Milutin Mišković

Milutin Gr. Mišković
Pukovnik Milutin Mišković
Lični podaci
Datum rođenja	(1864{{month}}{{{day}}})1864.
Mesto rođenja	Šabac, Kneževina Srbija
Datum smrti	1934.(1934-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (69/70 god.)
Mesto smrti	Beograd, Kraljevina Jugoslavija
Vojna karijera
Vojska	Vojska Kraljevine Srbije (1914—1918)
Čin	Pukovnik
Učešće u ratovima	Prvi balkanski rat Drugi balkanski rat Prvi svetski rat

Milutin Gr. Mišković (1864—1934), generalštabni pukovnik srpske kraljevske vojske i organizator „Sokolskog pokreta“ u Kraljevini Srbiji (1882—1918). Rođen je 1864. godine u Šapcu. Bio je pešadijski pukovnik srpske kraljevske vojske, i veoma zaslužan za razvoj fizičke kulture ne samo u Kraljevini Srbiji, već i na širem „srpskom etničkom prostoru“ (u Osmanskoj Turskoj i u Austrougarskoj).

Privatni život

Kao mlad poručnik oženio je 1890. godine Jelenu Ilić (1873—1965), koju je upoznao preko kraljice Natalije Obrenović (1859—1941), čija je ova bila štićenica (od 1884. godine). Jelena je bila ćerka Savke Piroćanac (1852—1884) i generalštabnog majora Mihaila Ilića (1845—1876), inače dobrog prijatelja njegovog oca pukovnika Gruje Miškovića (1825—1880).
Posle pogibije Mihaila Ilića, njegova udovica Savka se udala za kapetana Pavla Jurišića – Šturma (1848—1922), koji je usvojio malu Jelenu. Ovim brakom sa predstavnicom ugledne porodice, Milutin je obezbedio sebi bolji položaj i dobru vojnu karijeru.

Profesionalna karijera

Milutin Mišković je obavljao posao odgovornog urednika časopisa „Ratnik: list za vojne nauke, novosti i književnost“ (Beograd), koje izdaje Ministarstvo vojno, a uređuje Istorijsko odeljenje Glavnog generalštaba. Urednik je bio od Knjige 56, Sveska 4(1904) do Knjige 67, Sveska1(1909), kada će ga kao odgovorni urednik zameniti generalštabni major Živojin Krstić.

Završio je 15. klasu Nižu školu Vojne akademije u Beogradu (1882—1885).
Između ostalog bio je ordonans oficir NjKV kralja Aleksandra Obrenovića (1876—1903).
Takođe, bio je državni pitomac u Austrougarskoj monarhiji (nem. Österreichisch-Ungarische Monarchie: 1867—1918), a po povratku iz inostranstva u Beograd, nastavio je školovanje na Višoj školi Vojne akademije sa 2. klasom (1888—1890).

Sokolski pokret

Stručni odbor Beogradskog sokolskog društva „Dušan Silni“.

Svojim autoritetom i zalaganjem doprineo je osnivanju velikog broja gimnastičkih društava u Srbiji.
Za fizičko vežbanje vezan je od svojih najranijih dana.

Kao đak vežbao je gotovo deset godina u „Beogradskom društvu za gimnastiku i borenje“ (osnovano je 26. decembra 1881. godine), koje je osnovao dr Vladan Đorđević (1844—1930).
Kasnije je nastavio vežbanje u „Dušanu Silnom“.

Na predlog Vojislava V. Rašića (1869—1943) „Beogradsko društvo za gimnastiku i borenje“ na skupštini održanoj 7. aprila 1891. godine prihvatilo je sveslovensku sokolsku ideju i promenilo naziv u Beogradsko gimnastičko društvo „Soko“.
Ovim činom društvo je sa zastarelog nemačkog, prešlo na naučno utemeljen češki sistem vežbanja. .

Deo članstva na čelu sa advokatom Jovanom Stojanovićem istupio je iz društva i 22. novembra 1892. godine osnovao Građansko gimnastičko društvo „Dušan Silni“.

Koje je nastavilo da sledilo tradicije nekadašnjeg „Beogradskog društva za gimnastiku i borenje“ i radilo je po njegovim načelima.

Mišković se priklonio ovom društvu tzv. „Dušanovaca“, pa je čak bio i njegov predsednik (1902—1909).

Od 1902. godine obavljao je funkciju predsednika Savezne uprave viteškog društva „Dušan Silni“, na kojoj je ostao kao počasni predsednik posle prestanka svog aktivnog rada.

Lično se angažovao u osnivanju „Državne gimnastičke škole“ u Beogradu, čiji je zadatak bio spremanje nastavnika za gimnastiku.
Škola je počela sa radom maja 1908. godine.
U to vreme generalštabni potpukovnik Milutin Mišković bio je član Upravnog odbora Gimnastičke škole.

Radio je na osnivanju srpskih gimnastičkih društava izvan Srbije.

Izvan Kraljevine Srbije, Mišković je glavnu podršku u širenju Sokolskog pokreta imao je u nacionalnom radu sokolskih prvaka Laze Popovića (1877—1945) i kasnije Dušana M. Bogunovića (1888—1944).

Uticaj Ministarstva vojnog na razvoj Sokolskog pokreta

Pukovnik Mišković je predvodio ekipu srpskog gimnastičkog društva „Dušan Silni“ na Prvi hrvatski svesokolski slet koji se održao u Zagrebu.

Srpski slikar Stevan Todorović (1832-1925), prvi starešina Saveza sokolskih društava „Dušan Silni“.

Ministarstvo vojno Kraljevine Srbije (1882—1918) je direktno potmomagalo ili održavalo udruženja, koja su imala i ulogu „jačanja odbrambene moći zemlje“, kao i u drugim zemljama ( kao „viteška udruženja“).
Time je nastavljena praksa kao u vreme kralja Milana Obrenovića (1954—1901), čemu je doprinosio i Zakon o potpomaganju streljačkih i gimnastičkih družina i pet kola jahača od 31. marta 1892. godine, (u vreme namesništva Jovana R. Ristića i vlade Nikole P. Pašića), po kojem je ministar vojni imao osnovnu ulogu.
Taj kontinuitet je otvoreno isticao Petar I Karađorđević (1844—1921), kralj Srbije (vladao: 1903—1921).
Kralj Petar se neposredno angažovao na pomaganju udruženja u građanstvu: primao je njihove upravne odbore, predsedništva ili predsednike, prisustvovao njihovim javnim časovima, takmičenjima i drugim manifestacijama (takođe i njegovi sinovi, najčešće kada su bili prestolonaslednici), davao instrukcije oficirima koji su određivani za rukovodioce ili neposredne pomagače udruženja i njihovih većih manifestacija i dr.
Srpski oficiri su potsticani da pomažu i imaju rukovodeće dužnosti u viteškim udruženjima a i sami su to želeli i opredeljivali se prema svojim sklonostima: konjički oficiri u kolima jahača, pešadijski i drugi u streljačkim družinama, …itd.
Oficiri veoma su se malo uključivali u Gimnastičarsko društvo „Dušan Silni“ , a znatno više u Sokolskoj organizaciji, tj. oni su se više opredeljivali za Sokolsku organizaciju i zbog toga što je bitan deo njene ideologije bilo ujedinjenje Slovena, južnih Slovena i posebno Srba, dok je Građansko gimnastičko društvo „Dušan Silni“ nastalo zbog neprihvatanja te ideje.

Između ova dva slična viteška društva dolazilo je do sukoba pa se pristupilo njihovom ujedinjenju 1909. godine, pri čemu su važnu ulogu imali oficiri, posebno generalštabni pešadijski pukovnik Milutin Mišković, načelnik Istorijskog odeljenja Glavnog generalštaba, kojeg je radi toga primio kralj Petar, kao i ranije (6. jula 1906. godine, ali i kasnije 1912. godine, kada je ovaj već bio u penziji) u svojstvu predsednika a zatim 1910. godine člana upravnog odbora Udruženja dobrovoljaca Srbije.

Trudio se da uspostavi kontakte sa slovenskim sokolskim društvima i predvodio je „Dušanovce“ (ekipu Gimnastičkog društva „Dušan Silni“ na Prvi hrvatski svesokolski slet (od 2. do 3. septembra 1906. godine) u Zagreb.

Zalaganjem pukovnika Milutina Miškovića, ministar prosvete Andra Nikolić (1853—1918) izdao je dekret o osnivanju Državne gimnastičke škole 1907. godine.

Vojislav Živanović (1870-1932), potpukovnik srpske kraljevske vojske, i zamenik starešine Saveza sokolskih društava „Dušan Silni“.

Princ Đorđe P. Karađorđević (1887-1972) u četničko-komitskoj uniformi organizacije „Narodna odbrana“, koja je koordinirala aktivnosti srpskog Sokolskog pokreta.

Članovi Upravnog odbora škole iz „Dušana Silnog“ bili su Milutin Mišković i Atanasije Popović, profesor Treće beogradske gimnazije.
Odbor je izradio Pravila gimnastičke škole, Nastavni plan i program, Pravila o ocenjivanju učenika, Raspored časova i obavio sve druge organizacione pripreme.
Prvi kurs sa 20 polaznika počeo je 1. maja 1908. godine.

Mišković je 1908. godine postao predsednik društva „Beogradski soko“, koje je formirala izdvojena grupa iz Beogradskog gimnastičkog društva „Soko“.
Predložio je na vanrednoj skupštini Društva 4. oktobra 1908. godine da se ujedine sva viteška udruženja.
Ta ideja je prihvaćena i 21. februara 1909. godine osnovan je „Savez srpskih vitezova“ sa predsednikom Upravnog odbora Emerihom Štajnlehnerom, tj. nem. Emmerich Steinlehner, koji je nakon dva meseca to mesto prepustio pukovniku Miškoviću, predsedniku Društva Beogradski Soko i počasnom predsedniku Društva „Dušan Silni“.
Međutim, nisu sva viteška društva ušla u Savez, te zato je Mišković slao pozive/apele tim društvima da dođu na konferenciju u Kragujevac 25. i 26. oktobra 1909. godine radi ujedinjenja.
Usled geopolitičkih dešavanja (Austrougarska aneksija Bosne i Hercegovine 1908. godine) Savez viteških društava „Dušan Silni“ i „Savez srpskih sokolova“ ujedinili su se 8. novembra 1909. godine u Savez sokolskih društava „Dušan Silni“.

Na ujedinjenju ova dva sokolska društva je još 1908. godine radio i prestolonaslednik Đorđe P. Karađorđević (1887—1972), kao zaštitnik viteških društava, kao i češki advokat (od 1904. godine) dr Jozef Eugen Šajner (1861—1932), tj. češ. Josef Eugen Scheiner, koji je bio starešina Češkog sokolskog saveza (češ. Česká obec sokolská: 1889—1938) i Saveza slovenskog sokolstva (češ. Svaz slovanského sokolstva: 1908—1938), posebno srpska patriotska (poluvojna) organizacija „Narodna odbrana“ (1908—1914) i druga sokolska i viteška društva „Dušan Silni“ konačno su se ujedinili 2. II 1910. godine kada je održana prva skupština novoosnovanog Saveza sokolskih društava „Dušan Silni“ i izabran Upravni odbor sa predsednikom Stevanom Todorovićem (1832—1925) i potpredsednikom potpukovnikom Vojislavom Živanovićem (1870—1932).
Savez je okupio 20 društava u svoje članstvo.

Potomstvo

Milutin i Jelena Mišković su imali šestoro dece, sinove Grujicu (1891—1914), Mihaila (1893—1915), Vojina (1897—1966) i Dragojla (1902—1980) i ćerke Radmilu (1895—19??) i Milevu (1900—1962).
Sva četvorica Milutinovih sinova završila su Vojnu akademiju (1880-1941), a Grujica i Mihailo, kao poručnici srpske kraljevske vojske, poginuli su u Prvom svetskom ratu (1914—1918).

Literatura

• Mijatović, Slađana M.: „Pojava olimpijske misli i razvoj olimpijskog pokreta u Srbiji do 1914. godine sa posebnim osvrtom na doprinos Svetomira Đukića“, doktorska disertacija (Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, 1992)
• Gavrilović, Dejan: „Uticaj srpske vojske na razvoj fizičke kulture u Srbiji u XIX i početkom XX veka“ , „Tokovi istorije“, časopis Instituta za noviju istoriju Srbije, 2/2011 (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2012)
• Ivetić, Velimir J.: „Politička uloga ministara vojnih Kraljevine Srbije od 1903. do 1914. godine“ - doktorska disertacija (Beograd: Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, 2013)