Mraz Zobor I
| Mraz Zobor I | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | sportski avion | |
| Posada | 2 | |
| Poreklo |  Slovačka
| |
| Proizvođač | Inž. J. Mraz, Flugzeugfabrik | |
| Probni let | 1942. | |
| Uveden u upotrebu | 1943. | |
| Povučen iz upotrebe | 1945. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Slovačka
| |
| Broj primeraka | 10 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 7,03 m | |
| Visina | 1,88 m | |
| Raspon krila | 10,00 m | |
| Površina krila | 12,00 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 410 kg | |
| Normalna poletna | 700 kg | |
| Pogon | ||
| Broj motora | 1 | |
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | 1 x Walter Minor 4-II 4-cil. | |
| Snaga KEM-a | 1 x 62,5-69,9 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 1 x 85-95 ks | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 215 km/h | |
| Ekonomska brzina | 200 km/h | |
| Dolet | 1.100 km | |
| Plafon leta | 5.000 m | |
| Brzina penjanja | 198 m/min | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
.jpg)
Mraz Zobor I je bio slovački niskokrilni jednomotorni sportski avion dvosed potpuno drvene konstrukcije proizveden 1943. u Fabrici aviona inž. J. Mraz. [1]
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Na prelazu 1939/40, inž. Pavel Beneš napušta fabriku Beneš-Mraz u Hocenju . [2] i društvo je preimenovano u Inž. J. Mraz, fabrika aviona (Inž. J. Mraz, Flugzeugfabrik).
Tokom Drugog svetskog rata obim proizvodnje se značajno povećao. Glavni tip proizveden u Hocenju bila je nemačka jedrilica DFS Kranich II (proizvedena posle rata kao VT-52 Jerab), namenjena za obuku pilota Luftvafea . Ukupno je tokom rata izgrađeno 1.620 jedinica. Proizvedeni su i avioni Fieseler Fi 156 „Storch“ i teretne jedrilice DFS 230. [1]
Godine 1941. Jaroslav Mraz je osnovao slovačku filijalu sa proizvodnim pogonima na vojnom aerodromu u Nitri (Fabrika aviona ing. J. Mraz), [3] gde je stvoren jedini „ratni“ avion, konstruisan na teritoriji bivše Čehoslovačke, tačnije u Slovačkoj Republici .
Godine 1941. projektant inž. Zdenek Rublič, saradnik Pavela Beneša, odlazi u Slovačku na čelo ogranka Mrazove fabrike u Nitri. Kao rezultat boravka, inž. Rubliča u Slovačkoj je bio sportski avion Zobor I, zapravo modifikovani i malo poboljšani Be-555 Super Bibi. To je već bio prvi korak ka čuvenim posleratnim „ Sokolima “ [4] .
Zobor I, koji je prvi put poleteo krajem 1942. sa pilotom narednikom Janom Kela [5], razlikovao se od svog prethodnika Super Bibi sa nekoliko promena koje su proizašle iz iskustva stečenog u korišćenju Be-555. Osnovna promena je bila niža pozicija motora i novi oblik poklopca kabine sa višim i manje nagnutim prednjim vetrobranom. [1]
Opis aviona[uredi | uredi izvor]
Zobor I je bio samonoseći dvosed niskokrilni avion, gde su sedišta bila smeštena jedno pored drugog u zatvorenoj kabini. U mešovitoj konstrukciji je preovladavalo drvo, sa šperpločom i platnenom oblogom . [5]
Trup: Drveni, furnirani, heksagonalni trup je napravljen u jednoj celini sa nastavcima krila, stabilizatorom i površinom kobilice. Pilotska kabina sa duplim komandama nalazila se približno u težištu aviona, a u poređenju sa Be-555, pogled posebno napred je bio poboljšan. Ulaz u kabinu bio je moguć kroz prostrana vrata koja se nalaze sa obe strane trupa. Iza sedišta posade nalazio se prostor za odlaganje prtljaga.
Pogonska grupa: Avion je pokretao Walter Major 4 vazdušno hlađeni, klipni, linijski četvorocilindrični motor sa visećim cilindrima snage 88,3-95,6 kW (120-130 KS). Na vratilu je bila drvena dvokraka elisa sa fiksnim korakom. Motor Valter Minor 4 je postavljen u prvu pregradu trupa, na nosač motora napravljen od zavarenih čeličnih cevi. Motor je pričvršćen na nosač u četiri tačke preko elastičnih nosača. Poklopac motora je bio od nerđajućeg čelika . [6]
Krilo se sastojalo od glavne i pomoćne sandučaste ramenjače, na koju su bila nanizana rebra. Krilo se sastojalo od tri dela. Centralni deo je bio čvrsto povezan sa trupom (centroplan) i nosio je stajni trap i dva rezervoara za gorivo.
Repne površine: Konstrukcija vertikalnog stabilizatora je bila sastavni deo konstrukcije trupa. Horizontalni stabilizatori su bili samonoseći, sjedinjeni sa trupom. Svi fiksni delovi repnih površina su bili obloženi drvenom lepenkom. Pokretne repne površine (kormila) bile su prekrivene platnom, kormilima se upravljalo sajlama.
Stajni trap se sastojao od dve odvojene noge opremljene točkovima sa razmakom između njih 2,29 m. Točkovi su bili opremljeni aerodinamičnim poklopcima od aluminijumskog lima. Udarna opterećenja su bila amortizovana gumom i uljnim amortizerom . Prednji točkovi su bili opremljeni kočnicama i uljno-pneumatskim amortizerom proizvođača fi. Mraz.
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Svi proizvedeni avioni stavljeni su na raspolaganje Ministarstvu narodne odbrane Republike Slovačke (Slovačko ratno vazduhoplovstvo, SLeS), gde su korišćeni zajedno sa Be-555 kao avioni za obuku i vezu . Svi avioni su bili opremljeni čehoslovačkim OK registracijama . Prvi prototip je leteo sa OK-SOA, sledećih devet serijskih aviona proizvedenih 1943. letelo je sa oznakom OK-SOB do OK-SOJ. [7]
U blizini sela Vыčapi-Opatovce, severno od Nitre, 27. maja 1943. srušio se avion Zobor I. Tokom leta od Nitre do Trenčianske Biskupice, njime je upravljao Jan Kelo, probni pilot sa činom vodnika Slovačkog . Vazduhoplovstva u kompaniji Mraz. Pilot Jan Kelo poginuo je u olupini aviona. [8] Jan Kelo je ranije ušao u anale čehoslovačkog vazduhoplovstva, 25. oktobra 1938, kada ga je oborio mađarski lovac Fiat CR.32 dok je pilotirao avionom Š-328.237, ali je preživeo pad . [9]
Poslednja dva aviona Zobor I (OK-SOI, OK-SOJ) preuzela je nacistička Luftvafe u leto 1944. godine. [10]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Korisnici[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Československá letadla I. (1918-1945) (III izd.). Naše vojsko. str. 237, 266—267, 318.
- ^ „Jak pilot Nováček vypnul v Africe proud. Příběh legendárních sokolů”. MAFRA, a. s. 2017-04-02.
- ^ „Unikát v povětří aneb slavná kapitola československého letectví”. MAFRA, a. s. 2015-06-25.
- ^ „Poznáváme tvůrce našich letadel: Zdeněk Rublič”. 1961 (13). 1961-06-20. str. 6—7.
- ^ a b „Športové lietadlo ZOBOR-I”. V. (1942-3) (3–4 (Nov-Dec)). 1942-11-01. str. 43.
- ^ „Zobor-1”. 1942/43 (1). 1942-10-01.
- ^ „Imatrikulace letadel”. Československé letectví - web o historii letectví u nás. 2019-11-25.
- ^ „Stálé vojenské letiště Nitra”. vrtulnik.cz. 2019-11-15.
- ^ „Slovenští letci versus maďarští”. Občanské sdružení valka.cz. 2011-03-09.
- ^ „Zobor”. Ugolok neba (airwar.ru). 2016.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- ŠOREL, Václav; VELC, Jaroslav. Letadla československých pilotů I. Praha: Albatros, 1979. 430 s.
- MARJÁNEK, Pavel. Mráz Zobor 1. Letectví a kosmonautika. Září 2006, roč. 82., čís. 8, s. 48–49. ISSN 0024-1156.
- PAVLŮSEK, Alois. Sportovní a cvičná letadla. I. vyd. Praha, Albatros media, 2016. 128 s., s. 63
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zobor 1 prvé lietadlo skonštruované na SK Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. maj 2021) na gonzoavion.com
- Mráz "Zobor" I na slovakaf.kpmzilina.sk