebojše Vasića
  2. ^ Vasić 2021, str. 57.
  3. ^ a b „KAKO JE SOMBORSKI SLIKAR TUŽIO PREDSEDNIKA KRALJEVSKE VLADE – Ravnoplov” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-24. 
  4. ^ „Milan Konjović”. Umetnička galerija Nadežda Petrović Čačak (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 20. 08. 2021. g. Pristupljeno 2021-08-20. 
  5. ^ „KONjOVIĆ Milan | Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-20. 
  6. ^ „MILAN KONJOVIĆ – NAJVEĆI SLIKAR RAVNICE - Kulturni centar Novog Sada - Kulturni centar Novog Sada”. www.kcns.org.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-08-20. 
  7. ^ Milan Konjović - sto godina sadašnjosti : (1898—1993) / Miodrag B. Protić. - U: Glas. - ISSN 0352-6720. - Tom 388, knj. 7 (2000), str. 1-4. COBISS.SR 517553301
  8. ^ „IZLOŽBA SLIKA MILANA KONJOVIĆA U NARODNOM MUZEJU: Inspirisan Dalmacijom i lepotama Mediterana – Zrenjanin”. listzrenjanin.com. Pristupljeno 2021-08-20. 
  9. ^ a b v „“Milan Konjović” Gallery Sombor - Works”. konjovic.rs. Pristupljeno 2021-08-20. 
  10. ^ Milan Konjović, „Ljudi”. Beograd: Udruženje likovnih umetnika Srbije. 1951. 
  11. ^ „NALED | Milan Konjović, strastveni kolorista iz Sombora”. Nacionalna Alijansa za Lokalni Ekonomski Razvoj (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-20. 
  12. ^ Enciklopedija likovnih umjetnosti. Sv. 3, Inj-Portl. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. 1964. str. 214. 
  13. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Milan Konjović, dramatičar, ekspresionista i kolorista: Slikar koji nije izneverio ravnicu”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-08-20. 
  14. ^ a b „“Milan Konjović” Gallery Sombor - Biography”. konjovic.rs. Pristupljeno 2021-08-20. 
  15. ^ Milan Konjović : slike : Galerija "Nadežda Petrović" Čačak, decembar 1981-januar 1982. / [katalog i postavka Mihailo Bošnjaković] ; [fotografije Miloš Milosavljević]. - Čačak : Galerija "Nadežda Petrović", 1981 (Gornji Milanovac : Dečje novine). - [34] str.COBISS.SR 1024252599
  16. ^ Enciklopedija leksikografskog zavoda. 4, Jugoslavija-Majkov. Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ. 1959. str. 345. 
  17. ^ Od akademizma do kreacije : crteži 1919-1926. i akvareli 1963-1972. : Galerija "Milan Konjović" Sombor, decembar 2003-februar 2004. / Milan Konjović ; [autor izložbe Irma Lang]. - Sombor : Galerija "Milan Konjović", 2003 (Beograd : Cicero). - 1 presavijen list([6]str.) : ilustr. u boji. COBISS.SR 512821415
  18. ^ Lepo lice ravnice : Galerija "Milan Konjović" od 25. septembra do 8. oktobra 2014. / [autor teksta Slađana Dragićević ; prevod na engleski Andrea Gumas ; fotografije Andrija Beker]. - Sombor : Galerija "Milan Konjović", 2014 (Sombor : Pergament plus). - [16] str. : ilustr.COBISS.SR 289233159
  19. ^ Milan Konjović : predeli i ljudi Vojvodine = Milan Konjović : The Landscapes and the people of Vojvodina / [prevod na engleski Teodora Turner ; fotografije Andrija Beker]. - Sombor : Galerija "Milan Konjović", 2014 (Beograd : Cicero). - [28] str. : ilustr. u bojama.COBISS.SR 289935367
  20. ^ „Snažan kolorit Konjovićevog univerzuma”. Politika, dnevne novine. Pristupljeno 2. 2. 2018. 
  21. ^ Jovanov, Jasna (2009). Spomen zbirka Pavla Beljanskog. Novi Sad:264–265
  22. ^ U stišanom tonu : trideset ulja, 1942-1952. : Galerija "Milan Konjović" Sombor : maj-septembar 2004. / Milan Konjović ; [autor izložbe i kataloga Irma Lang]. - Sombor : Galerija "Milan Konjović", 2004 (Beograd : "Cicero"). - [6] str. : ilustr.COBISS.SR 512819879
  23. ^ a b „Biografija na sajtu SANU”. SANU. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 2. 2. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Enciklopedija leksikografskog zavoda. 4, Jugoslavija-Majkov. Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ. 1959. str. 345. 
  • Enciklopedija likovnih umjetnosti. Sv. 3, Inj-Portl. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. 1964. str. 214. 
  • Jasna Jovanov, Konyovitch Milan. Četvrta decenija, Spomen zbirka Pavla Beljanskog. . Нови Сад. 2006. ISBN 978-86-906563-4-9. 
  • Vasić, Nebojša, ur. (2021). XV stalna postavka Retrospektivna izložba Milana Konjovića. Sombor: Galerija „Milan Konjović” Sombor. str. 96. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Milan Konjović na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Коњовић&oldid=27414115”