Nagrada „Šinko Ervin“
Nagrada „Šinko Ervin” je vojvođanska književna nagrada koju je 1970. ustanovila Fondacija „Ervin Šinko”.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Nagradu je 1970, voljom udovice Irme Rotbart, žene pisca i univerzitetskog profesora Ervina Šinka, ustanovila Fondacija „Ervin Šinko”. Nagrada se svake godine dodeljuje mladim mađarskim piscima koji na početku karijere stvaraju trajnu vrednost.[1] Nagradu dodeljuje tročlani žiri. Nagrada se dodeljivala svake godine 27. marta, na godišnjicu smrti Ervina Šinka, ali se od 1990-ih dodeljuje 21. oktobra, na dan Katedre za mađarski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.[2]
Dobitnici
[uredi | uredi izvor]Nagradu su dobili sledeći autori:[3][4]
- 1970 — Jožef Podolski
- 1971 — Marija Utaši
- 1972 — Antal Bognar
- 1973 — Magdolna Danji
- 1974 — Pal Bender
- 1975 — Eržebet Juhas
- 1976 — Beata Tomka
- 1977 — Oto Fenjveši
- 1978 — Janoš Siveri
- 1979 — Ferenc Mak
- 1980 — Atila Balaž
- 1981 — Bela Čorba
- 1982 — Zoltan Šebek
- 1983 — Alpar Lošonc
- 1984 — Ferenc Kalapati
- 1985 — Jožef J. Fekete
- 1986 — Ištvan Nađ
- 1987 — Ferenc Kontra
- 1987 — Gabor Turi
- 1988 — Ištvan Apro
- 1989 — Ištvan Besedeš
- 1989 — Peter Božik
- 1990 — Šandor Majoroš
- 1991 — Eva Toldi
- 1992 — Tibor Pap
- 1993 — Šila Utaši
- 1994 — Kalman Jodal
- 1995 — Agneš Pišar
- 1996 — Gabor Virag
- 1997 — Đerđ Horvat
- 1998 — Đula Mirniš
- 1999 — uredništvo omladinskog lista Képes Ifjúság
- 2000 — Zoltan Mesaroš
- 2001 — Judit Rafai
- 2002 — Zoltan Danji
- 2003 — Agota Buranj
- 2003 — Edit Kovač Šmit
- 2003 — Hajnalka Čakvari
- 2003 — Roža Hušta
- 2004 — Kata Đarmati
- 2005 — Akoš Dajsinger
- 2006 — Marko Čudić
- 2007 — Roland Oršik
- 2008 — Kristijan Dobiaš
- 2009 — Oršolja Benčik
- 2010 — Agneš Cerna
- 2011 — Terek Ana
- 2012 — Mikloš Benedek
- 2013 — Oto Beke
- 2013 — Janoš Vilmoš Šamu
- 2014 — Monika Čik
- 2015 — Tamaš Kiš
- 2016 — Oškar Roginer
- 2017 — Žoka Hernjak
- 2018 — Dori Olah
- 2019 — Biro Timea
- 2020 — Sabolč Deme, za zbirku pripovedaka Fejbunker.[5]
- 2021 — Tamaš K. Olah, za zbirku pesama Kifulladás után.[5]
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Gerold László, Vajdasági magyar irodalmi lexikon: 1918–2014, Forum, Újvidék, 2016. (Laslo Gerold, Leksikon mađarske književnosti Jugoslavije: 1918–2014, Forum, Novi Sad, 2016.)
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ „Timea Biro dobitnica književne nagrade „Šinko Ervin"”. pannonrtv.com (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 2022-09-03.
- ^ „Jugoszláviai Magyar Irodalmi Lexikon (1918–2000)” (PDF). Pristupljeno 2017-10-17.
- ^ Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. str. 61—62. ISBN 978-86-912077-3-1.
- ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Beograd: Enigmatski savez Srbije. str. 78. ISBN 978-86-911565-1-0.
- ^ a b „Nagrade „Šinko“: Sabolč Deme za 2020., Tamaš K. Olah za 2021. godinu”. Vajdaság Ma. 6. 6. 2022. Pristupljeno 1. 1. 2023.