Nadrilekarstvo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Poster Uprave za radni napredak SAD 1936−1938

Nadrilekarstvo predstavlja promovisanje[1] nedokazanih ili lažnih medicinskih praksi. Nasumični kućni rečnik opisuje „nadrilekarstvo“ kao „lažno ili neznalačko predstavljanje medicinskim stručnjakom, ili osobu koja se pravi, profesionalno ili javno, da ima iskustva, znanja ili kvalifikacija koje ne poseduje; šarlatana“.[2]

„Lekarska prevara“ često je korišćena kao sinonim za nadrilekarstvo, ali istaknuta karakteristika je agresivno promovisanje, pre nego prevara, pohlepa ili namerno dezinformisanje.[1]

„Pseudomedicina“ je termin za tretmane koji su poznati kao neefektivni, bez obzira na to da li njihovi zagovornici veruju u njihovu efektivnost.

Definicija[uredi | uredi izvor]

Vilijam Hogart: Marriage à-la-mode: Poseta nadrilekaru

Kako ne postoji precizan standard za to šta čini nadrilekarstvo, i kako razlikovati nadrilekarstvo od eksperimentalne medicine, protonauke, religijskih i spiritualnih verovanja itd., optužbe za nadrilekarstvo često su predmet mnogih polemika.

U određivanju da li je osoba primenjivala nadrilekarstvo, glavno pitanje je prihvatljiv dokaz za efikasnost i sigurnost primenjivanih tretmana, lekova, propisanih režima ili procedura osobe optužene za nadrilekarstvo. Kako postoji određen nivo nesigurnosti kod svih medicinskih tretmana, česta etička praksa (u nekim slučajevima i pravni uslov) za farmaceutske kompanije i mnoge lekare je izricanje očekivanja, rizika i ograničenosti određenog medicinskog izbora.

Kako je ponekad teško razdvojiti one koji namerno promovišu nedokazanu medicinsku terapiju od onih koji to greškom čine, sudovi u Sjedinjenim Državama su odredili da u slučajevima difamacije optužiti nekog za nadrilekarstvo ili nazvati lekara „narilekarom“ nije isto što i optužiti tu osobu za obavljanje medicinske prevare. Da bi slučaj bio određen kao i nadrilekarstvo i prevara, nadrilekar mora biti svestan svog pogrešnog predstavljanja koristi i rizika ponuđenih medicinskih usluga (a ne, na primer, promovisanje neefektivnog produkta, u čiju efikasnost osoba iskreno veruje).

Zatim, kao etički problem promovisanja koristi za koje se ne može razumno očekivati da se dogode, nadrilekarstvo takođe podrazumeva rizik koji pacijenti mogu izabrati kao zamenu za tretmane koji bi im najverovatnije pomogli, u korist neefektivnih tretmana koji su im preporučeni od „nadrilekara“.

Kvakvoč Stivena Bareta definiše nadrilekarstvo na sledeći način:[3]

Pjetro Falka Longi: Šarlatan, 1757


Pol Ofit je predložio četiri slučaja u kojima alternativna medicina „postaje nadrilekarstvo“:[4]

  1. „...kada se predlaže da su terapije koje su u suprotnosti sa konvencionalnim od pomoći.“
  2. „...kada se promovišu potencijalno štetne terapije bez prethodnog adekvatnog upozorenja.“
  3. „...kada se ‘isušuju’ bankovni računi pacijenata.“
  4. „...kada se promoviše magijsko razmišljanje.“

Nadrilekar[uredi | uredi izvor]

Neprovereni, često nedelotvorni, i ponekad opasni lekovi i tretmani bili su prodavani tokom čitave ljudske istorije. Ponekad su se održavale pozorišne predstave kako bi se povećala verodostojnost navodnih lekova. Grandiozne tvrdnje su pravljene od onoga što bi moglo biti zaista skroman materijal: na primer, sredinom 19. veka se objavljivalo da „Revalenta arabica“ (ili drugačije „Ervalenta“) ima izuzetne restorativne vrline kao empirijska ishrana za invalide; uprkos svom impresivnom imenu i mnogim sjajnim svedočenjima o delotvornosti, to je zapravo bilo obično lentilovo brašno prodavano lakovernima po višestruko uvećanoj pravoj ceni. Čak i kada prevara nije bila nameravana, nadri lekovi često nisu sadržali ma koji efikasni sastojak. Neka lekovita sredstva sadržala su supstance kao što su opijum, alkohol i med koje bi olakšale simptome ali nisu imale lekovita svojstva. Neki bi imali zavisna svojstva koja bi privlačile kupca da im se stalno vraća. Nekoliko efikasnih lekova koje su prodavali nadrilekari, sadržali su emetike (supstance koje izazivaju povraćanje), laksative i diuretike. Neki sastojci su imali lekovite efekte: jedinjenja žive, srebra i arsena možda su pomogla kod infekcija i kuga; kora vrbe sadržala je salicilnu kiselinu koja je po hemijskom sastavu slična aspirinu; i kinin sadržan u jezuitskoj kori bio je efikasan tretman za malariju i druge groznice. Međutim, znanje o prikladnim upotrebama i dozama je bilo veoma ograničeno.

Kritika nadrilekarstva na akademiji[uredi | uredi izvor]

Znanstvena medicinska zajednica kritikovala je mešanje alternativne medicine u akademsku medicinu, obrazovanje i publikacije, optužujući institucije za „preusmeravanje vremena istraživanja, novca i drugih resursa iz plodonosnijih linija istraživanja kako bi nastavili teoriju koja nema osnova u biologiji. [5][6] R.W. Donnell je skovao frazu “nadriakademska medicina” da bi opisao ovu pažnju koju je akademija dala alternativnoj medicini. Pozivajući se na Fleksnerov izveštaj (Abraham Flexner), rekao je da medicinsko obrazovanje “treba dobro Flekseniriansko čišćenje”. [7] Na primer, David Gorski je kritikovao Brajana M. Bermana (Brian M. Berman), osnivača Univerziteta Merilend Centra za integrativnu medicinu, jer je pisao da “Postoje dokazi da su I prava I lažna akupunktura efikasnije nego da nema nikakvog tretmana I da akupunktura može biti korisna dopuna drugim formama konvencionalne terapije za bol u donjem delu ledja”. Takođe je kritikovao urednike i recenzente u časopisu “Novi engleski medicinski časopis” ("New England journal of medicine") što su dozvolili da to bude objavljeno, pošto je efikasno preporučivalo namernu obmanu pacijenata kako bi se postigao poznati placebo efekat.[5][8][9]

Istorija u Evropi i SAD[uredi | uredi izvor]

Zbog malog poznavanja uzroka i mehanizama funkcionisanja bolesti, „lekovi“ koji su široko plasirani ( za razliku od lokalno proizvedenih i lokalno korišćenih lekova), nazivaju se još i patent lekovi, došli su do izražaja u 17. i 18. veku u Britaniji i njenim kolonijama, pogotovu u Severnoj Americi. Dafijev eliksir i Tarlingtonov balsam prvi su koristili brendiranje i masovni marketing za stvaranje i održanje tržišta.[10] Sličan proces se u isto vreme odvijao u drugim zemljama Evrope, kao na primer sa marketingom kolonjske vode koju su Johan Marija Farina i njegovi imitatori plasirali kao univerzalni lek. Patent lekovi su se uglavnom sastojali od alkohola i od opijuma, koji su pružali olakšanje i izazivali zbunjenost kod potrošača, iako verovatno nisu lečili bolesti za koje su se predstavljali kao lekovi.

Broj međunarodno rasprostranjenih patent lekova se povećao krajem osamnaestog veka, od kojih je većina nastala u Velikoj Britaniji.[11] Do 1830. godine Britanski parlament je zabeležio je preko 1300 različitih vrsta[12], od kojih većina ispunjava savremene standarde.

Holandska organizacija, Društvo za borbu protiv nadrilekarstva (VtdK), osnovana je 1881. godine i ona predstavlja najstariju organizaciju na svetu ovog tipa. Od tada ova organizacija izdaje časopis: „Holandski magazin protiv nadrilekarstva“.[13] Društvo za borbu protiv nadrilekarstva se prvih godina zalagalo za priznanje medicine kao nauke.[14] Njihovo učešće u javnim debatama je omogućilo Holandiji da postane jedna od prvih zemalja sa vladinom regulativom o lekovima.[15]

Britanska medicinska asocijacija je 1909. godine, u pokušaju da zaustavi prodaju patent lekova, objavila u svom časopisu istraživanje: „Tajni lekovi, koliko koštaju i od čega se sastoje“[16]. Sastoji se od 20 poglavlja, od kojih svaki obuhvata po jednu bolest koju bi ti lekovi trebalo da leče.[17] Svaki lek je temeljno ispitan, u predgovoru je istaknuto: „Tačnost podataka ne može se dovesti u pitanje; istraživanje je sprovedeno sa velikom pažnjom veoma kvalifikovanih hemičara“[16]. Ovo istraživanje je dovelo do zabrane jednog dela lekova, dok je drugi deo nadživeo knjigu nekoliko decenija. Na primer Bičamove tablete su se 1909. godine sastojale samo iz aloje, đumbira i sapuna, i ako su predstavljane kao lek za 31 bolest. Bile su prodavane sve do 1998. godine[16].

Britanski patent lekovi su izgubili prevlast na tržištu Severne Amerike za vreme Američke revolucije, kada im je bio zabranjen uvoz na teritoriju Trinaest kolonija, a zatim zbog istog razloga gube još više teritorija za vreme Rata iz 1812. godine. Početkom devetnaestog veka domaći američki brendovi počinju da popunjavaju praznine, dostižući svoj vrhunac u prvim godinama nakon Američkog građanskog rata[18][11]. Britanski lekovi nisu uspeli nikada da povrate staru dominaciju na tržištu Severne Amerike, a era koja je usledila naziva se periodom „zlatnog doba“ nadrilekarstva u Sjedinjenim Državama. Ta dominacija se ogleda u sličnom porastu američkih patent lekova u drugim delovima sveta.

U Sjedinjenim Državama, lažni lekovi u ovoj sferi su se žargonski nazivali: „zmijsko ulje“. Naziv se odnosi na visinu cena lažnih lekova koji su navodno bili bolji od ostalih zbog toga što su se pravili od egzotičnih sastojaka. Oni koji su ih prodavali nazivali su se: „trgovci zmijskog ulja“, i najčešće su prodavali svoje lekove koristeći se strasnim govorima sličnim religioznim propovedima o prokletstvu ili paklu. Najčešće su pratili druge pozorišne ili zabavljačke trupe koje su putovale iz grada u grad. Napuštali su mesta brzo, pre nego što su meštani imali mogućnost da otkriju da su njihovi lekovi lažni. Međutim nisu svi trgovci patent lekovima bili ograničeni na drugorazredne poslove, određeni broj trgovaca, pogotovu u Sjedinjenim Državama, se obogatio zahvaljujući nacionalnim i internacionalnim prodajama svojih proizvoda.

„Pacifički medicinski i hirurški časopis“ je 1875. godine uložio žalbu:

„Ako je Sotona ikada uspeo da skupi veći broj laži u jedan skup ljudskih tela izvan drugih opisa, to je učinio u reklamiranju nadrilekarstva. Hladnoća i razmišljanje sa kojim oni propovedaju najočiglednije laži su stvarno užasne. Skorašnjim dolaskom u San Francisko, čije ime može ukazati na to da potiče iz Pontijskih močvara Evrope, najavljuje sebe kao: „Bivši doktor Masačusetske Ambulante, iz Bostona.“ Ovaj momak je bio dovoljno drzak da objavi da naplaćuje lekarima u svojim slučajevima 5 dolara! Još jedan genije u Filadelfiji, koji ima lažnu diplomu, tvrdi da je osnovao novi sistem lekarske prakse i naziva sebe „profesorom“. On promoviše dva eliksira koje je on sam proizveo, jedan je za „sve muške bolesti“, a drugi za „sve ženske bolesti“! Na listi preparata koje ovaj bednik reklamira kao rezultat sopstvenog rada nalazi se ozon!“

Jedan od mnogih primera je Vilijam Radama, nemački imigrant u SAD, koji je u 1880-im počeo da prodaje svoj lek „Mikrob kiler“ širom Sjedninjenih Država i, ubrzo nakon toga, u Britaniji i u svim njenim kolonijama. Njegova mešavina bila je reklamirana kao lek „koji leči sve bolesti“, čak je i ova fraza bila utisnuta na staklene bočice u kojima se prodavao lek.[19] U stvari, Radamov lek je bio terapeutski beskoristan (čak je u velikim količinama bio otrovan), to je u stvari razređeni rastvor sumporne kiseline, obojen malom količinom crnog vina[18]. Radamov reklamni materijal, pogotovu njegove knjige, pružaju nam uvid u ulogu koju je imala pseudonauka u razvoju i marketingu patent lekova[19].

Reklamne tvrdnje koje su slične Radamovim mogu se naći kroz 18-i, 19-i, 20-i i 21-i vek[20]. „Dr“ Silbi, englesi prodavac patent lekova u 18. i 19. veku, otišao je toliko daleko da tvrdi da bi njegov lek mogao da „povrati, reanimira, život u slučaju iznenadne smrti“. Još jedan engleski „lekar“ „Dr Solomon“ navodi da njegov Kordijal Balm of Gilead može da izleči gotovo sve, ali je posebno efikasan kod veneričnih bolesti, od gonoreje do onanizma. I ako je to u stvari brendi sa ukusom bilja, cena je bila pola gvineje 1800.te godine[21], što je ekvivalentno £38(4.936 din).

Ne možemo reći da su svi patent lekovi loši. Tarlingtonov balzam života, koji je prvi put plasiran na tržište sredinom osamnaestog veka, imao je korisne osobine. Ovaj lek je sve do početka dvadesetog veka nosio svoje originalno ime, i još uvek se može naći u britanskim i američkim farmakopejama kao „Složena struktura benzoina“. U ovakvim slučajevima verovatno je nedostajala empirijska podrška kada su bili predstavljeni na tržište, a njihove prednosti su jednostavno slučajnosti otkrivene nakon činjenice.

Kraj puta za patent lekove, koji se danas smatraju za teške vidove prevare u zemljama Severne Amerike i Evrope, bio je početkom dvadesetog veka. Dvadeset i prvog februara 1906. godine usvojen je Zakon o čistoj hrani i lekovima u Sjedinjenim Državama. Ovaj zakon je rezultat kampanje koju su decenijama vodili državni organi i medicinske ustanove. Veliki broj izdavača i novinara ih je podržavao, najistaknutiji je novinar Samjuel Hopkins Adams, koji je napisao delo „Velika američka prevara“.[22] Tri godine kasnije u Britanija i druge evropske zemlje slede primer Sjedinjenih Država i uvode svoje zakone. Ovi zakoni uklonili su izuzetno opasne sastojke iz patent lekova, i prisili su njihove proizvođače da prekinu da ih promovišu neiskrenim tvrdnjama.

Moderna kultura[uredi | uredi izvor]

Elektro-metagbografska mašina (Electro-metabograph machine) postavljena u Dvoranu slavnih nadrilekarstva (Quackery Hall of Fame) Naučnog muzeja u Minesoti.
„Tho-radia powder” kutija je primer radioaktivnog nadrilekarstva.
E-metar Sajentologije, je uređaj nadrilekarstva koji meri engrame.[23][24]

Nadrilekarstvo je promocija veštačkih i neodobrenih zdravstvenih šema radi profita. Ukorenjeno je u tradicijama tržišta[25]. Nadrilekarstvo se najčešće koristi da bi se označio nastanak univerzalnog leka, već pomenutog u tekstu. Nadrilekarstvo postoji i danas, može se naći u bilo kojoj kulturi i u svakoj medicinskoj tradiciji. Nasuprot drugim medijima za oglašavanje, brzi napredak u komunikaciji pomoću interneta je omogućilo nove prilike za neregulisano tržište nadrilekova i tržišnih kampanja koje se takmiče tokom dvadesetog veka. Većina ljudi koji poseduju e-mejl su se susreli sa tržišnom taktikom poput spamming (uznemiravanja) – gde su moderni oblici nadrilekarstva predstavljena kao čudesna sredstva za gubitak težine i unapređenja seksualnosti, kao i tržišta lekova čiji je kvalitet nepoznat.

Revigrator 1929 (The 1929 Revigator) je bila grnčarija obložena radioaktivnim radonom.

Iako se nadrilekarstvo najčešće upućuje ka hroničnim bolesnicima koji su u poznim godinama, zapravo se može usmeriti ka svim uzrastima, uključujući i adolescentima. Administracija hrane i lekova[26] pominje kako određene oblasti potencijalnog nadrilekarstva mogu predstavljati problem: povećanje grudi, gubitak težine, steroidi i hormoni rasta, potamnjivanje i pilula za potamnjivanje tena, uklanjanja dlaka ili rast dlaka, i replike postojećih lekova.

Godine 1992. predsednik Nacionalnog saveta protiv zdravstvene prevare, Vilijam T. Jarvis je napisao u svom delu "Klinička hemija" da:

Kongres Sjedinjenih Američkih Država je potvrdio da je nadrilekarstvo najštetnija prevara kod starije populacije. Amerikanci potroše 27 milijardi dolara svake godine na sumnjivo lečenje, prekomerno dajući novac na biomedicinskom istraživanju. Nadrilekarstvo je karakterisano promocijom veštačkih i neproverenih zdravstvenih šema radi profita i ne uključuje u svakom slučaju podvale, prevare ili pohlepu. Pravi problem u ratu protiv nadrilekarstva su principi, uključujući i naučna obrazloženja koja su ukodirana u zakonima zaštite potrošača, primarno u aktu hrane, lekova i kozmetike Sjedinjenih Američkih Država. Postoji potreba za sličnim zakonima. Regulatori su izneverili masu u donošenju adekvatnih zakona, dodajući duple standarde, akreditirajući pseudomedicinu. Nenaučna zdravstvena nega poput akupunkture, ajurvede, kiroprktičara, homeoterapije itd. je dozvoljena od strane individualnih država. Praktičari koriste nenaučne metode i obmane na publici, sa manjkom kompleksnog zdravstvenog znanja, koja mora da se oslanja na poverenje svojih dobavljača. Nadrilekarstvo šteti ne samo ljudima, ono podriva naučnu preduzimljivost i trebalo bi je žestoko osuditi od strane svakog naučnika.

[27]

Kada bi se oni koji praktikuju bilo koju vrstu medicine izjasnili protiv nadrilekarstva, pokazali bi ozbiljno negodovanje prema određenoj vrsti prakse. U mnogim razvijenim državama postoje vladine agencije poput Administracije hrane i lekova u Sjedinjenim Američkim Državama, čiji je zadatak da nadgleda i reguliše bezbednost lekova zajedno sa tvrdnjama od strane proizvođača nad novim i postojećim proizvodima, uključujući lekovima i nutricionističkim suplementima ili vitaminima. Federaslna trgovinska komisija učestvuje u nekim od ovih poslova. Da bi se bolje opisala manje regulisana roba, 2000. godine je američki predsednik Klinton potpisao izvršnu naredbu 13147 koje je stvorilo Komisiju bele kuće o Dopunskoj i alternativnoj medicini. 2002. Komisijin poslednji izveštaj je posedovao nekoliko sugestija koja su se ticala edukacije, istraživanja, implementacije i naknade kao načini da se procene rizici i dobici svakog[28]. Kao rezultat, više novca je izdvojeno za istraživanja nekih od ovih metoda.

Individualne i nevladine agencije aktivno pokušavaju da razotkriju nadrilekarstvo. Prema Džonu C. Norkrosu (John C. Norcross) manje je konsenzus o neefikasnosti "u poređenju sa efikasnim procedurama" ali identifikovanjem oba "pseudonaučnim, nepotvrđenim ili uvrnutim psihoterapijama" i "mere procene upitnih vrednosti psihometrijskih osnova" bilo je podržano od strane mnogih autora. Pokret prakse zasnovane na dokazima u mentalnom zdravlju uveličava konsenzus u psihologiji da bi psihološka praksa trebalo da se oslanja na empirijska istraživanja. Takođe postoje internet stranice o "antinadrilekarstvu", poput Quackwatch koje pomažu kupcima da procene tvrđenja. Informacije ovog sajta su važne ne samo kupcima, već i profesionalcima medicine.

Narodna Republika Kina[uredi | uredi izvor]

Zang Vuben, nadrilekar koji je se predstavljao kao kvalifikovan od strane tradicionalne kineske medicine u Narodnoj republici Kini je u svom delovanju predstavljao živi plavi patlidžan i mung semena kao opšti lek. Zang koji je izbegao legalnu odgovornost kako je predstavio sebe kao nutricionistu, ne kao doktor, pojavio se na televizoru u Kini i napisao je jednu od najprodavanijih knjiga Jelom se otarasi bolesti dobijene jelom (Eat Away the Diseases You Get from Eating). Zang koji je za deset minuta pregleda naplaćivao 450 dolara, imao je listu čekanja od dve godine kada je razotkriven. Istražioci su pokrenuti nakon što su istražili mung semena koja su pokazala da nasuprot njegovom predstavljanju, on nije dolazio iz porodice uspešnih tradicionalnih lekara i nikada nije diplomirao medicinu na univerzitetu u Pekingu kao što je tvrdio. Jedino njegovo obrazovanje bila je kratka korespondencija ili kurs koji je završio nakon što je otpušten iz tekstilne fabrike. Uprkos negativnom publicitetu na nacionalnom nivou, Zang nastavlja da deluje, ali je pronašao jeftiniji opšti lek kod mung semena. Njegova klinika Vuben Hala u blizini Pekingskog stadiona je zatvorena kao ilegalna struktura. Veliki deo Zangovog uspeha, bilo je zahvaljujući kineskim preduzetnicima, uključujući jednu vladinu organizaciju koja ga je promovisala.

Hu Vanlin, koji se predstavljao kao doktor je razotkriven 2000. godine i osuđen je na 15 godina zatvora. Preplavio je svoju spletku natrijum sulfatom, Glauberovim soli, otrovom u velikim dozama. Taj slučaj je rezultirao uvođenjem sistema medicinskih licenci u Kini.

Zastupljenost i prihvaćenost[uredi | uredi izvor]

Postoji nekoliko navedenih razloga zbog kojih pacijenti prihvataju nadrilekarstvo uprkos njegovoj neefikasnosti: Neznanje Većina ljudi se bavi nadrilekarstvom kako bi iskoristila neznanje ljudi o razlici između konvencionalnih medicinskih terapija i alternativnih. Popularna medicina je napravila neverovatan napredak, toliki da ljudi teže da veruju neosnovanim tvrdnjama.

Placebo efekat[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Placebo efekat

Lekovi ili terapije za koje se zna da nemaju farmakološki efekat na bolesti mogu i dalje uticati na percepciju njihove bolesti. Takvo ponašanje ponekad ima terapeutski efekat, što dovodi do poboljšanja stanja pacijenata. To ne znači da se ovaj efekat ne zasniva na biološkoj osnovi: „ I ako možemo opisati placebo efekat kao: „čisto stanje svesti“, sada znamo da postoji stvarna neurobiološka osnova za ovu pojavu.“ Ljudi navode da dolazi do smanjenja bola, povećanja blagostanja, poboljšanju ili čak potpunom nestanku simptoma. Za neke pacijente, prisustvo negovatelja i primanje lekova je samo po sebi lekovito.

Sklonost potvrdi[uredi | uredi izvor]

Sklonost potvrdi je težnja ljudi da se interpretiraju informacije na način koji potvrđuje svoja uverenja ili pretpostavke. To je vrsta kognitivne pristrasnosti i sistematična greška induktivnog zaključivanja.

Nepoverenje u konvencionalnu medicinu Mnogi ljudi, iz različitih razloga, nemaju poverenje u konvencionalnu medicinu ili u glavne korporacije za proizvodnju lekova. Na primer: „Pseudomedicina predstavlja odgovor na zabranu diskriminacije konvencionalnih medicinskih ustanova i rezultirajuće nepoverenje.“

Teorije zavere[uredi | uredi izvor]

Aktivisti koji se bore protiv nadrilekarstva su optuženi da su deo ogromne „zavere“ koja je usresređena na suzbijanje nekonvencionalnih i/ ili prirodnih terapija, kao i onih koji ih promovišu. Navodi se da ovu „zaveru“ potpomažu i finansiraju farmaceutske industrije i zvanični sistemi zdravstvene zaštite, koju predstavljaju Svetska zdravstvena organizacija, Uprava za hranu i lekove, Američko zdravstveno udruženje itd, sa ciljem da očuvaju svoju moć i povećaju svoje profite. U slučaju kiropraktike, „zavera“ je potkrepljena sudskom odlukom o antimonopolnoj tužbi, Vilk protiv Američkog zdravstvenog udruženja(AMA), navodeći da je AMA učestvovala u nezakonitoj zaveri ograničavanja trgovine „kako bi zadržala i eliminisala kiropraktiku.“

Strah od neželjenih efekata[uredi | uredi izvor]

Veliki broj farmaceutskih lekova ima veoma uznemirujuće neželjene efekte. Mnogi ljudi se plaše operacija i njenih posledica, pa se zbog toga odvraćaju od tih zahvata.

Troškovi[uredi | uredi izvor]

Postoje ljudi koji jednostavno ne mogu sebi da priušte konvencionalne tretmane i zbog toga teže ka jeftinijim alternativama. Nekonvencionalni praktičari često nude tretmane po mnogo nižoj ceni.

Očaj[uredi | uredi izvor]

Ljudi sa ozbiljnim ili terminalnim bolestima, ili oni čije je stanje neizlečivo, teže da pronađu bilo koji tretman, zanemarujući nedostatak naučnih dokaza o njegovoj efikasnosti, ili čak postojanje dokaza da je metoda neefikasna ili čak opasna.

Ponos[uredi | uredi izvor]

Kada ljudi brane i odobravaju neki „lek“, ili ulože vreme i novac, ne žele da priznaju ili ih je sramota njihove neefikasnosti i stoga oni široko preporučuju tretman koji ne funkcioniše.

Prevara[uredi | uredi izvor]

Neki praktičari, potpuno svesni neefikasnosti svog leka, namerno proizvode lažna naučna istraživanja i rezultate medicinskih ispitivanja, čime zbunjuju potencionalne potrošače u pogledu efikasnosti lečenja.

Osobe optužene za nadrilekarstvo[uredi | uredi izvor]

Preminuli[uredi | uredi izvor]

  • Tomas Alinson (1858-1918), osnivač neuropatija. Njegova shvatanja su ga često dovodila u sukob sa Kraljevskim koledžom lekara Edinburga i Generalnim medicinskim većem, posebno zbog protivljenja čestoj upotrebi lekova od strane doktora, vakcinaciji i njegovoj samopromociji u štampi.[29] Zbog toga je bio proglašen nadrilekarom, a Generalni medicinski savet ga je odbacio zbog neprimernog ponašanja.[30][31]
  • Loviza Erberg (1801-1881), prvi ženski švedski lekar. Zbog polne razlike susrela se sa velikim otporom od strane muških doktora i bila je optužena za nadrilekarstvo. Za vreme formalnog istraživanja oslobođena je svih optužbi i dopušteno joj je da se bavi medicinom u Stokholmu, iako je ženama 1820—ih godina bilo zabranjeno da praktikuju medicinu. Kasnije je dobila medalju za svoj rad
  • Johana Brand (1885-1942) bila je južnoafrički neuropata. Promovisala je „Lek od grožđa“ kao lek za rak.[32]
  • Džon Brinkli(1885-1942), specijalista za ksenotransplantaciju, koji je tvrdio da je otkrio metod efektivne transplantacije testisa koza za transplantaciju kod starijih muškaraca. Nakon što su državni organi zatvorili njegovu praksu, on se okrenuo politici 1930. godine kako bi im se osvetio, kandidovao se za poziciju gradonačelnika Kanzasa. [33]
  • Hilda Klark(1929-2009) je bila kontroverzni neuropata, autorka i praktičar alternativne medicine. Tvrdila je da može da izleči sve bolesti metodama koje nisu naučno potvrđene. [34]
  • Maks Gerson (1881-1959) bio je američki lekar koji je rođen u Nemačkoj, razvio je alternativni tretman koji je bio zasnovan na dijeti. Smatralo se da Gersonova terapija može da izleči rak i većinu hroničnih degerativnih bolesti. Na osnovu istraživanja Kvakvoča, amerika organizacija koja se borila protiv nadrilekarstva, tvrdnje o leku Instituta Gerson nisu zasnovane na stvarnim podacima o preživljavanju i na kombinaciji ličnih procena doktora da pacijent ima razumne šanse da preživi, i na osnovu procena osoblja instituta o stanju pacijenata.[35] Američko onkološko društvo navodi da ne postoji pouzdan dokaz o efektivnosti Gersonove terapije.[36]
  • Samjuel Haneman (1755-1843), osnivač homeopatije. Haneman je verovao da su sve bolesti prouzrokovane mijazmama, koje je definisao kao nepravilnosti vitalnog sistema.[37] Takođe je smatrao da bolesti mogu da se leče supstancama koje kod zdravih osoba proizvode simptome slične ovoj bolesti, u veoma malim količinama, sa terapeutskim efektom.[38][39][40]
  • Lorens Hemlin (1916) je optužen 1906, za lažno promovisanje svog „Čudotvornog ulja“ kao leka koji ubija rak, na osnovu Zakona o čistoj hrani i lekovima .[41]
  • L. Ron Habard (1911-1986) bio je osnivač Sajentološke crkve. Pored toga bio je i američki pisac naučne fantastike i bivši oficir u američkoj mornarici. Proglašen je za nadrilekara i prevaranta od strane kritičara Sajentološke crkve, kao i od velikog broja psihijatrijskih organizacija zbog ekstremnih antipsihijatrijskih shvatanja.[42][43][44]
  • Vilijam Donald Keli(1925-2005) bio je ortodont i Gersonov sledbenik. Razvio je alternativnu terapiju za lečenje raka pod nazivom: „Nespecifična metabolička terapija“. Ovaj tretman je zasnovan na neosnovanoj tvrdnji da „ pogrešna hrana izaziva malignost da raste, dok odgovarajuća hrana omogućava normalno funkcionisanje odbrambenih mehanizama tela.[45]“ Ova terapija obuhvata korišćenje pankreatskih enzima, 50 vitamina i minerala dnevno (uključujući amigdalin), klistiranje kafom i specifične dijete.[46] Kvakvoč navodi: „ ne samo da je njegova terapija neefikasna[47], već ljudi sa rakom, koji konzumiraju ovaj lek, brže umiru i imaju lošiji kvalitet života od onih sa standardnim tretmanom, takođe mogu trpeti ozbiljne i smrtonosne neželjene reakcije na lek.“ Najpoznatiji Kelijev pacijent bio je Stiv Mekvin.
  • Džon Sent Džon Long(1798-1834) bio je irski umetnik koji je tvrdio da može da izleči tuberkulozu izazivanje bola i rane na leđima, iz koje bi bolesti izašla. Optužen je dva puta zbog ubistva svojih pacijenata ovom „terapijom“.[48]
  • Džon Harvi Kelog (1852-1943) bio je lekar iz Betl Krika u Minčigenu, Sjedinjene Države. Upravljao je sanitarijumom koristeći holističke metode sa posebnim fokusom na ishranu, klistiranje i vežbanje. Kelog je bio predstavnik vegetarijanstva i izmislio je kornfleks, žitarice za doručak, zajedno sa svojim bratom Vilom Kelogom.[47]
  • Teodor Morel (1886-1948), nemački lekar koji je poznat po tome što je bio lični doktor Adolfa Hitlera. Morel je davao Hitleru oko 74 supstance, u 28 različitih smeša[48], uključujući heroin, kokain, kalijum bromid, papaverin, testosteron, vitamine i životinjske enzime[49]. Uprkos Hitlerovom oslanjanju na Morela i njegovih preporuka drugim nacističkim vođama, kao što su Herman Gering, Hajnrih Himler, Albert Spir i drugi su tajno odbacili Morela kao nadrilekara.
  • Danijel Dejvid Palmer (1845-1913) je bio vlasnik prodavnice prehrambenih proizvoda koji je tvrdio da je izlečio gluvoću nakon što je ispravio kičmu. Osnovao je oblast kiropraktike koji se zasnivao na principu da se sve bolesti mogu izlečiti nameštanjem pršljenova. Njegovu hipotezu su dugo zanemarivali medicinski stručnjaci[50]. Palmer je u Ajovi osnovao objekat u kome su e odvijale terapije zasnovane na lečenju magnetima, nazivajući sebe „doktorom“. Njegovim „veštinama“ nisu svi verovali, poput lokalnih novina koje su 1894.te godine napisale: „Zaluđenik magnetizmom ima ludu ideju da može da izleči bolesne i invalide svojim magnetnim rukama. Njegove žrtve su mentalno slabe, neznalice i sujeverne osobe, koje su godinama bile bolesne i kojima su dosadili pravi doktori. Koristile su njegove metode u nadi da će ozdravi u što kraćem roku... Širenje njegovog biznisa nam pokazuje šta se sve može uraditi u Davenportu, čak i nadrilekarima uspeva.“[51]
  • Luj Paster (1822-1895) je bio francuski hemičar, najpoznatiji po svojim otkrićima u mikrobiologiji. Njegovi eksperimetni su potvrdili bakteriološku teoriju bolesti, kao i smanjujući mortalitet pri porodiljskoj groznici i stvorio je prvu vakcinu protiv besnila. Najpoznatiji je široj javnosti po procesu koji sprečava mleko i vino da se pokvare, taj proces je nazvan pasterizacija. U početku njegova hipoteza je naletela na veliki otpor, čak je i nekoliko puta optužen za nadrilekarstvo. Međutim on se danas smatra jednim od tri glavna osnivača mikrobiologije, zajedno sa Ferdinandom Konom i Robertom Kohom.[52]
  • Lajnus Poling (1901-1994), dobitnik Nobelove nagrade za hemiju. Veliki deo svoje karijere je proveo zalažući se za lečenje somatskih i psiholoških bolesti ortomolekularnom medicinom. Jedna od njegovih najčešćih tvrdnji je da se obična prehlada može izlečiti velikim dozama vitamina C. Zajedno sa Evanom Kameronom je 1979. godine napisao knjigu: „Rak i vitamin C“. Knjiga je bila popularnija kod publike nego kod medicinskih stručnjaka, koji su efektivnost vitamina C pri lečenju ili sprečavanju raka posmatrali kao nadrilekarstvo[53]. Njegov biograf navodi kako su njegovi stavovi o megadozama vitamina C bili kontroverzni i da je on i dalje nazivan prevarantom i nadrilekarom od strane kritičara njegove ortomolekularne medicine.[54]
  • Doktor Džon Henri Pinkard(1866-1934) je bio biznismen iz Roanoka, Virdžinije. Izmislio je pseudolek koji je prodavao i distribuirao kršećiZ Zako o hrani i lekovima. Bio je poznat i kao: „... vidovnjak, biljni lekar i spiritualista[55].“ Deo Pinkardove smeše od sangvinarije su 1931. godine zaplenili savezni zvaničnici. „Analiza koju je sporvelo ovo odeljenje na osnovu uzorka ove smeše, pokazuje se da se u osnovi sastoji od ekstrakta biljnih lekova, uključujući biljku sangvinariju, šećer, alkohol i vodu. U izveštaju se navodi da je ova smeša pogrešno obeležena u određenim izjavama, dizajnu i uređajima koji se odnose na terapeutska i kurativna dejstva. Smeša koja je navedena na etiketi bočice je lažno predstavljena kao efikasno sredstvo za lečenje pneumonije, kašlja, slabih pluća, astme, bubrega, jetre, bešike ili bilo kojih stomačnih problema, kao i da je delotvorna za krv i nerve.“ Na sudu se izjasnio krivim i bila mu je dodeljena kazna.[56]
  • Vilhelm Rajh (1897-1957), austrijsko-američki psihoanalitičar. Tvrdio je da je otkrio kosmičku energiju koju je nazvao Orgon. Razvio je nekoliko uređaja, uključujući Klaudbaster i Akumulator Orgona, za koje je verovao da može koristiti orgone da manipuliše vremenom, vanzemaljskim borbama i da leči bolesti, poput raka. Nakon itrage, FDA je zaključila da se susrela sa „prevarom prvog stepena“. Desetog februara 1954.te godine Državni tužilac Mejna podneo je žalbu zahtevajući trajnu zabranu u skladu sa članovima 301 i 302 Federalnog zakona o hrani, lekovima i kozmetici, kako bi sprečio međudržavnu isporuku Akumulatora Orgona i kako bi zabranio Rajhove promotivne materijale. Rajh je odbio da se pojavi na sudu, navodeći da sud nije u poziciji da preispituje njegov rad. Uhapšen je zbog nepoštovanja suda, osuđen je na dve godine, kaznu od 10.000 dolara i naređeno je da njegovi Akumulatori Orgona budu uništeni. Dvadeset i trećeg avgusta 1956.te godine šest tona njegovih knjigga, časopisa i papira bude spaljeno u Javnom spaljivaču 25. ulice u Njujorku. Dvanaestog marta 1957. su ga poslali u zatvor u Denburu, gde ga je ispitivao Ričard Hubard. Osamnaestog novembra 1957. godine Rajh je umro od srčanog udara dok je bio u zatvoru u Luisburgu iz Pensilvanije.

Živi[uredi | uredi izvor]

  • Stanislav Burzinski sprovodi eksperimentalna istraživanja i primenjuje antineoplastone na pacijente sa karcinomom, koji su neefikasni i opasni[57]. Burzinski upravlja Klinikom Burzinski u Hjustonu u Teksasu. Povezan je sa velikim brojem tužbi i uručeno mu je upozorenje od strane FDA[58]. Uz pomoć agresivnih pravnih pretnji upućenih kritičarima, Burzinski nastavlja da se bavi nadrilekarstvom.[59][60]
  • En Luiz Gitilmen (1949-) objavila je seriju knjiga o ishrani koje promovišu pseudonaučne ideje o gubitku kilaže[61][62], detoksifikaciji[63] i elektromagnetnom zračenju[64][65]. Dobila je doktorat na sada neakreditovanom fakultetu prirodnog zdravlja Klejton[64], koji je poznat po izdavanju diploma individualcima koji su optuženi za bavljenje nadrilekarstvom[66].
  • Mehmet Oz (1960-), kao voditelj Dr Oz Šoa promovisao je pseudonaučne zdravstvene terapije i suplemente. Senat Sjedinjenih Država ga je pozvao na saslušanje zbog pomaganja kompanijama da prodaju lažne lekove.[67][68][69]
  • Kevi Trudo(1963-) objavio je nekoliko knjiga o lekovima koje se odnose na bolesti, gubitak težine i dugove. Trenutno se nalazi u zatvoru u Alabami zbog neplaćanja novčane kazne od 37,6 miliona dolara, zbog tvrdnji navedenih u njegovoj knjizi o lekovima za mršavljenje.[70][71][72]

Nadrilekarstvo u Srbiji[uredi | uredi izvor]

  • U Srbiji se nadrilekarstvo tretira kao krivično delo. Prema nekim statistikama samo u Srbiji je oko 2000 nadrilekara, a računa se da je i u drugim zemljama bivše Jugoslavije u Balkana ima još po toliko, ako ne i više.

Mnoštvo je „metoda lečenja” kojima se obmanjuju nesrećni, bolesni i lakoverni ljudi. Neretko se “tehnike lečenja” obavljaju posredno, pomoću bioenergije, fotografija, telefonskim pozivom, viskovima, voskom, talismanima, kartama ili delovima životinjskog tela.

Primeri[uredi | uredi izvor]

Teslina purpurna ploča jeste pločica pravougaonog oblika koja se pravi od anodizovanog aluminijuma, obojena purpurnom ljubičastom bojom. Proizvođači ove pločice tvrde da se ona ponaša kao antena životne energije koja pozitivno utiče na sva živa bića, hranu, vodu i tlo u okolini. Navodi se da ona može osobu „preke naravi” doslovno pretvoriti u ljupku i veselu ličnost. Jedan od proizvođača tvrdi da ova ploča može učiniti da će cveće, ukoliko se zaliva vodom koja je stajala na purpurnoj ploči, krenuti da raste čak i duplo brže nego što bi raslo da se poliva vodom koja nije bila u blizini ploče.

Javnost je poznat slučaj pod nazivom “Rajf generator“. Rajf generator je električna naprava pomoću koje se leči karcinom „nultom terapijom”. Ceo slučaj je poznat javnosti od 2009. Godine kada je MUP zvanično saopštio da je policija privela Nenada Rosa zbog sumnje za prevaru većeg broja ljudi kojima je pružao tretmane karcinoma nultom terapijom, uz pomoć ručno izrađene električne naprave, koju je i prodavao.

Haški optuženik, Radovan Karadžić, za vreme skrivanja bavio se nadrilekarstvom. Za vreme svog skrivanja on se predstavljao kao David Dabić, neuropsihijatar specijalizovan za alternativnu medicinu i istraživač u oblasti psihologije i bioenergije, a za vreme svog bekstva održao je nekoliko predavanja. Na njegovoj vizitkarti stoji ime D. D. Dabić i natpisi “Human Quantum energy”, i „ podrška u zdravlju i u bolesti- do punog zdravlja i isceljenja”. Prema onome što na njoj piše, dr Dabić bavio se kvantnom, duhovnom i energetskom medicinom, kao i tradicionalnom japanskom tehnikom za umanjenje stresa i opuštanje “reiki”.

Slučajevi nadrilekarstva u Srbiji su mnogobrojni, moguće je čak videti da se neki preparati reklamiraju u medijima, među najpoznatije slučajeve spadaju: Vendoksin kapi, Vitafon, Kvantna analiza, i brojni oglasi za nameštanje atlasa i drugih zglobova. Ljudi se okreću nadrilekarstvu onda kada im to predstavlja „poslednju nadu”, međutim posledice korišćenja ovih “alternativnih” metoda mogu biti katastrofalne, u smislu da može doći do pogoršanja stanja ili čak smrtnog ishoda usled pogrešnog načina tretiranja bolesti.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b "Quackery: How Should It Be Defined?". Quackwatch.org. 2009-01-17. Pristupljeno dana 2013-12-18.
  2. ^ "Quack" – Dictionary.com Unabridged (v 1.1). Random House, Inc. 7 February 2007.
  3. ^ „Quackery: How Should It Be Defined?”. Quackwatch.org. 17. 1. 2009. Pristupljeno 9. 8. 2013. 
  4. ^ Offit, Paul A. (2013). Do You Believe in Magic?: The Sense and Nonsense of Alternative Medicine. Harper. ISBN 978-0062222961.  (also titled "Killing Us Softly: The Sense and Nonsense of Alternative Medicine" in the UK).
  5. ^ a b Gorski, David (2010-08-03). "Credulity about acupuncture infiltrates the New England Journal of Medicine ". sciencebasedmedicine.org. Science-Based Medicine. Archived from the original on 2010-12-10.
  6. ^ Novella, Steven (2010-08-04). "Acupuncture pseudoscience in the New England Journal of Medicine ". sciencebasedmedicine.org. Science-Based Medicine. Archived from the original on 2010-08-07.
  7. ^ Donnell, Robert W. "Exposing quackery in medical education". doctorrw.blogspot.com (blog). Archived from the original on 2008-02-05.
  8. ^ Berman, Brian M.; Langevin, Helene M.; Witt, Claudia M.; Dubner, Ronald (2010). „Acupuncture for Chronic Low Back Pain”. New England Journal of Medicine. 363 (5): 454—461. PMID 20818865. doi:10.1056/NEJMct0806114. 
  9. ^ „Acupuncture for Chronic Low Back Pain”. New England Journal of Medicine. 363 (9): 893. 2010. doi:10.1056/NEJMx100048. 
  10. ^ Styles 2000, str. 124–69
  11. ^ a b Griffenhagen, George B.; Harvey, Young, James (1929). Old English patent medicines in America. Washington, DC: Smithsonian Institution (published 2009). str. 155—83. OCLC 746980411 — preko Project Gutenberg. 
  12. ^ „"House of Commons Journal, 8 April 1830"”. British-history.ac.uk. 
  13. ^ Lewis, Andy (3. 8. 2009). „Dutch sceptics have 'bogus' libel decision overturned on human rights grounds”. Quackometer (na jeziku: engleski). Andy Lewis. 
  14. ^ Curing and insuring : essays on illness in past times : the Netherlands, Belgium, England, and Italy, 16th-20th centuries : proceedings of the Conference Illness and History, Rotterdam, 16 November 1990. Binneveld, J. M. W. (Johannes Martinus Wouter), 1943-, Dekker, Rudolf. Hilversum: Verloren. 1993. ISBN 978-90-6550-408-1. OCLC 31015325. 
  15. ^ Oudshoorn, Nelly (1993). „United we stand: the pharmaceutical industry, laboratory, and clinic in the development of sex hormones into scientific drugs, 1920–1940”. Science, Technology, & Human Values. Science, Technology & Human Values. Sage Publications. 18 (1): 5—24. JSTOR 689698. S2CID 73330109. doi:10.1177/016224399301800102. 
  16. ^ a b v Secret remedies, what they cost and what they contain. British Medical Journal. 1909. OCLC 807108391. 
  17. ^ „"The Composition of Certain Secret Remedies: I.-Some Remedies for Epilepsy"”. British Journal of Medicine. 2 (2293): 1585—86. 
  18. ^ a b Young, James H. (1961). The toadstool millionaires: a social history of patent medicines in America before federal regulation. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. 
  19. ^ a b Radam, William (1895). Microbes and the microbe killer. 
  20. ^ Regehr, Clark, Hulda (1995). The cure for all diseases : with many case histories of diabetes, high blood pressure, seizures, chronic fatigue syndrome, migraines, Alzheimer's, Parkinson's, multiple sclerosis, and others showing that all of these can be simply investigated and cured. San Diego, CA. ISBN 978-1-890035-01-3. OCLC 35960662. 
  21. ^ Helfand, William H. „"President's address: Samuel Solomon and the Cordial Balm of Gilead"”. Pharmacy in History. Madison, WI: American Institute of the History of Pharmacy: 151—59 — preko 41111251. 
  22. ^ Adams 1912
  23. ^ „Religion's Shocking Experience”. St Petersburg Times. 3. 5. 1969. Pristupljeno 27. 9. 2012. 
  24. ^ Janssen, Wallace (1993). „The gadgeteers”. Ur.: Barrett, Stephen; Jarvis, William. The health robbers: a close look at quackery in America. Consumer health library. Buffalo, NY: Prometheus Books. ISBN 978-0-87975-855-4. 
  25. ^ Jarvis, W. T. (novembar 1999). „Quackery: the National Council Against Health Fraud perspective”. Rheumatic Diseases Clinics of North America. 25 (4): 805—814. ISSN 0889-857X. PMID 10573757. doi:10.1016/s0889-857x(05)70101-0. 
  26. ^ Food and Drug Administration; Council of Better Business Bureaus (april 1990). [cfsan.fda.gov „"Quackery targets teens"”] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). Department of Health and Human Services. Public Health Service. Food and Drug Administration: 90—1147. 
  27. ^ Jarvis, W. T. (avgust 1992). „Quackery: a national scandal”. Clinical Chemistry. 38 (8B Pt 2): 1574—1586. ISSN 0009-9147. PMID 1643742. 
  28. ^ (U.S.), White House Commission on Complementary and Alternative Medicine Policy (2002). White House Commission on Complementary and Alternative Medicine Policy : final report. United States. Department of Health and Human Services. Washington, DC: U.S. Dept. of Health and Human Services. ISBN 978-0-16-051476-0. OCLC 56616006. 
  29. ^ Scott, C. J. (1999). „The life and trials of T.R. Allinson ex-L.R.C.P.ED. 1858-1918.”. Proceedings of the Royal College of Physicians of Edinburgh. 29 (3): 258—261. PMID 11624001. 
  30. ^ "Diet advice 1893 style lost doctor his job". Daily Express. 2 January 2008.
  31. ^ Janet Smith (27 January 2005). "The Shipman Inquiry". Department of Health.
  32. ^ Barrett, Stephen (2001-09-18). "The grape cure". quackwatch.org. Archived from the original on 2002-10-01.
  33. ^ Hutchens, John K. (June 7, 1942). "Notes on the Late Dr. John R. Brinkley, Whom Radio Raised to a Certain Fame". New York Times. Pristupljeno 2009-05-07.
  34. ^ Barrett, Stephen (2009-10-23). "The bizarre claims of Hulda Clark". quackwatch.org. Archived from the original on 2009-12-10.
  35. ^ Lowell, James (February 1986). "Background History of the Gerson Clinic". Nutrition Forum Newsletter. Quackwatch. Retrieved April 22, 2009.
  36. ^ "Gerson Therapy". American Cancer Society. Archived from the original on April 20, 2009. Retrieved April 22, 2009.
  37. ^ Samuel Hahnemann. Organon of Medicine (5th ed.). para 29.
  38. ^ "The Life and Letters of Dr Samuel Hahnemann". Pristupljeno 24 December 2007.Template:Rs-inline
  39. ^ Oliver Wendell Holmes, Sr. (1842). "Homoeópathy and its kindred delusions: Two lectures delivered before the Boston Society for the Diffusion of Useful Knowledge". Boston., reprinted in Oliver Wendell Holmes, Sr. (1861). Currents and Counter-currents in Medical Science. Ticknor and Fields. str. 72–188.
  40. ^ Dean, Michael Emmans (2001). „Homeopathy and "The Progress of Science"”. History of Science. 39 (3): 255—283. PMID 11712570. S2CID 23943688. doi:10.1177/007327530103900301. 
  41. ^ E.C. Alft. "Chapter 7: Good Old Days". Elgin: Days Gone By. Elgin History. Pristupljeno 2009-09-25.
  42. ^ "Operation Clambake presents: FBI Files on L Ron Hubbard". xenu.net.
  43. ^ Virginia Linn (July 24, 2005). "L. Ron Hubbard". Pittsburgh Post-Gazette.
  44. ^ David S. Touretzky. "Secrets of Scientology: The E-Meter". Computer Science Department & Center for the Neural Basis of Cognition, Carnegie Mellon University.
  45. ^ Lerner BH . Chapter 7: Unconventional Healing – Steve McQueen's Mexican Journey. When Illness Goes Public: Celebrity Patients and How We Look at Medicine. . Baltimore: The Johns Hopkins Press. 2006. pp. 139. ISBN 978-0-8018-8462-7. 
  46. ^ Lerner, Barron H. (15 November 2005). "McQueen's Legacy of Laetrile". New York Times. Приступљено 23 April 2010
  47. ^ а б Green S (20 April 2000). "Nicholas Gonzalez Treatment for Cancer: Gland Extracts, Coffee Enemas, Vitamin Megadoses, and Diets". Quackwatch. Retrieved February 2014. Check date values in: | accessdate = (help)
  48. ^ а б Hempel, Sandra (2014). „John St John Long: Quackery and manslaughter”. The Lancet. 383 (9928): 1540—1541. PMID 24800298. S2CID 34339856. doi:10.1016/S0140-6736(14)60737-6. 
  49. ^ Hitler's Hidden Drug Habit: Secret History on YouTube directed and produced by Chris Durlacher. A Waddell Media Production for Channel 4 in association with National Geographic Channels, MMXIV. Executive Producer Jon-Barrie Waddell.
  50. ^ Cleveland, Carl (July 1952). "History of Chiropractic". Colquhoun, D (July 2008). "Doctor Who? Inap
  51. ^ Colquhoun, D. (2008). „Doctor Who? Inappropriate use of titles by some alternative "medicine" practitioners”. The New Zealand Medical Journal. 121 (1278): 6—10. ISSN 0028-8446. PMID 18670469. 
  52. ^ John W. Campbell, Jr., ed. (June 1964). Louis Pasteur, Medical Quack. Analog.
  53. ^ Dunitz, J. D. (1996). „Linus Carl Pauling, 28 February 1901 - 19 August 1994”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 42: 317—338. PMID 11619334. S2CID 35447745. doi:10.1098/rsbm.1996.0020. 
  54. ^ Thomas Blair. Linus Pauling: Nobel Laureate for Peace and Chemistry 1901–1994 Archived January 10, 2010, at the Wayback Machine.
  55. ^ Margaret Claytor Woodbury and Ruth Claytor Marsh. Virginia Kaleidoscope: the Claytor family of Roanoke, and some of its kinships, from first families of Virginia and their former slaves. M.C. Woodbury, (1994). стр. 408. http://www.worldcat.org/oclc/34546014
  56. ^ Case #19890. Misbranding of Pinkard's sanguinaria compound. U. S. v. John Henry Pinkard. Plea of guilty. Fine, $25.
  57. ^ Vickers, A. (2004). „Alternative Cancer Cures: "Unproven" or "Disproven"?”. Ca: A Cancer Journal for Clinicians. 54 (2): 110—118. PMID 15061600. S2CID 35124492. doi:10.3322/canjclin.54.2.110. . open access publication – free to read
  58. ^ Gorski, David (2014). „Stanislaw Burzynski: four decades of an unproven cancer cure”. Skeptical Inquirer. Committee for Skeptical Inquiry. 38 (2): 36. ISSN 0194-6730. . Archived from the original on 2014-04-06.
  59. ^ Blaskiewicz, Robert (2014). „Skeptic activists fighting for Burzynski's cancer patients”. Skeptical Inquirer. Committee for Skeptical Inquiry. 38 (2): 44—47. . ISSN 0194-6730
  60. ^ McCartney, M. (2011). „Texan clinic threatens UK bloggers with legal action over criticisms of its treatments”. BMJ. 343: d7865. PMID 22138837. S2CID 20053134. doi:10.1136/bmj.d7865. 
  61. ^ Maureen Callahan. "Fat Flush – Diet Fitness". Health.com. Pristupljeno 2016-03-02.
  62. ^ "The Fat Flush Diet". Healthline. 11 February 2016. Pristupljeno 28 April 2017.
  63. ^ Elin, Abby (21 January 2009). "Flush Those Toxins! Eh, Not So Fast". New York Times. Pristupljeno 4 March 2016.
  64. ^ a b Poppy, Carrie (1 February 2016). "Do Cell Phones Cause Brain Cancer?". Tech Times. Pristupljeno 3 March 2016.
  65. ^ Knibbs, Kate (28 January 2016). "Gwyneth Paltrow's Goop Consults 'Fat Flush' Diet Quack About 'Cell Phone Toxicity'". Gizmodo. Pristupljeno 4 March 2016.
  66. ^ Barrett, Stephen. "Clayton College of Natural Health: Be Wary of the School and Its Graduates". Quackwatch. Pristupljeno 5 July 2016.
  67. ^ "Senate Sub-Committee for Commerce, Science, and Transportation Hearing on Protecting Consumers from False and Deceptive Advertising of Weight-Loss Products". June 17, 2014.
  68. ^ "Dr.Oz-endorsed diet pill study was bogus, researchers admit". cbsnews.com. 20 October 2014.
  69. ^ "Dr. Oz Green Coffee Bean Study Retracted". The Daily Beast.
  70. ^ Leslie Holland, CNN (18 March 2014). "Television pitchman Kevin Trudeau is headed to prison". CNN.
  71. ^ Meisner, Jason (2014-03-17). "TV pitchman Kevin Trudeau sentenced to 10 years in prison". chicagotribune.com. Chicago Tribune. Archived from the original on 2015-07-01.
  72. ^ Choi, Candice (2005-10-04). " 'Natural Cures' book: is it the truth or is it quackery?". quackfiles.blogspot.ca (blog). Associated Press. Archived from the original on 2015-04-05.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vikicitat ima citate vezane za članak Nadrilekarstvo.
Nadrilekarstvo na Vikimedijinoj ostavi.
Potražite Nadrilekarstvo u Vikirečniku, slobodnom rečniku.

Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Quack”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Надрилекарство&oldid=27603918”