Neoslavizam

Neoslovenstvo predstavlja politički pokret koji je nastaje krajem 19. veka i potiče iz istih ideoloških osnova kao i panslavizam. Nastao je kao rezultat aktivnosti čeških nacionalnih aktivista.

Osnova ideologije[uredi | uredi izvor]

Glavna ideja neoslavista bila je zajednička odbrana zemalja koje su naseljavali Sloveni pre panemačke ekspanzije Nemaca. Za postizanje ovog cilja, pokret se zalaže za ravnopravnost svih Slovena među sobom i smatra da je neophodno sačuvati autonomni status svake grupe. Svaki od slovenskih naroda morao je da se samostalno kulturno, ekonomski i politički razvija, ali je morao da radi zajedno za opšte dobro. Neoslavisti su tražili demokratizaciju slovenske zajednice i oslobađanje od dominantnog uticaja Rusije.

Pogledi[uredi | uredi izvor]

Posebno su neoslovenski aktivisti kritikovali ideju dominacije Rusa i pravoslavne vere nad drugim Slovenima i njihovim verovanjima. Za razliku od panslavizma, neoslovenstvo nije pretpostavljalo da se neka grupa Slovena nalazi više ili niže u hijerarhiji odnosa među slovenskim narodima, nije pozivala na prevlast jedne religije među svim slovenskim narodima. Da bi se izbegla zamka panslavizma, ova teorija je nazvana je ideologijom sinteze kulture, a ne njene dominacije.

Neoslavisti su takođe želeli da Austrougarsko carstvo, nakon aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine, pretvore u novu federaciju u kojoj će pod vlašću Austrougarske monarhije živeti tri naroda: Nemci, Mađari i Sloveni.

Pokret je neko vreme imao izvesnu podršku u političkim krugovima u Rusiji, ali zbog toplijeg odnosa prema drugim slovenskim narodima, diskriminacije Poljaka, Ukrajinaca i Belorusa (poslednja dva naroda su se smatrala delom trojedinog ruskog naroda), kao i širenjem antikatolicizma u Rusiji neoslovenstvo nije dobilo širu podršku.

Ideja neoslovenstva doprinela je stvaranju Jugoslavije.

Prema neoslovenima, ujedinjenje Slovena je neophodno u 21. veku kako bi se zaustavila asimilacija Slovena, a demokratija i liberalizam treba da postanu ideje koje spajaju Slovene. Primer organizacije koja pokušava da ujedini Slovene je Višegradska grupa. ^[1]

Najvažnija dela[uredi | uredi izvor]

profesor Entoni Giza :
- Neoslovenstvo i Poljaci 1906-1910, Šćećin 1984.
- Peterburške konferencije neoslavista 1909-1910, i njihov značaj za slovenski pokret, ** „Przeglad Zachodniopomorski“, 1982.
- „Borba za ideološko i političko lice neoslovenstva u Rusiji 1906-1910“, „Slavia Orientalis“, 1983, br.
- „Varšavska sredina neoslavista 1906-1910”, „Przeglad Zachodniopomorski”, 1985, br. 1/2
- „Neoslovenske pripreme za proslavu godišnjice Grunvaldske bitke u Krakovu 1910. godine [v:] Tradicja Grunvaldzka, cz. Ja, mahuna crvena. J. Maternickiego, Varšava 1989
- Mesto i uloga Poljske u viziji ruskih panslavista u drugoj polovini devetnaestog veka i neoslavista početkom dvadesetog veka, Acta Polono-Ruthenica, vol. 2 (1997)

Paul Višnjij:
- Neoslavizam i Česi, 1898-1914 Cambridge University Press, 1977.

Pogledati takođe[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Neoslavizm / Z. S. Nenasheva // Velika ruska enciklopedija : [u 35 tona] / Ch. ed. Iu. S. Osipov . — M. : Velika ruska enciklopedija, 2004-2017.
Kaspar Ferenci: Nacionalizam i neoslavizam u Rusiji od Erstena Veltkriga, ISBN 3447024402

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ „Neo-Slavism: Liberal Slavic Movement That Might Wake Up From Its 100 Years Long Sleep”. Slavorum. Arhivirano iz originala 2019-02-02. g. Pristupljeno 2019-02-01.

[1] „Neo-Slavism: Liberal Slavic Movement That Might Wake Up From Its 100 Years Long Sleep”. Slavorum. Arhivirano iz originala 2019-02-02. g. Pristupljeno 2019-02-01.

[1]