Mita Popović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Dimitrije Popović.
Mita Popović
Puno imeDimitrije Popović
Datum rođenja1841.
Mesto rođenjaBaja, Austrijsko carstvo
Datum smrti1888.
Mesto smrtiBudimpešta, Austrougarska

Dimitrije „Mita“ Popović (Baja, 3. jul 1841 — Budimpešta, 8. jun 1888) bio je advokat i srpski pesnik iz Ugarske.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u 3. jula 1841. godine u Baji u veoma siromašnoj porodici Nauma i Julijane Popović, rođene Kresojević. Mita Popović je imao braću Đenu i Jocu, te sestru Milicu. U školu je pošao sa navršenih 5 godina, a 1851. stupio je u latinske škole.[2] Međutim, 1852. godine naprasno mu je umro otac Naum, pa je porodica postala još siromašnija. Popović je bio odličan učenik. Majka je želela da Mita postane kaluđer, pa ga je poslala u Sremske Karlovce.[3] Međutim, nezadovoljan stečenim iskustvima Mita Popović se 1855. godine vratio u Baju da završi gimnaziju. Maturirao je 1861. godine i po preporuci njegovog profesora Jožefa Kalmara (mađ. Kalmár József) i po preporuci direktora bajske gimnazije i glavnog sudije grada Baje, odmah je uspeo da upiše prava u Pešti. Bio je član "Preodnice" i pitomac Tekelijanuma. Državni ispit je položio odličnim uspehom 1863, a sledeće godine ga je ispitna komisija predložila da radi u sudu. Godine 1869. stekao je zvanje meničnog advokata. Radio je u magistratu u Baji kao veliki beležnik do 1872. godine. Zatim se 1871. godine oženio sa Milom Savić. Godine 1877. kada su Mađari slavili zbog turske pobede nad Rusima Mita Popović kao Srbin nije želeo da učestvuje u tom slavlju, pa je iznenada bio prisiljen da napusti Baju. Želeo je da ode u Novi Sad, ali se 1878. preselio u Sombor.[4] U Somboru se bavio advokaturom,[5] i tu je živeo do svoje duševne bolesti 1886. godine. Od 1886. godine je boravio u duševnoj bolnici u Budimpešti.[1] Održavao je prijateljske veze sa uglednim Srbima onoga doba u Ugarskoj: Svetozarom Miletićem, Jovanom Jovanovićem Zmajem, Lazom Kostićem. Posebno su mu bili bliski Stevan V. Popović, Jovan Paču, Nika Grujić Ognjan i drugi. Umro je u Zavodu za umobolne u Budimpešti 1888. godine.[4]

Pesnička delatnost[uredi | uredi izvor]

Mita Popović

Mita Popović u svojoj mladosti nije ili je veoma slabo govorio srpski. Pesme je počeo pisati na mađarskom jeziku i bio je veoma cenjen zbog toga.[6] Pisao je pod uticajem mađarskih romantičara Šandora Petefija (mađ. Petőfi Sándor), Janoša Aranja (mađ. Arany János) i Mihalja Verešmartija (mađ. Vörösmarty Mihály). Njegova balada pod naslovom "Kopanj", objavljena je u mađarskom listu "Verešmarti album".[3] Srpski je počeo da uči od 1862. godine, a veoma mu je koristilo to što je bio kućni vaspitač dece u imućnoj porodici Janković. Iste godine ispevao je svoju prvu pesmu na srpskom Oj potoče, oj potoče mali. Ovu pesmu je objavio novosadski časopis Danica.[4] Po karakteru bio je preosetljiv, često depresivan, sa crnim mislima i tugom.

Popović je pisao u romantičnom maniru i njegove pesme su svojedobno bile veoma popularne, pa su na njih mnogi kompozitori komponovali melodiju (Jovan Paču, Aksentije Maksimović, Mita Topalović, Dragutin Blažek itd).

Ušao je u knjigu Znameniti Srbi 19. veka Andre Gavrilovića. Njegove pesme štampali su svi značajni srpski listovi Danica, Letopis Matice srpske, Golub, Preodnica, Stražilovo i Javor. Najpoznatije pesme Mite Popovića su O Vidovu-dnu (Sabljo moja dimišćijo), Pod lipom, Napred!, Napraviću šajku, U gori, Šalajdalajdanom i Gusle moje javorove.[4]

Naslovna strana zbirke pesama Odabrane pesme Mite Popovića (1874)

Noviji naučni radovi osporavaju oštru kritiku Jovana Skerlića i Jovana Deretića o vrednosti Popovićeve poezije.[7]

Dela[uredi | uredi izvor]

Zbirke pesama[uredi | uredi izvor]

  • Odabrane pesme (1874, Pančevo)- razne pesme
  • Pred vaskrs (1877, Novi Sad) - zbirka bojnih pesama
  • Svetli dani srpski (1878, Novi Sad)- epske pesme
  • Pesme (1884, Zemun)- najbogatija i najraznovrsnija zbirka

Epski spev[uredi | uredi izvor]

  • Kraljević Marko

Pripovetke[uredi | uredi izvor]

  • Nerona
  • Ibrahima
  • Vartolomejska noć
  • Semiramida

Drame[uredi | uredi izvor]

  • Krvavi presto
  • Stevan poslednji kralj bosanski
  • Car Jovan
  • Silom pesnik - rukopis
  • Gradinja i sin mu Nemanja - rukopis
  • Naši seljani - pozorišna igra

Prevodilački rad[uredi | uredi izvor]

Mita Popović je prevodio sa mađarskog Šandora Petefija, Janoša Aranja i Mihalja Verešmartija. Prevodio je osim toga Bajrona, Puškina, De Misea i Igoa.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 649—650. 
  2. ^ Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 69. 
  3. ^ a b "Srpske nedeljne novine", Budimpešta 2013.
  4. ^ a b v g Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 70. 
  5. ^ "Neven", Novi Sad 1888. godine
  6. ^ Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 69—70. 
  7. ^ S. Knežević, Mara (2013). „Vrednosni sudovi o književnom delu srpskog pesnika Mite Popovića”. scindeks.ceon.rs. Pristupljeno 2020-01-04. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mara Knežević: Književno delo Mite Popovića (2002, Sombor)
  • Stojan Berber: Svetlosna izvorišta (1975, Sombor)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мита_Поповић&oldid=27616199”