Milan Konjović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Milan Konjović
M konjovic.jpg
Datum rođenja (1898-01-28)28. januar 1898.
Mesto rođenja Sombor
Austrougarska
Datum smrti 20. oktobar 1993.(1993-10-20) (95 god.)
Mesto smrti Sombor
Jugoslavija
Potpis
Konjovic.png
Galerija "Milan Konjović", Sombor.

Milan Konjović (18981993) je bio istaknuti srpski slikar 20. veka. Studirao je u Pragu i Beču, a živeo u Parizu od 1924. do 1932. Svojim opusom od 6.000 radova pripada vrhu srpske likovne umetnosti, uz afirmaciju svoga osobenog stila strasnog koloriste ekspresionističkog temperamenta. Kritičari su ga ponekad nazivali „poslednji fovista“.[1]

Život i karijera[uredi]

Milan Konjović je rođen 28. januara 1898. godine u Somboru gde još u gimnaziji 1914. godine prvi put izlaže pedesetak radova slikanih u prirodi. Na Akademiju likovnih umetnosti u Pragu upisuje se 1919. godine u klasi Vlahe Bukovca, gde studira samo dva semestra. Nastavlja da radi samostalno, u Pragu uz savete avangardnog češkog slikara Jana Zrzavija, u Beču i po nemačkim muzejima u Minhenu, Berlinu i Drezdenu. U Parizu od 1924. do 1932. godine postiže zapažene uspehe samostalnim izložbama kao i na izložbama u pariskim salonima.[2] Tu nastaje njegova „plava faza“. Po povratku u Sombor 1932. godine posvetio se slikanju rodnog kraja, vojvođanskih pejzaža, ljudi i ambijenata, sa „izletima“ u Dalmaciju. To je „crvena faza“ koja obuhvata razdoblje do 1940. godine. Za vrijeme Drugog svetskog rata je u zarobljeništvu u Osnabriku. Posle povratka 1943. godine nastaju Konjovićevi pasteli u ulju koji do 1952. godine čine umetinikovu „sivu fazu“. Od 1953. godine u „kolorističnoj fazi“ plamsa opet čista intenzivna boja. Nova slikarska orijentacija traje na radovima „asocijativne faze“ od 1960. do 1980, a 1985. počinje sa pravim varijacijama na temu vizantijske umetnosti i do kraja 1990. godine nastaje tridesetak dela nove „vizantijske faze“.[3]

Opus slikara Milana Konjovića[uredi]

Slika pejzaže, portrete, kompozicije, mrtvu prirodu. Većinu motiva uzima iz svog rodnog kraja Bačke.[4][5][6][7] Za Konjovićevo stvaralaštvo Miodrag B. Protić je rekao:"... spoljna stvarnost za njega je unutrašnji doživljaj. Sve objektivne činjenice, sve teme koje slika boji izrazito ličnim osećanjem sveta i života."[8]

Opus slikara Milana Konjovića je preko 6000 radova: ulja, pastela, akvarela, tempera, crteža, tapiserija, pozorišnih scenografija, skica za kostime, vitraža, mozaika i grafika. Stvorio je lični prepoznatljivi stil ekspresionističkog temperamenta. Doživio je punu afirmaciju na 294 samostalne i 693 kolektivne izložbe u Jugoslaviji, Srbiji i brojnim centrima Evrope (Prag, Budimpešta, Beč, London, Amsterdam, Rim, Pariz, Atina, Moskva) i sveta (Sao Paulo, Njujork, San Francisko...).[9] U Somboru, umetnikovom rodnom gradu, od 1966. godine otvorena je „Galerija Milan Konjović“ u kojoj se trenutno nalazi više od 1060 dela.[10]

Članstvo u značajnim institucijama[uredi]

Milan Konjović je bio član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu, dopisni član Jugoslavenske akademije nauka i umetnosti u Zagrebu (od 1986) i član Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. Umro je u Somboru 20. oktobra 1993. godine.[11]

Nagrade[uredi]

Dobitnik je više značajnih nagrada.[11]

  • Nagrada AVNOJ 1988. godine
  • Sedmojulska nagrada Srbije, 1959.
  • Nagrada za životno delo Srbije, 1962.
  • Nagrada oslobođenja Vojvodine, 1975.
  • Orden rada 1. reda 1958.
  • Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  1. ^ Milan Konjović izložba slika u GSLU Niš 2017. Iz predgovora autora izložbe Nebojše Vasića
  2. ^ Milan Konjović - sto godina sadašnjosti : (1898-1993) / Miodrag B. Protić. - U: Glas. - ISSN 0352-6720. - Tom 388, knj. 7 (2000), str. 1-4. (COBISS.SR 517553301)
  3. ^ Enciklopedija likovnih umjetnosti. Sv. 3, Inj-Portl. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. 1964. str. 214. 
  4. ^ Enciklopedija leksikografskog zavoda. 4, Jugoslavija-Majkov. Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ. 1959. str. 345. 
  5. ^ Od akademizma do kreacije : crteži 1919-1926. i akvareli 1963-1972. : Galerija "Milan Konjović" Sombor, decembar 2003-februar 2004. / Milan Konjović ; [autor izložbe Irma Lang]. - Sombor : Galerija "Milan Konjović", 2003 (Beograd : Cicero). - 1 presavijen list([6]str.) : ilustr. u boji. (COBISS.SR 512821415)
  6. ^ Lepo lice ravnice : Galerija "Milan Konjović" od 25. septembra do 8. oktobra 2014. / [autor teksta Slađana Dragićević ; prevod na engleski Andrea Gumas ; fotografije Andrija Beker]. - Sombor : Galerija "Milan Konjović", 2014 (Sombor : Pergament plus). - [16] str. : ilustr.(COBISS.SR 289233159)
  7. ^ Milan Konjović : predeli i ljudi Vojvodine = Milan Konjović : The Landscapes and the people of Vojvodina / [prevod na engleski Teodora Turner ; fotografije Andrija Beker]. - Sombor : Galerija "Milan Konjović", 2014 (Beograd : Cicero). - [28] str. : ilustr. u bojama.(COBISS.SR 289935367)
  8. ^ „Snažan kolorit Konjovićevog univerzuma”. Politika, dnvne novine. Pristupljeno 2. 2. 2018. 
  9. ^ Milan Konjović : slike : Galerija "Nadežda Petrović" Čačak, decembar 1981-januar 1982. / [katalog i postavka Mihailo Bošnjaković] ; [fotografije Miloš Milosavljević]. - Čačak : Galerija "Nadežda Petrović", 1981 (Gornji Milanovac : Dečje novine). - [34] str.(COBISS.SR 1024252599)
  10. ^ U stišanom tonu : trideset ulja, 1942-1952. : Galerija "Milan Konjović" Sombor : maj-septembar 2004. / Milan Konjović ; [autor izložbe i kataloga Irma Lang]. - Sombor : Galerija "Milan Konjović", 2004 (Beograd : "Cicero"). - [6] str. : ilustr.(COBISS.SR 512819879)
  11. 11,0 11,1 „Biografija na sajtu SANU”. SANU. Arhivirano iz originala na datum 03. 03. 2016. Pristupljeno 2. 2. 2018. 

Literatura[uredi]

  • Jasna Jovanov, Konyovitch Milan. Četvrta decenija, Spomen zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad, 2006. ISBN 86-906563-4-0

Spoljašnje veze[uredi]