Narandža

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pomorandže - cela, prepolovljena i oljušten segment
Pomorandža nakon ljuštenja kore
Citrus ×sinensis
Pomorandže i sok od pomorandže

Narandža ili pomorandža je hibrid citrusa. Nastala je ukrštanjem pomela (Citrus maxima) i mandarine (Citrus reticulata). To je malo zimzeleno drvo visoko do 10 metara. Cvetovi su beli, petočlani, a plod je hesperidijum. Narandža je voće različitih vrsta citrusa iz porodice Rutaceae (pogledajte spisak biljaka poznatih kao narandža). Ona se prvenstveno se odnosi na Citrus × sinensis,[1] koji se naziva i slatka narandža, da bi se razlikovala od srodne Citrus × aurantium, koja se naziva gorka narandža. Slatka narandža se reprodukuje nepolnim putem (apomiksis kroz nucelarni embrion); sorte slatke narandže nastaju mutacijama.[2][3][4][5]

Narandža je hibrid između pomela (Citrus maxima) i mandarine (Citrus reticulata).[2][6] Genom hloroplasta, a samim tim i materinska linija, je pomelova.[7] Celokupni genom slatka pomorandža je bio sekvenciran.[2]

Pomorandža potiče iz regiona koji obuhvata južnu Kinu, severoistočnu Indiju i Mjanmar,[8][9] a najraniji pomen slatke pomorandže bio je u kineskoj literaturi 314. p. n. e.[2] Prema podacima iz 1987. godine, utvrđeno je da je drveće pomorandže među najviše kultiviranim voćem na svetu.[10] Stabla narandže se široko uzgajaju u tropskim i suptropskim klimatskim uslovima zbog njihovog slatkog voća. Plod pomorandže može se jesti svež ili prerađivati za sok ili mirisnu koru.[11] Prema podacima iz 2012, slatke pomorandže činile su približno 70% citrusne proizvodnje.[12]

Godine 2017, uzgajano je 73 miliona tona pomorandži širom sveta. Brazil je proizvodio 24% ukupnog svetskog totala, a sledile su Kina i Indija.[13]

Botaničke informacije i terminologija[uredi | uredi izvor]

Sva stabla citrusa pripadaju jednom rodu Citrus i ostaju gotovo u potpunosti interfertilna. To uključuje grejpfrut, limun, limete, pomorandže i razne druge vrste i hibride. Kako je interfertilnost pomorandži i drugih citrusa proizvela brojne hibride i sorte, a takođe su odabrane i mutacije pupoljaka, taksonomija citrusa je prilično kontroverzna, zbunjujuća ili nedosledna.[12][14] Plod bilo kog citrusnog drveta smatra se hesperidijumom, vrstom modifikovane bobice; prekriven je korom nastalom neravnim zadebljanjem zida jajnika.[15][16]

Mnogi varijeteti vrsta su dobili različita imena. Narandža se prvenstveno odnosi na slatku pomorandžu - Citrus sinensis (L.) po Osbeku. Drvo narandže je zimzeleno, cvetno drvo, prosečne visine od 9 do 10 m (30 do 33 ft), mada neki vrlo stari primerci mogu dostići i 15 m (49 ft).[17] Njegovi ovalni listovi, naizmenično raspoređeni, dugi su od 4 do 10 cm (1,6 do 3,9 inča) i imaju zrnaste rubove.[18] Slatke pomorandže rastu u različitim veličinama, a oblici se razlikuju od sfernih do duguljastih. Unutar kore je pričvršćeno porozno belo tkivo, beli, gorki mezokarp ili albedo.[19] Plod je hesperidijum i sadrži brojne različite segmente, obično oko deset, od kojih je svaki razgraničen membranom i sadrži mnogo vezikula punjenih sokom i obično nekoliko semena (koštica).[20] Kada je nezreo, plod je zelen. Zrnasta nepravilna kora zrelog ploda može se kretati od svetlo narandžaste do žuto-narandžaste, ali često zadržava zelene mrlje ili, pod toplim klimatskim uslovima, ostaje u potpunosti zelena. Kao i svako drugo citrusno voće, slatka pomorandža je neklimakterična. Grupa Citrus sinensis podeljena je u četiri klase sa različitim karakteristikama: uobičajene pomorandže, crvene ili pigmentisane pomorandže, pupaste pomorandže i pomorandže bez kiseline.[21][22][23]

Druge grupe citrusa takođe poznate kao pomorandže su:

  • Mandarina (Citrus reticulata) je originalna vrsta citrusa i rodonačelnik je uobičajene pomorandže.[24][25]
  • Gorka pomorandža (Citrus aurantium), poznata i kao seviljska narandža, kisela narandža (naročito kada se koristi kao podloga za drvo slatke pomorandže), bigarada narandža i marmeladna narandža. Poput slatke pomorandže, ona je pomelo x mandarinski hibrid, ali je nastala iz zasebnog hibridizacionog događaja.[26]
  • Bergamot (Citrus bergamia Risso), gajena uglavnom u Italiji zbog kore, proizvodi primarnu esenciju za parfeme, takođe se koristi za aromatizaciju čaja Erl Grej. To je hibrid gorke pomorandže k limuna.[27]
  • Poncirus (Poncirus trifoliata), ponekad uključena u rod (klasifikovana kao Citrus trifoliata). Često služi kao podloga za stabla slatke pomorandže i druge sorte citrusa.[28]

Ogroman broj sorti ima, poput slatke pomorandže, mešavinu pomela i mandarine. Neke sorte su hibridi mandarine i pomela, uzgajani od istih roditelja kao i slatka narandža (npr. tangor i ponkan tandžarina). Ostale sorte su hibridi slatke narandže i mandarine (npr. klementina). Svojstva mandarine uglavnom uključuju manji i zaobljeni plod, lakše se ljušte i manje su kisele.[29] Pomelo osobine uključuju gusti beli albedo (kore jezgra, mezokarp) koji je bliže vezan za segmente.

Stabla pomorandže su uglavnom kalemljena. Dno drveta, uključujući korenje i deblo, naziva se podloga, dok stablo koje nosi plod ima dva različita imena: pupoljak (kada se govori o procesu kalemljenja) i izdanak (kada se pominje sorta pomorandže).[30]

Galerija slika[uredi | uredi izvor]

  • Mandarinske narandže
    Mandarinske narandže
  • Citrus sinensis
    Citrus sinensis
  • Citrus aurantium
    Citrus aurantium
  • Narandžin cvet izbliza
    Narandžin cvet izbliza

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Citrus ×sinensis (L.) Osbeck (pro sp.) (maxima × reticulata) sweet orange”. Plants.USDA.gov. Arhivirano iz originala 12. 5. 2011. g. 
  2. ^ a b v g Xu, Q; Chen, LL; Ruan, X; Chen, D; Zhu, A; Chen, C; Bertrand, D; Jiao, WB; Hao, BH; Lyon, MP; Chen, J; Gao, S; Xing, F; Lan, H; Chang, JW; Ge, X; Lei, Y; Hu, Q; Miao, Y; Wang, L; Xiao, S; Biswas, MK; Zeng, W; Guo, F; Cao, H; Yang, X; Xu, XW; Cheng, YJ; Xu, J; Liu, JH; Luo, OJ; Tang, Z; Guo, WW; Kuang, H; Zhang, HY; Roose, ML; Nagarajan, N; Deng, XX; Ruan, Y (januar 2013). „The draft genome of sweet orange (Citrus sinensis)”. Nature Genetics. 45 (1): 59—66. PMID 23179022. doi:10.1038/ng.2472 Slobodan pristup. 
  3. ^ „Orange Fruit Information”. 9. 6. 2017. Pristupljeno 20. 9. 2018. 
  4. ^ „Orange fruit nutrition facts and health benefits”. Pristupljeno 20. 9. 2018. 
  5. ^ „Oranges: Health Benefits, Risks & Nutrition Facts”. Pristupljeno 20. 9. 2018. 
  6. ^ Andrés García Lor (2013). Organización de la diversidad genética de los cítricos (PDF) (Teza). str. 79. 
  7. ^ Velasco, R; Licciardello, C (2014). [https://archive.org/details/sim_nature-biotechnology_2014-0 7_32_7/page/640 „A genealogy of the citrus family”] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). Nature Biotechnology. 32 (7): 640—642. PMID 25004231. S2CID 9357494. doi:10.1038/nbt.2954 Slobodan pristup.  line feed character u |url= na poziciji 60 (pomoć)
  8. ^ Morton, Julia F. (1987). Fruits of Warm Climates. str. 134—142. 
  9. ^ Talon, Manuel; Caruso, Marco; Gmitter Jr., Fred G. (2020). The Genus Citrus. Woodhead Publishing. str. 17. ISBN 9780128122174. 
  10. ^ Morton, J (1987). „Orange, Citrus sinensis. In: Fruits of Warm Climates”. NewCROP, New Crop Resource Online Program, Center for New Crops & Plant Products, Purdue University. str. 134—142. 
  11. ^ „Citrus sinensis”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Pristupljeno 10. 12. 2017. 
  12. ^ a b Organisms. Citrus Genome Database
  13. ^ „Production of oranges, 2017 – choose "Production, Crops, World Regions" in the left margin and picklist”. United Nations, Food and Agricultural Organization, FAO Statistics. 2018. Pristupljeno 23. 7. 2019. 
  14. ^ Nicolosi, E.; Deng, Z. N.; Gentile, A.; La Malfa, S.; Continella, G.; Tribulato, E. (2000). „Citrus phylogeny and genetic origin of important species as investigated by molecular markers”. Theoretical and Applied Genetics. 100 (8): 1155—1166. S2CID 24057066. doi:10.1007/s001220051419. 
  15. ^ Bailey, H. and Bailey, E. (1976). Hortus Third. Cornell University MacMillan. N.Y. p. 275.
  16. ^ „Seed and Fruits”. esu.edu. Arhivirano iz originala 2010-11-14. g. 
  17. ^ Hodgson, Willard (1967—1989) [1943]. „Chapter 4: Horticultural Varieties of Citrus”. Ur.: Webber, Herbert John; rev Walter Reuther and Harry W. Lawton. The Citrus Industry. Riverside, California: University of California Division of Agricultural Sciences. Arhivirano iz originala 2012-02-05. g. 
  18. ^ „Sweet Orange – Citrus sinensis (L.) Osbeck (pro. sp.) – Overview – Encyclopedia of Life”. Encyclopedia of Life. 
  19. ^ „Pith dictionary definition – pith defined”. www.yourdictionary.com. 
  20. ^ „Pip dictionary definition – pip defined”. www.yourdictionary.com. 
  21. ^ Kimball, Dan A. (30. 6. 1999). Citrus processing: a complete guide (2d izd.). New York: Springer. str. 450. ISBN 978-0-8342-1258-9. 
  22. ^ Webber, Herbert John; Reuther, Walter; Lawton, Harry W. (1967—1989) [1903]. „The Citrus Industry”. Riverside, California: University of California Division of Agricultural Sciences. Arhivirano iz originala 2004-06-04. g. 
  23. ^ Home Fruit Production – Oranges, Julian W. Sauls, Ph.D., Professor & Extension Horticulturist, Texas Cooperative Extension (December, 1998), aggie-horticulture.tamu.edu
  24. ^ Morton, Julia F. (1987). „Mandarin orange; In: Fruits of Warm Climates”. New Crop Resource Online Program. Center for New Crops and Plant Products, Purdue University. str. 142—145. Pristupljeno 8. 3. 2019. 
  25. ^ „Tango mandarin; Citrus reticulata Blanco”. Citrus Variety Collection. College of Natural and Agricultural Sciences, University of California Riverside. 2010. Pristupljeno 8. 3. 2019. 
  26. ^ "Plant Profile for Citrus ×aurantium L. (pro sp.), http://plants.usda.gov/java/profile?symbol=CIAU8
  27. ^ Curk, Franck; Ollitrault, Frédérique; Garcia-Lor, Andres; Luro, François; Navarro, Luis; Ollitrault, Patrick (2016). „Phylogenetic origin of limes and lemons revealed by cytoplasmic and nuclear markers”. Annals of Botany. 117 (4): 565—583. PMC 4817432 Slobodan pristup. PMID 26944784. doi:10.1093/aob/mcw005. 
  28. ^ Gerald Klingaman. „Plant of the Week. Hardy Orange or Trifoliate Orange. Latin: Poncirus trifoliat”. University of Arkansas. Division of Agriculture. Arhivirano iz originala 04. 03. 2021. g. Pristupljeno 15. 03. 2021. 
  29. ^ „Tangerines (mandarin oranges) nutrition facts and health benefits”. nutrition-and-you.com. 
  30. ^ „Definition of SCION”. www.merriam-webster.com. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наранџа&oldid=27244941”