Nemanja Mihajlović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nemanja Mihajlović
Lični podaci
Puno ime Nemanja Mihajlović
Datum rođenja (1996-01-19)19. januar 1996. (28 god.)
Mesto rođenja Beograd, SR Jugoslavija
Visina 1,73 m
Pozicija krilo
Juniorska karijera
2003—2013. Rad
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2013—2015. Rad 54 (5)
2016—2017. Partizan 40 (8)
2017—2019. Herenven 26 (3)
2020. Arka Gdinja 8 (1)
2020—2021. Boluspor 15 (1)
2021. Balikesirspor 6 (0)
2021—2022. Spartak Subotica 18 (0)
2022—2023. Sloga Doboj 14 (0)
2023. Borac Banja Luka 7 (0)
2024— Žalgiris 2 (0)
Reprezentativna karijera**
2012—2013. Srbija do 17 6 (1)
2014—2015. Srbija do 19 2 (0)
2016—2017. Srbija do 21 5 (1)
* Datum aktuelizovanja: 9. februar 2024.
** Datum aktuelizovanja: 9. jun 2020.

Nemanja Mihajlović (Beograd, 19. januar 1996) srpski je fudbaler.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Mihajlović je prošao mlađe kategorije beogradskog Rada, a prvom timu je priključen tokom zimskih priprema 2013. godine.[1] Debitantski nastup u dresu Rada je imao 3. aprila 2013, na utakmici sa Donjim Sremom, u 21. kolu Superlige Srbije za sezonu 2012/13, ušavši u igru pred kraj susreta, umesto Uroša Đurđevića.[2] Prvi gol je postigao 16. avgusta 2014, na utakmici sa čačanskim Borcem, u okviru 2. kola Superlige Srbije za sezonu 2014/15.[2] U dresu Rada je odigrao ukupno 54 superligaške utakmice, na kojima je postigao pet golova.[2]

Dana 28. decembra 2015. je potpisao trogodišnji ugovor sa Partizanom.[3] Za Partizan je debitovao 21. februara 2016, na utakmici 23. kola Superlige Srbije za sezonu 2015/16, protiv OFK Beograda. Proveo je svih 90. minuta na terenu, a crno-beli su izgubili rezultatom 2:1.[4] U narednom kolu je na Stadionu Partizana odigran 150. večiti derbi, u kojem je Crvena zvezda slavila rezultatom 2:1. Mihajlović je na ovom susretu asistirao Sedriku Gogui za jedini gol crno-belih na utakmici.[5] Prvi gol za Partizan je postigao 2. marta 2016, na utakmici četvrtfinala Kupa Srbije, protiv Radničkog iz Niša.[6][7] Prvi gol za Partizan u Superligi Srbije je postigao 6. aprila 2016. na gostovanju Javoru u Ivanjici.[8] U maju 2016. je osvojio i prvi trofej sa Partizanom, Kup Srbije za sezonu 2015/16.[9] Takođe je uvršten u idealni tim Superlige Srbije za sezonu 2015/16.[10]

Mihajlović je bio standardan prvotimac Partizana dok je trener bio Ivan Tomić. I kod narednog trenera Marka Nikolića je u prvih šest utakmica bio starter, ali je od 152. večitog derbija, na kome je zamenjen posle prvog poluvremena, izgubio mesto prvotimca i ulazio je na teren uglavnom sa klupe za rezervne igrače.[11] Mihajlović je u sezoni 2016/17. osvojio duplu krunu sa Partizanom, uz 25 prvenstvenih nastupa i dva postignuta gola.[2] Počeo je i narednu 2017/18. sezonu u klubu, kod trenera Miroslava Đukića. Nastupio je na oba meča protiv podgoričke Budućnosti u drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona.[2] Poslednji nastup u ekipi Partizana je imao 22. jula 2017, u prvom kolu Superlige Srbije za sezonu 2017/18, protiv šabačke Mačve u Beogradu. Ušao je na teren u 77. minutu umesto Danila Pantića, a već u 85. minutu je postigao gol i postavio konačnih 6:1 za Partizan.[12]

Dana 28. jula 2017. je prešao u holandski Herenven.[13] Mihajlović je sa novim klubom potpisao ugovor na četiri (3+1) godine. Kako je objavljeno na sajtu Partizana, vrednost transfera je 1.700.000 evra, a Mihajlović je klubu oprostio dug od 50.000 evra.[13] Postigao je gol na svom debitantskom nastupu za Herenven. Ušao je na teren u 74. minutu utakmice sa Heraklesom, a u sudijskoj nadoknadi je postigao gol za izjednačenje i postavio konačnih 1:1.[14] Mihajlović nije uspeo da se izbori za status prvotimca u Herenvenu. Za dve i po godine je odigrao tek 26 prvenstvenih utakmica, na kojima je postigao tri gola.[2]

U januaru 2020. je prešao u poljskog prvoligaša Arka Gdinju.[15] Nakon jedne polusezone je napustio klub.[16] Početkom septembra 2020. je potpisao dvogodišnji ugovor sa turskim drugoligašem Bolusporom.[17]

Prvog dana septembra 2021. godine, Mihajlović je predstavljen kao novi fudbaler subotičkog Spartaka, sa kojim je potpisao dvoipogodišnji ugovor.[18][19][20] Po okončanju takmičarske 2021/22, Mihajlović je sporazumno raskinuo ugovor sa Spartakom.[21] Krajem oktobra 2022. potpisao je ugovor sa bosanskohercegovačkim premijerligašem Slogom iz Doboja.[22] Nakon sezone u Slogi, Mihajlović je prešao u Borac iz Banja Luke.[23] Klub je napustio tokom zimske pauze u sezoni 2023/24.[24] U februaru 2024. potpisao je za litvanski Žalgiris.[25]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Prvi poziv za mladu reprezentaciju je dobio u martu 2016. od selektora Tomislava Sivića.[26] Debitantski nastup u dresu mlade selekcije, Mihajlović je zabeležio 25. marta 2016, na utakmici protiv Andore u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2017. u Poljskoj.[27]

U maju 2016, selektor seniorske reprezentacije Srbije, Slavoljub Muslin, je uvrstio Mihajlovića na spisak igrača za prijateljske utakmice sa Kiprom, Izraelom i Rusijom.[28] Mihajlović se odazvao pozivu, ali odlukom selektora Muslina nije dobio priliku da debituje.[29][30]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Klupski[uredi | uredi izvor]

Partizan

Pojedinačni[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Radova deca grade Rad”. mozzartsport.com. 11. 1. 2013. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  2. ^ a b v g d đ „Nemanja Mihajlović”. soccerway.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  3. ^ „Nemanja Mihajlović: Rad je u mom srcu, u Partizanu mogu samo da napredujem”. zurnal.rs. 28. 12. 2015. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  4. ^ „Super liga Srbije, 23. kolo: OFK Beograd – Partizan 2:1 (0:1)”. sr.partizan.rs. 21. 2. 2016. Arhivirano iz originala 16. 06. 2020. g. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  5. ^ „Stranci obeležili 150. derbi, preokret Zvezde u Humskoj!”. b92.net. 27. 2. 2016. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  6. ^ „Još samo dve prepreke do trofeja”. sr.partizan.rs. 2. 3. 2016. Arhivirano iz originala 09. 06. 2020. g. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  7. ^ „Mihajlović za “Novosti”: Gol za mog oca Dragomira”. novosti.rs. 3. 3. 2016. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  8. ^ „Partizan pet u nizu, Javor bez plej-ofa”. b92.net. 6. 4. 2016. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  9. ^ „Mihajlović: Prvi trofej, biće ih još”. b92.net. 12. 5. 2016. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  10. ^ „Mihajlović: Partizan i ja smo na dobrom putu”. novosti.rs. 17. 5. 2016. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  11. ^ „Sasvim iskreni Nemanja Mihajlović...”. rtvbn.com. 21. 12. 2016. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  12. ^ „Partizan 'šesticom' najavio dolazak Olimpijakosa”. b92.net. 22. 7. 2017. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  13. ^ a b „Zvanično - Mihajlović u Herenvenu”. sportske.net. 28. 7. 2017. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  14. ^ „Prvenac Nemanje Mihajlovića na debiju!”. sportske.net. 19. 8. 2017. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  15. ^ „Nemanja Mihajlović na pokładzie Arki!”. arka.gdynia.pl (na jeziku: poljski). 17. 1. 2020. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  16. ^ „Nemanja Mihajlović je slobodan igrač”. mozzartsport.com. 17. 6. 2020. Pristupljeno 19. 6. 2020. 
  17. ^ „Nemanja Mihajlović potpisao za Bolu”. mozzartsport.com. 5. 9. 2020. Pristupljeno 9. 9. 2020. 
  18. ^ Nedeljković, Darjan (30. 8. 2021). „Spartak sprema bombu od transfera: Neca Mihajlović se vraća u Srbiju posle četiri godine”. mozzartsport.com. Pristupljeno 2. 9. 2021. 
  19. ^ „Nemanja Mihajlović pojačao redove FK Spartak Ždrepčeva krv”. FK Spartak Subotica, zvanična prezentacija. 1. 9. 2021. Pristupljeno 2. 9. 2021. 
  20. ^ „Fudbal: Spartak pojačao tim, potpisali Bogićević i Mihajlović”. Subotica.com. 2. 9. 2021. Pristupljeno 2. 9. 2021. 
  21. ^ „Mihajlović otišao iz Spartaka bez postignutog gola”. mozzartsport.com. 22. 5. 2022. Pristupljeno 18. 2. 2023. 
  22. ^ „Nemanja Mihajlović predstavljen u Doboju, otkrio i šta je presudilo da potpiše za Slogu”. sport1.oslobodjenje.ba. 28. 10. 2022. Pristupljeno 18. 2. 2023. 
  23. ^ „Borac ozvaničio novo pojačanje: Nemanja Mihajlović iz Doboja u Banja Luku”. sportsport.ba. 3. 6. 2023. Pristupljeno 19. 6. 2023. 
  24. ^ „Kraj zimske pauze: Proradila Borčeva mašina”. FK Borac Banja Luka, zvanična prezentacija. 10. 1. 2024. Pristupljeno 11. 1. 2024. 
  25. ^ „Nemanja Mihajlović će se boriti za titulu”. mozzartsport.com. 9. 2. 2024. Pristupljeno 9. 2. 2024. 
  26. ^ „Spisak Orlića: Ristić konačno u reprezentaciji, debituje Mihajlović”. mozzartsport.com. 17. 3. 2016. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  27. ^ „Andorra - Serbia”. uefa.com. 25. 3. 2016. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  28. ^ „8 debitanata, povratak Živkovića, Tadića i Gudelja”. b92.net. 10. 5. 2016. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  29. ^ „Nemanja Mihajlović: Selektor je tako odlučio, velika je čast što sam i deset dana bio ovde”. zurnal.rs. 3. 6. 2016. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  30. ^ „Muslin odlučio, još jedan "dragulj" ne putuje u Monte Karlo!”. sportske.net. 2. 6. 2016. Pristupljeno 9. 6. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Немања_Михајловић&oldid=27683157”