Moralno vaspitanje

Moralno vaspitanje je složenica koja je nastala od dve reči i to: moral i vaspitanje. Moralom i vaspitanjem su se bavile brojne nauke , među kojim se najviše ističu pedagogija kao primarna odnosno bazična nauka o vaspitanju i etika, deo filozofije kao osnovna nauka o moralu.

Etika

Etika je deo filozofije koja se bavi moralom. Nastala je od reči (grč. έθιμο) što znači običaj, zavičaj , navika, ćud. Grčka reč (grč. έθιμο) je prevedena na latinski od strane Cicerona na (lat. mos) odnosno (lat. moralis) , dakle dolazimo do njenog današnjeg značenja moral. Nauka o moralu obuhvata učenje o moralnim normama , o karakteru , o principima kojima bi naša svest, razum, um trebalo da se vodi, o vrednostima koje moramo da poštujemo,o smislu našeg života.

Moral je pojava koja je postojala od davnina i moralne norme su se menjale kroz istoriju, pa se može reći da je moral išao u korak sa vremenom , dakle istorijom, i društvom. Međutim ,moral se ne poistvećuje sa tradicijom i subjektivnošću, već sa opštim dobrom i objektivnošću. Dakle postoji razlika između običaja, prava i morala. Da bi utvrdili razliku između njih potrebno je navesti kriterijume za razlikovanje svake od njih posebno. Taj kriterijum je upravo sankcija za kršenje običajnih, pravnih i moralnih normi. Sankcija za kršenje običajnih normi jeste podsmeh i osuda javnog mnjenja. Sankcija za kršenje pravnih normi jeste kazna. A sankcija za kršenje moralne norme jeste podsmeh i osuda. Iako najblaža za društvo, jer se moralne vrednosti vremenom menjaju, ubedljivo je najteža kazna za razum um i unutrašnje biće jer je najgora sankcija za ovakav postupak upravo griža savesti.

Čuvena imena etike

Otac etike je čuveni filozof Sokrat. On kombinuje učenje i moral , dakle može se reći da je Sokrat otac moralnog vaspitanja. Njegovi učenici takođe poržavaju njegovo učenje. Aristotel u skladu sa svojim učenjem proglašava dobro kao najvišu ideju. Moralno vaspitanje jeste kombinacija vaspitanja, zatim osnovnih i najuzvišenijih ideja, principa koji se moraju usaditi svakoj generaciji, ali i kombinacija osećanja. Još jedno od važnih imena etike jeste Imanuel Kant. Imanuel Kant uvodi još i dužnost u moralno vaspitanje, pa se navodi da je moral dužnost svakog čoveka. Dakle, moralno vaspitanje je specifična i kompleksna tema kojoj treba pažljivo pristupiti.

Pedagogija

Naziv pedagogija potiče od grčke reči (grč. παιδί), što znači dete, dečak i (grč. οδηγήσει) što znači voditi. Ova kovanica – voditi dete odnosno voditi dečaka je bitno uticalo na buduće određenje pedagogije. Pedagogije spada u sistem društvenih nauka čiji je predmet vaspitanje uopšte, ciljevi vaspitanja i metode vaspitanja. Definicija pedagogije se menjala kroz vreme uzimajući u obzir učitelja tj autoritet obrazovanja. Pedagogija je nauka koja obuhvata mnogo mikro grana jer obuhvata vaspitanje i obrazovanje mladih, odraslih, odnosno ona je celokupno vaspitanje i obrazovanje, proces koji obuhvata sve starosne grupe. Ona je proces koji obuhvata:

• fizički i zdravstveni razvoj ličnosti
• umni razvoj ličnosti
• emocionalno- motivacioni razvoj ličnosti
• socijalni razvoj ličnosti
• kreativni razvoj ličnosti

Pedagogija je nauka koja se direktno bavi vaspitanjem pa je povezana sa brojnim drugim naukama koje se bave vaspitanjem i obrazovanjem među kojim se najviše ističe filozofija, odnosno etika kao nauka o moralu, a pedagogija, može se reći predstavlja nauku o usađivanju morala, načela i principa u ličnost čoveka.

Ono u čemu se ove nauke slažu jeste vaspitanje ali i početak ovih nauka koji se poklapa u epohama ali i u oblasti nastanka vaspitanja.

Počeci vaspitanja

Vaspitanje je nastalo u Grčkoj u antičkom dobu. Ono oko čeka se obe nauke slažu jeste da su prvi učitelji bili grci i to grčki robovi. Prvi robovi su najviše vremena provodili sa decom svojih gospodara. Robovi su se posvećivali deci, vodili ih u školu i čekali ih posle škole. Prvi učitelji su bili upravo robovi ali ne samo u smislu telesne brige o deci, već i o njihovom vaspitanju jer su oni posećivali njihova predavanja, slušali ono što su deca učila kako bi ih kasnije ispitivali. Dakle, učitelji nisu samo bili dečiji čuvari tela već i čuvari moralnog i obrazovnog stanja dece.

Kalokagatija

Kasnije se može videti da je Grčka kao kolevka vaspitanja i obrazovanja razvila ideal koji je kalokagatija. Kalokagatija predstavlja spajanje snažnog tela i visokog morala. Ta težnja da se u čoveku postigne spoj lepote, dobrote i duhovnog vaspitanja uticala je na buduće vaspitanje i van antičke epohe. Kao rezultat postoje brojni tipovi vaspitanja gde su centar bili razvijeno telo i visok moral. Kalokagatija je bila najuticajnija u Atini gde se javljaju i prvi filozofi pa je u tome i jača veza između filozofije i pedagogije u stvaranju moralnog vaspitanja. Atinjani su mnogo polagali na svoje škole među kojima se ističu :

• škole gramatista i kitarista
• palestre
• gimnazije
• efebe

Brojni filozofi su se bavili vaspitanjem ali kao veznnika vaspitanja i morala, tvorca etike, uzimamo Sokrata.

Sokrat

Atinjani nisu razdvajali lepotu, dobrotu i snagu kako se može videti u njihovom vaspitnom idealu. Sokrat je taj vaspitni ideal upotpunio znanjem. Odatle i njegova izreka : ,,Vrlina je znanje ’’, jer se vrlina ne može kupiti a samim tim ni znanje. Rizično je , kako Sokrat kaže , svoje telo predati u ruke nekog ko nije upoznat sa time šta je dobro za nas same. A rizičnije je svoj razum , um predati u ruke lošem učitelju i vaspitaču. Cilj vaspitanja i obrazovanja , pa samim tim i moralnog vaspitanja jeste njegova izreka : ,,Ja znam da ništa ne znam ’’. Jer ako spoznamo granice svog znanja i prihvatimo da postoje brojne stvari koje još uvek nismo upoznali,pa samim tim tražimo da se usavršavamo i uzdižemo vlastiti moral, mi i jesmo dobro vaspitana bića. Ciljevi vaspitanja se jesu menjali kroz istoriju. Brojni ideali i autoriteti vaspitanja smanjivali su svoja učenja. Da je svrha vaspitanja i obrazovanja ono što je isticao Sokrat može se videti u tome što se dansa za dobro vaspitanog i obrazovanog čoveka kaže da je čovek visokog morala, širokih shvatanja, čovek koji želi da uči i čiji je duh večno mlad, nikad se ne odriče svoje ideje o vrhovnom dobru. O moralu se ne može tako lako suditi jer moralna pitanja u čoveku izazivaju nešto mnogo jače od pukog, lakonskog odgovaranja.

Vrste vaspitanja kroz istoriju

Iako se za atinski vaspitni ideal govori kao o osnovi vaspitanja, valja napomenuti i druge tipove vaspitanja koji su se javljali kroz istoriju. To su:

• Vaspitanje u epohi civitas dei
• Vaspitanje u epohi renesanse
• Vaspitanje u epohi modernog doba
• Prosvetiteljstvo
• Vaspitanje XX I XXI veka

Vaspitanje u epohi civitas dei

Ovo doba se naziva dobom teologije i mračnjaštva. Vaspitači i folozofi ovog doba nisu se bavili čovekom, njegovim potrebama i vrlinama, njegovim principima i problemima života, već su se bavili podređivanjem čovekove volje, života i misli jedinom tvorcu - Bogu. O čoveku se govorilo kao o prolaznom ljudskom stvoru koji će posle smrti živeti ne prolazni nebeski život. Učenje i vaspitanje se zasnivalo na crkvenim dogmama koje su bile veoma stroge i koje su donele brojna nova shvatanja. Vaspitač i učitelj je bila crkva koja je propovedala asketizam , pokornost, trpljenje , umerenost , a koja uzgred nije bila blaga u izricanju kazni usled protivljenja vihovnom učitelju. Stvoren je potpuno nivi vaspitni idel koji je doneo i sasvim novi oblik morala. Slepa pokornost je bila centar pedagogije i filozofije, pa se o ovoj eposi još govori kao o eposi Magister diksit.

Vaspitanje u epohi renesanse

Vaspitanje u eposi renesanse podrazumeva filozofsku misao koja u centar svojih razmišljenja stavlja čoveka koji je shvaćen kao univerzalan – (lat. uomo univerzale). Nasuprot mračnom dobu ovaj period se odlikuje na pretkom u oblasti nauke, kulture, umetnosti. Crkva nije mogla da spreči razvoj pa se moralno vaspitanje sada slobodno razvija gde se vodi računa o čovekovim principima i težnjama. Neki poznatiji predstavnici renesansne epohe su:

• Vitorino da Feltre
• Fransoa Rable
• Mišel Montenj
• Erazmo Roterdamski
• Tomas Mor
• Tomazo Kampanela
• Jan Amos Komenski

Vaspitanje modernog doba i prosvetiteljstvo

Ovaj period se odlikuje političkim prevratima zbog razvoja kapitalizma i revolucija koje su zahvatile svet (Francuska buržoaska revolucija 1789). Ipak, javlja se veliki broj mislilaca koji veruju u moć razuma, obrazovanja i prosvećenosti, a u prvi plan i kao najznačajnija odlika ovog doba su težnje ka ograničenju vlasti crkve. Najznačajniji predstavnici su:

• Žan Žak Ruso
• Helvecije
• Deni Didro

Vaspitanje XX I XXI veka

U ovkiru ovog doba javljaju se razne reformistički pokreti. Oni se javljaju u zemljama kao što su SAD, Nemačka, Belgija, Švajcarska. Njihovi nazivi su: radna škola, kompleksna nastava, prigodna nastava, projekt metoda, vinetka metoda, Dalton plan, škola po meri, Montesori metod, Dekroli metod, jena plan, socijalistička škola.