Mračni turizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Katakombe u Parizu

Mračni turizam (takođe Tana turizam (kao u Tanatosu), crni turizam, morbidni turizam ili turizam žalosti) je definisan kao turizam koji uključuje putovanja na mesta koja su istorijski povezana sa smrću i tragedijom.[1] Nedavno je predloženo da koncept treba da uključi i razloge zbog kojih turisti posećuju tu lokaciju, pošto tip lokaliteta možda ne čine posetioca „mračnim turistom“.[2] Glavna atrakcija mračnih lokacija je njihova istorijska vrednost, a ne njihova povezanost sa smrću i patnjom.[2][3] Holokaust turizam sadrži aspekte i mračnog turizma i turizma nasleđa.[4]

Mračni turizam bavi se filozofskim ispitivanjem smrti. Posetioci koji su zainteresovani za ove prostore ispoljavaju nameru da razumeju tuđu bol ili imaju jednostavno obrazovne ciljeve. Mračni turisti često zamišljaju sopstvenu konačnost kroz figuru Drugog. Mračni turizam pomaže da se poboljša kapacitet društva za primanje, kao i da se da lekcija sledećim generacijama.[5]

Iako postoji duga tradicija da ljudi posećuju skorašnja i drevna mesta smrti, kao što su putovanja na gladijatorske igre u rimskom koloseumu, prisustvovanje javnim pogubljenjima odsecanjem glava i poseta katakombama, ova praksa je akademski proučavana tek relativno nedavno. Putopisci su prvi opisali svoj turizam na smrtonosna mesta. P. J. O'Rurk je svoje putovanje u Varšavu, Managvu i Belfast 1988. nazvao 'praznicima u paklu',[6] ili Kris Rojek govoreći o turizmu 'crnih tačaka' 1993.[7] ili 'muzenju sablasnog'.[8][9] Akademsko bavljenje temom otpočelo je u Glazgovu, Škotska. Termin 'mračni turizam' skovali su 1996. Lenon i Foli, dva člana fakulteta na Odseku za hotelijerstvo, turizam i upravljanje slobodno vreme na Kaledonskom univerzitetu u Glazgovu,[1] i termin „tanaturizam“ je prvi put pomenuo A. V. Siton 1996. godine, tada profesor turističkog marketinga na Univerzitetu Stratklajd.[10]

Od 2014. godine, postojale su mnoge studije o definicijama, oznakama i potkategorizacijama, kao što su turizam holokausta i turizam nasleđa ropstva, a autori putopisne literature taj termin nastavljaju da oblikuju izvan akademskih krugova.[11] Veoma je malo empirijskih istraživanja o perspektivi mračnog turista [2] Mračni turizam je formalno proučavan iz tri glavne perspektive u različitim disciplinama:

Ugostiteljstvo i turizam[uredi | uredi izvor]

Naučnici u ovoj interdisciplinarnoj oblasti su ispitali mnoge različite aspekte. Lenon i Folei proširili su svoju prvobitnu ideju[1] u svojoj prvoj knjizi, žaleći da „takt i ukus ne prevladavaju nad ekonomskim razmatranjima“ i da „krivica za prestupe ne može pasti samo na ramena vlasnika, već i na turiste, jer bez njihove potražnje ne bi bilo potrebe za snabdevanjem.“[12]

Da li je turistička atrakcija obrazovna ili eksploatatorska, definišu i njeni upravitelji i posetioci.[13] Turistički operateri motivisani pohlepom mogu da „muze jezivo”[8] ili da preispitaju tragedije za iskustvo učenja. Turisti koji preferiraju mračne turističke proizvode mogu oskrnaviti mesto i potrebne su studije slučaja da se ispita ko dobija, a ko gubi.[14] Kris Hedžis je kritikovao „narativ o Alkatrazu kako ga predstavlja Služba nacionalnih parkova “ kao „revizionizam“ (whitewashing), jer „ignoriše divljaštvo i nepravdu američkog sistema masovnog zatvaranja“. Izostavljanjem izazovnih detalja, usluga parka podstiče „Diznifikaciju“, po Hedžesu.[15]

Primeri odredišta[uredi | uredi izvor]

Destinacije mračnog turizma uključuju dvorce i bojna polja kao što su Kaloden u Škotskoj i zamak Bran i zamak Poienari u Rumuniji; bivši zatvori kao što su zatvor Beaumaris u Anglsiju u Velsu i izložba Džeka Trboseka u londonskoj tamnici ; mesta prirodnih katastrofa ili katastrofa izazvanih čovekom, kao što je Memorijalni park mira u Hirošimi u Japanu,[16] Černobil u Ukrajini[17][18][19] i komercijalne aktivnosti u Graund Zirou u Njujorku godinu dana nakon 11. septembra 2001.[20] Takođe uključuje mesta ljudskih zločina, ubistava i genocida, kao što su koncentracioni logor Aušvic u Poljskoj,[21] Memorijalna dvorana masakra u Nandžingu u Kini, masakr u srednjoj školi Kolumbajn u SAD, Muzej genocida Tuol Sleng u Kambodži; lokaliteti Jeju pobune u Južnoj Koreji[13] i centar za interniranje Spirit Lejk u blizini La Fermea u Kvebeku kao primer kanadskih operacija interniranja 1914–1920.[22]

Na Baliju su „smrtni i pogrebni obredi postali komodifikovani za turizam..., gde preduzimljive firme počinju da dogovaraju turističke ture i prodaju karte čim čuju da neko umire“.[23] U SAD, posetioci mogu da obiđu Memorijalni muzej holokausta u Vašingtonu i da dobiju „ličnu kartu koja odgovara njihovom uzrastu i polu sa imenom i fotografijom prave žrtve holokausta. U pozadini video interpretacije koja prikazuje odrede za ubijanje u akciji, pseudo žrtva Holokausta unosi lični dokument u monitore dok luta oko atrakcije da otkrije kako se njihov kolega u stvarnom životu ponaša.“[24]

U Kolumbiji, mesta povezana sa narko-bosom Pablom Eskobarom, postala su žarišta mračnog turizma kroz ture na temu Eskobara. U Medeljinu, posetioci posećuju privatni muzej Roberta Eskobara njegovog zloglasnog brata, kuću u kojoj je ubijen, i La Katedral, Eskobarov zatvor. Još jedno poznato mesto je imanje Hacijenda Napoles koje se nalazi između Bogote i Medelina, u blizini Puerto Triunfo.[25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Foley, Malcolm; J. John Lennon (1996). „JFK and dark tourism: A fascination with assassination”. International Journal of Heritage Studies. 2 (4): 198—211. doi:10.1080/13527259608722175. 
  2. ^ a b v Rami Khalil Isaac; Erdinç Çakmak (2013). „Understanding visitor's motivation at sites of death and disaster: the case of former transit camp Westerbork, the Netherlands”. Current Issues in Tourism. 17 (2): 1—16. doi:10.1080/13683500.2013.776021. 
  3. ^ Reed, Courtney C. (april 2007). „Shedding Light on Dark Tourism”. gonomad.com. Pristupljeno 1. 3. 2014. 
  4. ^ Handayani, B., & George, B. P. (2017). DARK TOURISM AS QUASI-SUICIDE: ACase STUDY OF THE SEA OF TREES. GAZING AT DEATH, 95.
  5. ^ Light, D. (2017). Progress in dark tourism and thanatourism research: An uneasy relationship with heritage tourism. Tourism Management, 61, 275-301.
  6. ^ O'Rourke, P. J. (1989). Holidays in HellNeophodna slobodna registracija. London: Picador. ISBN 978-0330306836. 
  7. ^ Rojek, Chris (1993). Ways of Escape: Modern Transformations in Leisure and Travel. London: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0333475782. Pristupljeno 1. 3. 2014. „(P 142)The leisure forms constructed around black spots certainly give signs of repetition-compulsion and seeking the duplication of experience. (p170) The gravity and solemnity of Black Spots have been reduced by moves to make them more colorful and more spectacular than other sights on the tourist trail. For example, in 1987 the government of Thailand unveiled plans to restore the famous Death Railway …” 
  8. ^ a b Dann, G (1994). „Tourism the nostalgia industry of the future”. Ur.: W. Theobald. Global Tourism: The Next Decade. Oxford: Butterworth Heinemann. str. 55—67. 
  9. ^ Tzanelli, R. (2016). Thanatourism and cinematic representations of risk: Screening the end of tourism. Routledge.
  10. ^ Seaton, AV (1996). Guided by the dark: from thanatopsis to thanatourism. Int Journal of Heritage Studies. 2. str. 234—244. ISBN 9781136394966. doi:10.1080/13527259608722178. Pristupljeno 1. 3. 2014. 
  11. ^ Jonathan Skinner, ur. (15. 3. 2012). Writings On The Dark Side Of Travel. Berghahn Books. ISBN 978-0857453419. 
  12. ^ Lennon, J; Foley, M. (2000). Dark tourism: The attraction of death and disasters. London: Thomson Learning. 
  13. ^ a b Coote, Darryl (2010-06-12). „Exploitation or healthy interest? An analysis of dark tourism.”. Jeju Weekly. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  14. ^ Richard W. Butler; Douglas G., ur. (1999). Contemporary issues in tourist development. Routledge. str. 122. ISBN 978-1134623600. 
  15. ^ Hedges, Chris (30. 11. 2014). „Alcatraz: A Prison as Disneyland”. Truthdig.com. Zuade Kaufman. Pristupljeno 5. 12. 2014. 
  16. ^ „Hiroshima Peace Memorial Museum website”. Hiroshima Peace Memorial Museum. 2011. Pristupljeno 1. 3. 2014. 
  17. ^ „Chernobylzone”. chernobylpripyat.com. Arhivirano iz originala 25. 2. 2015. g. Pristupljeno 25. 2. 2015. 
  18. ^ „Chernobyl Tours”. Ukrainianweb.com. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  19. ^ „Chernobyl tour, official provider of Chernobyl exclusion zone”. Chernobyl-TOUR. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  20. ^ Blair, Jayson (29. 6. 2002). „Tragedy turns to tourism at Ground Zero”. 2002 The Age Company Ltd. Pristupljeno 1. 3. 2014. 
  21. ^ „Memorial Museum Auschwitz Birkenau”. Państwowe Muzeum Auschwitz-Birkenau w Oświęcimiu. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  22. ^ „Launch of Quebec Internment Spirit Lake Interpretive Centre” (PDF). press release. Canadian First World War Internment Recognition Fund. jul 2010. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 04. 2014. g. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  23. ^ McLaren, Deborah (jun 2003). Rethinking Tourism and EcotravelNeophodna slobodna registracija (2 izd.). Kumarian Press. str. 48. ISBN 978-1565491694. Pristupljeno 1. 3. 2014. „One of the most disturbing phenomena in Bali is the commercialization of cremation ceremonies.” 
  24. ^ Stone, P (2005). „Dark Tourism Consumption – A call for research”. E-Review of Tourism Research. 2 (5): 109—117. „contemporary society with its ...late capitalism broad defining features include an increased commercial ethic and commodification; a de-differentiation of time and space through global technological communication; and an introduction of anxiety and doubt over the project of modernity.” 
  25. ^ Pablo Escobar and Colombian Narcoculture, by Aldona Bialowas Pobutsky (UF Press 2020), pp. 40-45

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мрачни_туризам&oldid=27678690”