Немања Михајловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Немања Михајловић
Лични подаци
Пуно име Немања Михајловић
Датум рођења (1996-01-19)19. јануар 1996. (28 год.)
Место рођења Београд, СР Југославија
Висина 1,73 m
Позиција крило
Јуниорска каријера
2003—2013. Рад
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2013—2015. Рад 54 (5)
2016—2017. Партизан 40 (8)
2017—2019. Херенвен 26 (3)
2020. Арка Гдиња 8 (1)
2020—2021. Болуспор 15 (1)
2021. Баликесирспор 6 (0)
2021—2022. Спартак Суботица 18 (0)
2022—2023. Слога Добој 14 (0)
2023. Борац Бања Лука 7 (0)
2024— Жалгирис 2 (0)
Репрезентативна каријера**
2012—2013. Србија до 17 6 (1)
2014—2015. Србија до 19 2 (0)
2016—2017. Србија до 21 5 (1)
* Датум актуелизовања: 9. фебруар 2024.
** Датум актуелизовања: 9. јун 2020.

Немања Михајловић (Београд, 19. јануар 1996) српски је фудбалер.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Михајловић је прошао млађе категорије београдског Рада, а првом тиму је прикључен током зимских припрема 2013. године.[1] Дебитантски наступ у дресу Рада је имао 3. априла 2013, на утакмици са Доњим Сремом, у 21. колу Суперлиге Србије за сезону 2012/13, ушавши у игру пред крај сусрета, уместо Уроша Ђурђевића.[2] Први гол је постигао 16. августа 2014, на утакмици са чачанским Борцем, у оквиру 2. кола Суперлиге Србије за сезону 2014/15.[2] У дресу Рада је одиграо укупно 54 суперлигашке утакмице, на којима је постигао пет голова.[2]

Дана 28. децембра 2015. је потписао трогодишњи уговор са Партизаном.[3] За Партизан је дебитовао 21. фебруара 2016, на утакмици 23. кола Суперлиге Србије за сезону 2015/16, против ОФК Београда. Провео је свих 90. минута на терену, а црно-бели су изгубили резултатом 2:1.[4] У наредном колу је на Стадиону Партизана одигран 150. вечити дерби, у којем је Црвена звезда славила резултатом 2:1. Михајловић је на овом сусрету асистирао Седрику Гогуи за једини гол црно-белих на утакмици.[5] Први гол за Партизан је постигао 2. марта 2016, на утакмици четвртфинала Купа Србије, против Радничког из Ниша.[6][7] Први гол за Партизан у Суперлиги Србије је постигао 6. априла 2016. на гостовању Јавору у Ивањици.[8] У мају 2016. је освојио и први трофеј са Партизаном, Куп Србије за сезону 2015/16.[9] Такође је уврштен у идеални тим Суперлиге Србије за сезону 2015/16.[10]

Михајловић је био стандардан првотимац Партизана док је тренер био Иван Томић. И код наредног тренера Марка Николића је у првих шест утакмица био стартер, али је од 152. вечитог дербија, на коме је замењен после првог полувремена, изгубио место првотимца и улазио је на терен углавном са клупе за резервне играче.[11] Михајловић је у сезони 2016/17. освојио дуплу круну са Партизаном, уз 25 првенствених наступа и два постигнута гола.[2] Почео је и наредну 2017/18. сезону у клубу, код тренера Мирослава Ђукића. Наступио је на оба меча против подгоричке Будућности у другом колу квалификација за Лигу шампиона.[2] Последњи наступ у екипи Партизана је имао 22. јула 2017, у првом колу Суперлиге Србије за сезону 2017/18, против шабачке Мачве у Београду. Ушао је на терен у 77. минуту уместо Данила Пантића, а већ у 85. минуту је постигао гол и поставио коначних 6:1 за Партизан.[12]

Дана 28. јула 2017. је прешао у холандски Херенвен.[13] Михајловић је са новим клубом потписао уговор на четири (3+1) године. Како је објављено на сајту Партизана, вредност трансфера је 1.700.000 евра, а Михајловић је клубу опростио дуг од 50.000 евра.[13] Постигао је гол на свом дебитантском наступу за Херенвен. Ушао је на терен у 74. минуту утакмице са Хераклесом, а у судијској надокнади је постигао гол за изједначење и поставио коначних 1:1.[14] Михајловић није успео да се избори за статус првотимца у Херенвену. За две и по године је одиграо тек 26 првенствених утакмица, на којима је постигао три гола.[2]

У јануару 2020. је прешао у пољског прволигаша Арка Гдињу.[15] Након једне полусезоне је напустио клуб.[16] Почетком септембра 2020. је потписао двогодишњи уговор са турским друголигашем Болуспором.[17]

Првог дана септембра 2021. године, Михајловић је представљен као нови фудбалер суботичког Спартака, са којим је потписао двоипогодишњи уговор.[18][19][20] По окончању такмичарске 2021/22, Михајловић је споразумно раскинуо уговор са Спартаком.[21] Крајем октобра 2022. потписао је уговор са босанскохерцеговачким премијерлигашем Слогом из Добоја.[22] Након сезоне у Слоги, Михајловић је прешао у Борац из Бања Луке.[23] Клуб је напустио током зимске паузе у сезони 2023/24.[24] У фебруару 2024. потписао је за литвански Жалгирис.[25]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Први позив за младу репрезентацију је добио у марту 2016. од селектора Томислава Сивића.[26] Дебитантски наступ у дресу младе селекције, Михајловић је забележио 25. марта 2016, на утакмици против Андоре у квалификацијама за Европско првенство 2017. у Пољској.[27]

У мају 2016, селектор сениорске репрезентације Србије, Славољуб Муслин, је уврстио Михајловића на списак играча за пријатељске утакмице са Кипром, Израелом и Русијом.[28] Михајловић се одазвао позиву, али одлуком селектора Муслина није добио прилику да дебитује.[29][30]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Партизан

Појединачни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Radova deca grade Rad”. mozzartsport.com. 11. 1. 2013. Приступљено 9. 6. 2020. 
  2. ^ а б в г д ђ „Nemanja Mihajlović”. soccerway.com (на језику: енглески). Приступљено 9. 6. 2020. 
  3. ^ „Немања Михајловић: Рад је у мом срцу, у Партизану могу само да напредујем”. zurnal.rs. 28. 12. 2015. Приступљено 9. 6. 2020. 
  4. ^ „Super liga Srbije, 23. kolo: OFK Beograd – Partizan 2:1 (0:1)”. sr.partizan.rs. 21. 2. 2016. Архивирано из оригинала 16. 06. 2020. г. Приступљено 9. 6. 2020. 
  5. ^ „Stranci obeležili 150. derbi, preokret Zvezde u Humskoj!”. b92.net. 27. 2. 2016. Приступљено 9. 6. 2020. 
  6. ^ „Još samo dve prepreke do trofeja”. sr.partizan.rs. 2. 3. 2016. Архивирано из оригинала 09. 06. 2020. г. Приступљено 9. 6. 2020. 
  7. ^ „Mihajlović za “Novosti”: Gol za mog oca Dragomira”. novosti.rs. 3. 3. 2016. Приступљено 9. 6. 2020. 
  8. ^ „Partizan pet u nizu, Javor bez plej-ofa”. b92.net. 6. 4. 2016. Приступљено 9. 6. 2020. 
  9. ^ „Mihajlović: Prvi trofej, biće ih još”. b92.net. 12. 5. 2016. Приступљено 9. 6. 2020. 
  10. ^ „Mihajlović: Partizan i ja smo na dobrom putu”. novosti.rs. 17. 5. 2016. Приступљено 9. 6. 2020. 
  11. ^ „Sasvim iskreni Nemanja Mihajlović...”. rtvbn.com. 21. 12. 2016. Приступљено 9. 6. 2020. 
  12. ^ „Partizan 'šesticom' najavio dolazak Olimpijakosa”. b92.net. 22. 7. 2017. Приступљено 9. 6. 2020. 
  13. ^ а б „Zvanično - Mihajlović u Herenvenu”. sportske.net. 28. 7. 2017. Приступљено 9. 6. 2020. 
  14. ^ „Prvenac Nemanje Mihajlovića na debiju!”. sportske.net. 19. 8. 2017. Приступљено 9. 6. 2020. 
  15. ^ „Nemanja Mihajlović na pokładzie Arki!”. arka.gdynia.pl (на језику: пољски). 17. 1. 2020. Приступљено 9. 6. 2020. 
  16. ^ „Nemanja Mihajlović je slobodan igrač”. mozzartsport.com. 17. 6. 2020. Приступљено 19. 6. 2020. 
  17. ^ „Nemanja Mihajlović potpisao za Bolu”. mozzartsport.com. 5. 9. 2020. Приступљено 9. 9. 2020. 
  18. ^ Nedeljković, Darjan (30. 8. 2021). „Spartak sprema bombu od transfera: Neca Mihajlović se vraća u Srbiju posle četiri godine”. mozzartsport.com. Приступљено 2. 9. 2021. 
  19. ^ „Nemanja Mihajlović pojačao redove FK Spartak Ždrepčeva krv”. ФК Спартак Суботица, званична презентација. 1. 9. 2021. Приступљено 2. 9. 2021. 
  20. ^ „Fudbal: Spartak pojačao tim, potpisali Bogićević i Mihajlović”. Subotica.com. 2. 9. 2021. Приступљено 2. 9. 2021. 
  21. ^ „Mihajlović otišao iz Spartaka bez postignutog gola”. mozzartsport.com. 22. 5. 2022. Приступљено 18. 2. 2023. 
  22. ^ „Nemanja Mihajlović predstavljen u Doboju, otkrio i šta je presudilo da potpiše za Slogu”. sport1.oslobodjenje.ba. 28. 10. 2022. Приступљено 18. 2. 2023. 
  23. ^ „Borac ozvaničio novo pojačanje: Nemanja Mihajlović iz Doboja u Banja Luku”. sportsport.ba. 3. 6. 2023. Приступљено 19. 6. 2023. 
  24. ^ „Крај зимске паузе: Прорадила Борчева машина”. ФК Борац Бања Лука, званична презентација. 10. 1. 2024. Приступљено 11. 1. 2024. 
  25. ^ „Nemanja Mihajlović će se boriti za titulu”. mozzartsport.com. 9. 2. 2024. Приступљено 9. 2. 2024. 
  26. ^ „Spisak Orlića: Ristić konačno u reprezentaciji, debituje Mihajlović”. mozzartsport.com. 17. 3. 2016. Приступљено 9. 6. 2020. 
  27. ^ „Andorra - Serbia”. uefa.com. 25. 3. 2016. Приступљено 9. 6. 2020. 
  28. ^ „8 debitanata, povratak Živkovića, Tadića i Gudelja”. b92.net. 10. 5. 2016. Приступљено 9. 6. 2020. 
  29. ^ „Nemanja Mihajlović: Selektor je tako odlučio, velika je čast što sam i deset dana bio ovde”. zurnal.rs. 3. 6. 2016. Приступљено 9. 6. 2020. 
  30. ^ „Muslin odlučio, još jedan "dragulj" ne putuje u Monte Karlo!”. sportske.net. 2. 6. 2016. Приступљено 9. 6. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Немања_Михајловић&oldid=27683157”