Мандарина
| Мандарина | |
|---|---|
| |
| мандарина | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Sapindales |
| Породица: | Rutaceae |
| Род: | Citrus |
| Врста: | C. reticulata
|
| Биномно име | |
| Citrus reticulata Blanco, 1837
| |
Мандарина (лат. Citrus reticulata) је ниско дрво из породице рутвице (Rutaceae), а припада роду цитруса. То је зимзелена биљка која може да нарасте до 3 метра. Има шире листове од осталих цитруса. Цветови бели, петочлани, а плод хесперидијум. Најбоље успева у суптропским крајевима јер је осетљива на хладноћу.
Порекло имена
[уреди | уреди извор]Док је кинеским царством владала династија Минг, водећи људи у влади и војсци звали су се „мандарини” (према португалској речи која значи „саветовати”). Зато су је називали citrus nobilis (племенити лимун) или мандарина. Са истока је у 20. веку стигла са обале Средоземља, где се сада углавном гаји.[1][2]
Највећи произвођачи
[уреди | уреди извор]Подаци се односе на 2011. годину.
| Ранг | Држава | Количина (1000 t) |
|---|---|---|
| 1 | Кина | 12.482 |
| 2 | Шпанија | 2.117 |
| 3 | Бразил | 1.005 |
| 4 | Јапан | 928 |
| 5 | Турска | 872 |
| 6 | Италија | 853 |
| 7 | Египат | 848 |
| 8 | Иран | 800 |
| 9 | Мароко | 753 |
| 10 | Јужна Кореја | 681 |
| 11 | САД | 596 |
| 12 | Пакистан | 515 |
| 13 | Мексико | 406 |
| 14 | Аргентина | 401 |
| 15 | Тајланд | 360 |
| 16 | Перу | 236 |
| 17 | Алжир | 218 |
| 18 | Тајван | 197 |
| 19 | Непал | 179 |
| 20 | Малдиви | 152 |
| / | Остало | 1.582 |
| / | Свет | 26.030 |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Мандарина -
Дрво мандарине -
Цвет мандарине -
Мандарина
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Блиц Енциклопедија – Живи свет”, Рубрика „Биљке” – „Порекло имена – Мандарина”. Живи свет / [текст Микеле Лауро; превод с италијанског Војин В. Аничић]. - 1. изд. - Београд (3 изд.). Evro Book, 2018 (Београд: АПМ). стр. 63. ISBN 978-86-505-3012-2.
- ^ Зашто? Колико питања, толико одговора / [текстови Микеле Лауро ; превод и адаптација Војин В. Анчић]. Четврто издање, Београд (4 изд.). Evro-Giunti 2007. ISBN 978-86-505-0803-9.
