Иван Томић (фудбалер)

Иван Томић
Иван Томић
	Иван Томић 2010. године
Лични подаци
Пуно име	Иван Томић
Рођење	5. јануар 1976. (47 год.); Београд, СФР Југославија
Висина	1,78 m
Позиција	везни
Јуниорска каријера
	Раднички Београд
Сениорска каријера
Године	Клуб
1993—1998.	Партизан
1998—2003.	Рома
2000—2001.	→ Алавес
2003.	→ Алавес
2003—2004.	Рајо Ваљекано
2004—2007.	Партизан
Репрезентативна каријера
1996—1997.	СР Југославија до 21
1998—2001.	СР Југославија
Тренерска каријера
2014.	Србија (асистент)
2014—2015.	Србија до 19
2015.	Телеоптик
2016.	Партизан

Иван Томић (рођен у Београду, 5. јануара 1976) је бивши српски фудбалер. Од 2007. до 2009. је био спортски директор Партизана, а током 2016. и тренер београдских црно–белих.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Иван Томић је прошао млађе категорије новобеоградског Радничког, из ког је 1993. године прешао у Партизан. Током прве две године је ретко играо, па тек од сезоне 1995/96. постаје стартер и један од најважнијих играча тима у наредне три године.^[1] У последњој сезони је носио и капитенску траку. Током првог боравка у Партизану освојио је три титуле првака државе (1994, 1996, 1997) и два трофеја Купа (1994. и 1998).

Током 1998. године је прешао у италијанску Рому. Ретко је добијао прилику у Роми па је за прве две сезоне у клубу сакупио тек 10 наступа у Серији А. За сезону 2000/01. је позајмљен шпанском Алавесу у ком је играо стандардно и са којим је стигао до финала Купа УЕФА, у којем је Ливерпул после продужетака славио резултатом 5:4.^[2] Вратио се затим у Рому где је и даље ретко добијао шансу након чега је у јануару 2003. поново позајмљен Алавесу.^[3] Други боравак у овом клубу је био неуспешнији пошто је тим на крају 2002/03. сезоне испао из шпанске Примере. Томић је након ове сезоне постао слободан играч пошто му је истекао уговор са Ромом. Сезону 2003/04. је провео у шпанском Рајо Ваљекану са којим је наступао у Сегунди.

У мају 2004. се вратио у Партизан са којим је потписао трогодишњи уговор.^[4] У првој сезони по повратку је освојио титулу првака државе и стигао је до осмине финала Купа УЕФА. По окончању такмичарске 2006/07, Томић је завршио играчку каријеру.

Забележио је пет наступа у дресу "А" репрезентације Југославије. Дебитовао је 24. фебруара 1998. против Аргентине (1:3) у Мар де Плати, а последњи меч за "плаве" одиграо 6. октобра 2001. против Луксембурга (6:2) у Београду.^[5]

Директорска каријера[уреди | уреди извор]

У јулу 2007. наследио је Ненада Бјековића на позицији спортског директора ФК Партизан. Као спортски директор Партизана Томић је учествовао у освајању две узастопне "дупле круне" и требало је да обавља дужност спортског директора до 2012. године.

Након Изборне скупштине Партизана у децембру 2009. на којој је за председника поново изабран Драган Ђурић, споразумно је раскинуо уговор са "црно-белима".^[6]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Током 2014. године је заједно са Горданом Петрићем радио као помоћни тренер у стручном штабу Љубинка Друловића, вршиоца дужности селектора А репрезентације Србије.^[7] Први самостални тренерски ангажман је имао у омладинској репрезентацији Србије (2014–2015).

У октобру 2015. је преузео Телеоптик.^[8] Два месеца касније, у децембру 2015, постављен је за тренера Партизана.^[9] Током пролећног дела сезоне 2015/16. је могао мирно да ради, јер је трка за титулу већ била изгубљена, а успео је да тим доведе до трофеја у Купу Србије. Ипак, на старту сезоне 2016/17. клуб је бележио лоше резултате. Партизан је елиминисан од пољског Заглебја у квалификацијама за Лигу Европе, пошто су оба меча (са продужецима) одиграли без голова, а онда изгубили на пенале. На тај неуспех надовезао се реми на старту првенства са Бачком у Новом Саду, где је такође било 0:0, а онда и пораз од Напретка у Крушевцу (1:2). После тог меча Томић је поднео оставку на место тренера.^[10]