Милан Коњовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милан Коњовић
M konjovic.jpg
Датум рођења (1898-01-28)28. јануар 1898.
Место рођења Сомбор
Аустроугарска
Датум смрти 20. октобар 1993.(1993-10-20) (95 год.)
Место смрти Сомбор
Југославија
Потпис
Konjovic.png
Галерија "Милан Коњовић", Сомбор.

Милан Коњовић (18981993) је био истакнути српски сликар 20. века. Студирао је у Прагу и Бечу, а живео у Паризу од 1924. до 1932. Својим опусом од 6.000 радова припада врху српске ликовне уметности, уз афирмацију свога особеног стила страсног колористе експресионистичког темперамента. Критичари су га понекад називали „последњи фовиста“.[1]

Живот и каријера[уреди]

Милан Коњовић је рођен 28. јануара 1898. године у Сомбору где још у гимназији 1914. године први пут излаже педесетак радова сликаних у природи. На Академију ликовних уметности у Прагу уписује се 1919. године у класи Влахе Буковца, где студира само два семестра. Наставља да ради самостално, у Прагу уз савете авангардног чешког сликара Јана Зрзавија, у Бечу и по немачким музејима у Минхену, Берлину и Дрездену. У Паризу од 1924. до 1932. године постиже запажене успехе самосталним изложбама као и на изложбама у париским салонима.[2] Ту настаје његова „плава фаза“. По повратку у Сомбор 1932. године посветио се сликању родног краја, војвођанских пејзажа, људи и амбијената, са „излетима“ у Далмацију. То је „црвена фаза“ која обухвата раздобље до 1940. године. За вријеме Другог светског рата је у заробљеништву у Оснабрику. После повратка 1943. године настају Коњовићеви пастели у уљу који до 1952. године чине уметиникову „сиву фазу“. Од 1953. године у „колористичној фази“ пламса опет чиста интензивна боја. Нова сликарска оријентација траје на радовима „асоцијативне фазе“ од 1960. до 1980, а 1985. почиње са правим варијацијама на тему византијске уметности и до краја 1990. године настаје тридесетак дела нове „византијске фазе“.[3]

Опус сликара Милана Коњовића[уреди]

Слика пејзаже, портрете, композиције, мртву природу. Већину мотива узима из свог родног краја Бачке.[4][5][6][7] За Коњовићево стваралаштво Миодраг Б. Протић је рекао:"... спољна стварност за њега је унутрашњи доживљај. Све објективне чињенице, све теме које слика боји изразито личним осећањем света и живота."[8]

Опус сликара Милана Коњовића је преко 6000 радова: уља, пастела, акварела, темпера, цртежа, таписерија, позоришних сценографија, скица за костиме, витража, мозаика и графика. Створио је лични препознатљиви стил експресионистичког темперамента. Доживио је пуну афирмацију на 294 самосталне и 693 колективне изложбе у Југославији, Србији и бројним центрима Европе (Праг, Будимпешта, Беч, Лондон, Амстердам, Рим, Париз, Атина, Москва) и света (Сао Пауло, Њујорк, Сан Франциско...).[9] У Сомбору, уметниковом родном граду, од 1966. године отворена је „Галерија Милан Коњовић“ у којој се тренутно налази више од 1060 дела.[10]

Чланство у значајним институцијама[уреди]

Милан Коњовић је био члан Војвођанске академије наука и уметности у Новом Саду, дописни члан Југославенске академије наука и уметности у Загребу (од 1986) и члан Српске академије наука и уметности у Београду. Умро је у Сомбору 20. октобра 1993. године.[11]

Награде[уреди]

Добитник је више значајних награда.[11]

  • Награда АВНОЈ 1988. године
  • Седмојулска награда Србије, 1959.
  • Награда за животно дело Србије, 1962.
  • Награда ослобођења Војводине, 1975.
  • Орден рада 1. реда 1958.
  • Орден заслуга за народ са златном звездом

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Милан Коњовић изложба слика у ГСЛУ Ниш 2017. Из предговора аутора изложбе Небојше Васића
  2. Милан Коњовић - сто година садашњости : (1898-1993) / Миодраг Б. Протић. - У: Глас. - ISSN 0352-6720. - Том 388, књ. 7 (2000), стр. 1-4. (COBISS.SR 517553301)
  3. Enciklopedija likovnih umjetnosti. Sv. 3, Inj-Portl. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. 1964. стр. 214. 
  4. Enciklopedija leksikografskog zavoda. 4, Jugoslavija-Majkov. Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ. 1959. стр. 345. 
  5. Од академизма до креације : цртежи 1919-1926. и акварели 1963-1972. : Галерија "Милан Коњовић" Сомбор, децембар 2003-фебруар 2004. / Милан Коњовић ; [аутор изложбе Ирма Ланг]. - Сомбор : Галерија "Милан Коњовић", 2003 (Београд : Цицеро). - 1 пресавијен лист([6]стр.) : илустр. у боји. (COBISS.SR 512821415)
  6. Лепо лице равнице : Галерија "Милан Коњовић" од 25. септембра до 8. октобра 2014. / [аутор текста Слађана Драгићевић ; превод на енглески Андреа Гумас ; фотографије Андрија Бекер]. - Сомбор : Галерија "Милан Коњовић", 2014 (Sombor : Pergament plus). - [16] стр. : илустр.(COBISS.SR 289233159)
  7. Милан Коњовић : предели и људи Војводине = Milan Konjović : The Landscapes and the people of Vojvodina / [превод на енглески Теодора Турнер ; фотографије Андрија Бекер]. - Сомбор : Галерија "Милан Коњовић", 2014 (Београд : Цицеро). - [28] стр. : илустр. у бојама.(COBISS.SR 289935367)
  8. „Снажан колорит Коњовићевог универзума”. Политика, днвне новине. Приступљено 2. 2. 2018. 
  9. Милан Коњовић : слике : Галерија "Надежда Петровић" Чачак, децембар 1981-јануар 1982. / [каталог и поставка Михаило Бошњаковић] ; [фотографије Милош Милосављевић]. - Чачак : Галерија "Надежда Петровић", 1981 (Горњи Милановац : Дечје новине). - [34] стр.(COBISS.SR 1024252599)
  10. У стишаном тону : тридесет уља, 1942-1952. : Галерија "Милан Коњовић" Сомбор : мај-септембар 2004. / Милан Коњовић ; [аутор изложбе и каталога Ирма Ланг]. - Сомбор : Галерија "Милан Коњовић", 2004 (Београд : "Цицеро"). - [6] стр. : илустр.(COBISS.SR 512819879)
  11. 11,0 11,1 „Биографија на сајту САНУ”. САНУ. Приступљено 2. 2. 2018. 

Литература[уреди]

  • Јасна Јованов, Konyovitch Милан. Четврта деценија, Спомен збирка Павла Бељанског, Нови Сад, 2006. ISBN 86-906563-4-0

Спољашње везе[уреди]