Пређи на садржај

Марко Николић (фудбалски тренер)

С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Николић
Николић док је тренирао Локомотиву из Москве 2020.
Лични подаци
Датум рођења(1979-07-20)20. јул 1979.(46 год.)
Место рођења Београд, СР Србија, СФР Југославија
Јуниорска каријера
Године Клуб
1989—1999. Рад
Тренерска каријера
Године Клубови
2001—2007. Рад (млађе категорије)
2007—2008. Рад (помоћни тренер)
2008—2011. Рад
2011—2012. Србија до 18
2012—2013. Рад
2013. Војводина
2013—2015. Партизан
2016. Олимпија
2016—2017. Партизан
2017—2019. Видеотон / Фехервар
2020—2021. Локомотива Москва
2023—2024. Шабаб ел Ахли
2024—2025. ЦСКА Москва
2025— АЕК Атина

Марко Николић (Београд, 20. јул 1979) јесте српски фудбалски тренер. Тренутно је шеф стручног штаба АЕК-а из Атине.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Николић је дуго година радио у млађим категоријама Рада а касније је био и помоћник у првом тиму. Први тренер Рада је постао 2008. године. Водио их је до 2011. када је постао тренер репрезентације Србије до 18. година. За сезону 2012/13. поново је постао тренер Рада. У јуну 2013. је постављен за тренера Војводине.[1] Напустио их је након једне полусезоне и у децембру 2013. је постављен за тренера Партизана заменивши на клупи Вука Рашовића.[2] Тренер Партизана је био до марта 2015. године када је смењен, а на месту тренера Партизана наследио га је Зоран Милинковић који је само потврдио освајање титуле првака Србије.[3] Са екипом Партизана се квалификовао у групну фазу Лиге Европе у сезони 2014/15.

У јануару 2016. је постављен за тренера љубљанске Олимпије, али се са њима задржао свега три месеца када је раскинут уговор. До растанка словеначког клуба и српског тренера је дошло после казне од седам утакмица суспензије, коју је Николић зарадио због наводно расистичке изјаве на рачун тамнопутог нападача Олимпије Блесинга Елека.[4]

Почетком августа 2016. поново је постављен за тренера Партизана заменивши дотадашњег шефа Ивана Томића.[5] На свом првом мечу изгубио је од Војводине 1:3, а после две победе над Јавором (0:2) и Чукаричким (1:0), био је поражен и у Суботици од Спартака 2:1. Испоставило се да је тај пораз од Суботичана, од 20. августа 2016, био последњи који ће Партизан доживети под Николићем у сезони у којој је освојена "дупла круна" упркос томе што су црно-бели први "вечити дерби" у сезони дочекали са девет бодова заостатка за, у том тренутку, актуелним шампионом Црвеном звездом. У четири судара са црвено-белима током сезоне 2016/17, Николић је забележио три победе и реми, претекао "вечитог ривала" на табели и у директном окршају у финалу Купа, последњој утакмици сезоне, одбранио и трофеј који је становао у Хумској. По завршетку сезоне, Николић је 31. маја 2017. поднео оставку на место тренера Партизана.[6]

Николић је 6. јуна 2017. постављен за тренера мађарског Видеотона / Фехервара.[7] У првој сезони је донео клубу титулу првака Мађарске, трећу у историји.[8] У другој сезони није успео да одбрани титулу, али је освојио Куп Мађарске и изборио пласман у групну фазу Лиге Европе. На почетку сезоне 2019/20. клуб је изненађујуће елиминисан у квалификацијама за Лигу Европе од лихтенштајнског Вадуца.[9] Након серије лоших резултата у првенству, Николић је добио отказ 25. новембра 2019. године.[10]

У мају 2020. је постављен за тренера Локомотиве из Москве.[11] Са Локомотивом је раскинуо сарадњу 5. октобра 2021. године, успео је са клубом за то време да освоји Куп Русије и да уведе екипу у групну фазу Лиге шампиона.[12]

Статистика у свим такмичењима

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 10. маја 2026.
Екипа Датум доласка Датум одласка Учинак
Утк Поб Нер Пор Поб %
Рад 29. октобар 2008. 23. мај 2011. 85 30 28 27 35,29
Србија до 18 1. октобар 2011. 5. март 2012. 2 0 0 2 0,00
Рад 6. март 2012. 30. мај 2013. 48 20 11 17 41,67
Војводина 7. јун 2013. 9. децембар 2013. 26 12 10 4 46,15
Партизан 16. децембар 2013. 25. март 2015. 51 34 11 6 66,67
Олимпија 11. јануар 2016. 18. април 2016. 8 4 4 0 50,00
Партизан 3. август 2016. 31. мај 2017. 41 35 4 2 85,37
Видеотон / Фехервар 6. јун 2017. 25. новембар 2019. 120 69 27 24 57,50
Локомотива Москва 1. јун 2020. 5. октобар 2021. 64 31 18 15 48,44
Шабаб ел Ахли 2. јун 2023. 29. мај 2024. 31 19 4 8 61,29
ЦСКА Москва 1. јун 2024. 9. јун 2025. 43 23 13 7 53,49
АЕК Атина 14. јун 2025. 51 34 11 6 66,67
Укупно 567 309 140 118 054,50

Партизан

[уреди | уреди извор]

Видеотон / Фехервар

[уреди | уреди извор]

Локомотива Москва

[уреди | уреди извор]

Шабаб ел Ахли

[уреди | уреди извор]
  • Суперкуп УАЕ (1): 2023.

ЦСКА Москва

[уреди | уреди извор]

АЕК Атина

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Марко Николић тренер Војводине”. fkvojvodina.rs. 7. 6. 2013. Архивирано из оригинала 15. 01. 2014. г. Приступљено 10. 4. 2014. 
  2. ^ „Марко Николић нови тренер Партизана”. partizan.rs. 16. 12. 2013. Архивирано из оригинала 27. 03. 2014. г. Приступљено 10. 4. 2014. 
  3. ^ „Партизан сменио Николића, Милинковић је нови тренер!”. РТС. 25. 3. 2015. Приступљено 25. 3. 2015. 
  4. ^ „ВЕЛИКИ ОБРТ Николић ипак, добио отказ у Олимпији!”. Блиц. 18. 4. 2016. Приступљено 4. 8. 2016. 
  5. ^ „Марко Николић тренер Партизана”. Мондо. 4. 8. 2016. Архивирано из оригинала 05. 08. 2016. г. Приступљено 4. 8. 2016. 
  6. ^ „Заједничко саопштење ФК Партизан и Марка Николића”. partizan.rs. 31. 5. 2017. Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 3. 6. 2017. 
  7. ^ „ЗВАНИЧНО – Николић две године у Видеотону: Волео бих да освојим све!”. zurnal.rs. 6. 6. 2017. Приступљено 6. 6. 2017. 
  8. ^ „Годину дана касније - Марко Николић поново слави титулу!”. mozzartsport.com. 27. 5. 2018. Приступљено 26. 11. 2019. 
  9. ^ „Тешки дани за Марка Николића: Најтежи пораз у каријери, добили смо оно што смо заслужили”. mozzartsport.com. 2. 8. 2019. Приступљено 26. 11. 2019. 
  10. ^ „Марко Николић више није тренер Видеотона”. mozzartsport.com. 25. 11. 2019. Приступљено 26. 11. 2019. 
  11. ^ „Локомотива потврдила: Николић је наш тренер! Желимо му велике победе”. mozzartsport.com. 14. 5. 2020. Приступљено 15. 5. 2020. 
  12. ^ „ZVANIČNO! Nikolića OTERALI iz MOSKVE!”. informer.rs. 5. 10. 2021. Приступљено 5. 10. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]