Neuroblastom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Neuroblastom
Mikroskopski prikaz tipičnog neuroblastoma sa formiranjem rozete
Specijalnostionkologija
SimptomiBol u kostima, kvržice
Vreme pojaveispod 5 godina
Uzrocigenetske mutacije
Dijagnostički metodbiopsija tkiva
Lečenjeposmatranje, hirurgija, zračenje, hemoterapija, transplantacija matičnih ćelija
Frekvencija1 u 7.000 dece
Smrtnost15% smrti od raka kod dece

Neuroblastom (NB) jeste oblik raka koji se formira u određenim vrstama nervnog tkiva.[1] Najčešće počinje od jedne od nadbubrežnih žlezda, ali se može razviti i u glavi, vratu, grudima, trbuhu ili kičmi.[1] Bolest je prvi put opisana 1800-ih.[2]

Simptomi mogu uključivati bol u kostima, kvržicu u stomaku, vratu ili grudima ili bezbolnu plavkastu kvržicu ispod kože.[1]

Tipično, neuroblastom nastaje usled genetske mutacije koja se javlja tokom ranog razvoja.[3] Retko, to može biti zbog nasledne mutacije.[1] Nije utvrđeno da su faktori životne sredine uključeni.[4]

Dijagnoza se zasniva na biopsiji tkiva.[1] Povremeno se može naći kod beba ultrazvukom tokom trudnoće.[1] U trenutku postavljanja dijagnoze, rak se obično već proširio.[1]

Rak je podeljen na grupe niskog, srednjeg i visokog rizika na osnovu uzrasta deteta, stadijuma raka i kako rak izgleda.[1]

Lečenje i ishodi zavise od rizične grupe u kojoj se osoba nalazi.[1][3] Tretmani mogu uključivati posmatranje, operaciju, zračenje, hemoterapiju ili transplantaciju matičnih ćelija.[1] Bolest niskog rizika kod beba obično ima dobar ishod operacijom ili jednostavno posmatranjem.[3] Međutim, kod visokorizičnih bolesti, šanse za dugotrajno preživljavanje su manje od 40%, uprkos agresivnom lečenju.[3]

Neuroblastom je najčešći rak kod beba i treći po učestalosti karcinom kod dece posle leukemije i raka mozga.[3] Otprilike jedno od svakih 7.000 dece je u nekom trenutku pogođeno.[4] Oko 90% slučajeva javlja se kod dece mlađe od 5 godina, a retko je kod odraslih.[1] Od smrtnih slučajeva od raka kod dece, oko 15% je posledica neuroblastoma.[5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi koji je opisao ovu vrstu raka bio je Rudolf Virhov.

Prvi koji je opisao ovu vrstu raka bio je Rudolf Virhov, koji je 1864. godine, ovu vrstu raka nazvao glioma.[6] Kancerozni tumori kod dece koji metastaziraju u jetru, pluća i kosti opisani su krajem 19. i početkom 20. veka kao:

  • Peperova bolest ( po Vilijamu Peperu),[6]
  • Hačinsonov tumor (po Robertu Hačinsonu),[7]
  • Aberkrombijev tumor (po Džonu Aberkrombiju),
  • Parkerov sindrom (po R.V. Parkeru),
  • Smitov sindrom (po Džinu Smitu)  

Iako svi navedeni termini danas imaju istorijski značaj, oni se ponekad koriste za opisivanje tipičnih metastaza kod NB.

Godine 1891. Maršand je histološki povezao neuroblastom sa ganglijama simpatičkog nervnog sistema, dok je 1914. godine Karl Herkheimer pokazao da se tumorska vlakna boje pozitivno na neuronske markere.[8]

Dalji napredak u znanju o neuroblastomu desio se 1927. godine, kada su Harvi Kušing i S. Burt Volbah prvi opisali transformaciju neuroblastoma u ganglioneurom.[9]

Everson i Kule su 1966. godine primetili da se ova vrsta tumorske transformacije retko javlja kod pacijenata starijih od 6 meseci, dok su D'Angio i sar. 1971. godine opisali poseban 4S fenotip (S za poseban).[10] 

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Incidencije i prognoze tumora nadbubrežne žlezde, sa "neuronskim tumorom" desno

Neuroblastom čini 6-10% svih karcinoma u detinjstvu i 15% smrti od raka kod dece. Godišnja stopa mortaliteta je 10 na milion dece u starosnoj grupi od 0 do 4 godine, i 4 na milion u starosnoj grupi od 4 do 9 godina.[11]

Najveći broj slučajeva je u prvoj godini života, a neki slučajevi su urođeni. Starosni raspon je širok, uključujući stariju decu i odrasle,[12] ali se samo 10% slučajeva javlja kod ljudi starijih od 5 godina.[13] Velika evropska studija izvestila je da je manje od 2% od preko 4.000 slučajeva neuroblastoma bilo starije od 18 godina.[14]

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Uzrok neuroblastoma nije dobro shvaćen. Velika većina slučajeva je sporadična i neporodična. Oko 1-2% slučajeva se odvija u porodicama i povezani su sa specifičnim mutacijama gena. Porodični neuroblastom je u nekim slučajevima uzrokovan retkim mutacijama zametne linije u genu anaplastične limfom kinaze (ALK).[15] Mutacije zametne linije u genu PHOX2B ili KIF1B takođe su umešane u porodični neuroblastom. Neuroblastom je takođe karakteristika neurofibromatoze tipa 1 i Bekvit-Videmanovog sindroma.

Amplifikacija N-Myc onkogenog proteina unutar tumora je uobičajen nalaz kod neuroblastoma. Stepen pojačanja pokazuje bimodalnu distribuciju: ili 3 do 10 puta, ili 100 do 300 puta. Prisustvo ove mutacije je u velikoj meri povezano sa uznapredovalim stadijumima bolesti.[16]

Pokazalo se da duplirani segmenti LMO1 gena unutar ćelija tumora neuroblastoma povećavaju rizik od razvoja agresivnog oblika raka.[17]

Drugi geni mogu imati prognostičku ulogu u neuroblastomu. Bioinformatička studija objavljena 2023. godine sugeriše da bi geni AHCY, DPYSL3, i NME1 mogli imati prognostičku ulogu u ovoj bolesti.[18]

Neuroblastom je povezan sa varijacijama u broju kopija unutar NBPF10 gena, što rezultira sindromom delecije 1q21.1 ili sindromom duplikacije 1q21.1.[19]

Faktori rizika[uredi | uredi izvor]

Predloženo je nekoliko faktora rizika koji su predmet stalnih istraživanja. Zbog karakterističnog ranog početka, mnoge studije su se fokusirale na roditeljske faktore oko začeća i tokom gestacije. Iako su rezultati istraživanja bili bili neubedljivi,[20] faktori koji su istraženi uključivali su:

Druge studije su ispitivale moguće veze sa atopijom i izloženošću infekciji u ranom životnom dobu,[21] upotrebom hormona i lekova za plodnost,[22] i upotrebom farbe za kosu od strane majke.[23][23]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Prvi simptomi neuroblastoma su često nejasni, što otežava dijagnozu. Umor, gubitak apetita, groznica i bol u zglobovima su česti. Simptomi zavise od primarnih lokacija tumora i metastaza ako su prisutne:[2]

  • U abdomenu, rak može izazvati nadimanje stomaka i zatvor.
  • Rak u grudima može izazvati probleme sa disanjem.
  • Rak koji pritiska kičmenu moždinu može izazvati slabost, a time i nemogućnost stajanja, puzanja ili hodanja.
  • Lezije kostiju u nogama i kukovima mogu izazvati bol i hramanje.
  • Rak u kostima oko očiju ili orbite može izazvati izrazite modrice i otok.
  • Infiltracija koštane srži može izazvati bledilo zbog anemije.

Neuroblastom se često širi na druge delove tela pre nego što su simptomi očigledni, a 50 do 60% svih slučajeva neuroblastoma ima metastaze.[24]

Najčešća lokacija za nastanak neuroblastoma (primarnog raka) je u nadbubrežnim žlezdama. Ovo se dešava u 40% lokalizovanih tumora i u 60% slučajeva široko rasprostranjene bolesti. Neuroblastom se takođe može razviti bilo gde duž lanca simpatičkog nervnog sistema od vrata do karlice. Učestalosti na različitim lokacijama uključuju: vrat (1%), grudni koš (19%), abdomen (30% nenadbubrežne) ili karlicu (1%). U retkim slučajevima, primarni tumor se ne može uočiti.[25]

Retke, ali karakteristične prezentacije uključuju:

  • transverzalnu mijelopatiju (rak izaziva kompresiju kičmene moždine, 5% slučajeva),
  • proliv otporan na lečenje (tumoska vazoaktivna sekrecija crevnih peptida, 4% slučajeva),
  • Hornerov sindrom (tumor grlića materice, 2,4% slučajeva),
  • opsoklonus-mioklonus sindrom[26] i ataksiju (sumnja na paraneoplastični uzrok, 1,3% slučajeva),
  • hipertenzija (lučenje kateholamina ili kompresija bubrežne arterije, 1,3% slučajeva).[27]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

MRI pokazuje metastatski NB orbite i svoda lobanje kod dvogodišnjaka

Dijagnozu obično potvrđuje hirurški patolog, uzimajući u obzir kliničku sliku, mikroskopske nalaze i druge laboratorijske pretrage. Može nastati iz bilo kog elementa nervnog grebena simpatičkog nervnog sistema (SNS).

Veruje se da estezioneuroblastom, takođe poznat kao olfaktorni neuroblastom, nastaje iz olfaktornog epitela i njegova klasifikacija ostaje kontroverzna. Međutim, pošto to nije malignitet simpatičkog nervnog sistema, estezioneuroblastom je poseban klinički entitet i ne treba ga mešati sa neuroblastomom.[28][27]

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Veliki broj neoplastičnih i nenoplastičkih lezija može se pomešati sa neuroblastomom. Vilmsov tumor i limfom su dve maligne lezije koje se mogu zameniti sa neuroblastomom. Neneoplastične lezije su posebno zbunjujuće, u 5-11% neuroblastoma koji ne proizvode metaboličke nusproizvode kateholamina. Nemaligne lezije koje se mogu pomešati sa neuroblastomom uključuju i ganglioneurom i urođeni mezoblastični nefrom.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Hirurška terapija[uredi | uredi izvor]

Godine 1988, Pedijatrijska onkološka grupa (POG) objavila je prospektivnu studiju koja pokazuje da pacijenti sa lokalizovanim neuroblastomom koji su lečeni hirurškom ekstirpacijom imaju dvogodišnju stopu preživljavanja bez bolesti od 89%.[29] Pored toga, činilo se da hemoterapija ne nudi nikakvu prednost kada je rezidualna bolest prisutna kod ovih pacijenata. Dakle, kod pacijenata sa povoljnom bolešću niskog stadijuma, hirurška intervencija je glavna terapija.

Osnovni ciljevi operacije su sledeći:

  • da se utvrdi tačna dijagnoza
  • potpuno uklanjanje svih primarnih tumora
  • tačno utvrđivanje hirurškog stadijuma
  • kao terapiju za odloženu primarnu operaciju
  • uklanjanje rezidualne bolesti operacijom drugog pogleda

Neuroblastom visokog stadijuma ne može se lečiti hirurški; stoga je operacija kontraindikovana u ovom okruženju.

Hirurgija igra glavnu ulogu kod dece sa niskim stadijumom bolesti i kontroverznu ulogu kod dece sa uznapredovalom bolešću (posebno to se odnosi na obim hirurške resekcije), već se predlaže multimodalni pristup.

Medikamentozna terapija[uredi | uredi izvor]

Hemoterapija sa više agenasa povećala je petogodišnju stopu preživljavanja na 75% kod pacijenata mlađih od 1 godine. Nedavno se pokazalo da terapija zračenjem proizvodi superiornu početnu i dugoročnu kontrolu bolesti kada se primenjuje sinergistički sa hemoterapijom.

Pošto se operacija koristi samo za lečenje neuroblastoma niskog stadijuma (stadijum 1 i 2), hemoterapija sa više agenasa je konvencionalna terapija za pacijente sa naprednijim stadijumima neuroblastoma. Novorođenčad sa diseminiranim neuroblastomom imaju povoljan ishod kombinovanom hemoterapijom i operacijom. Nasuprot tome, deca starija od 1 godine sa neuroblastomom visokog stadijuma imaju veoma niske stope preživljavanja uprkos intenzivnoj multimodalnoj terapiji.[30]

Simptomatski tretmani (i pored brojnih neslaganja) su dostupni za pacijente sa neuroblastomom. Smatra se da je adrenokortikalni hormon (ACTH) prilično efikasan, iako su neki slučajevi otporni. Plazmafereza i gama globulin su korišćeni u lečenju odabranih pacijenata sa neuroblastomom, ali se smatra da hemoterapeutski agensi rezultuju boljim neurološkim ishodima.

Obično korišćeni hemoterapeutski agensi uključuju cisplatin, doksorubicin, ciklofosfamid i epipodofilotoksine (tenipozid i etopozid). Protokoli kombinovanih lekova koriste strategije koje koriste sinergizam lekova, mehanizme toksičnosti i razlike neželjenih efekata.[31]

Uprkos ovim različitim kombinacijama lekova, stopa izlečenja nije značajno pogođena. Dugotrajno preživljavanje kod pacijenata sa metastatskim neuroblastomom je slabo, možda zbog obilja neproliferirajućih tumorskih ćelija. Međutim, hemoterapeutski agensi koji se koriste za lečenje neuroblastoma smanjili su veličinu primarnog tumora, povremeno sterilisali koštanu srž i, retko, transformisali neuroblastom u benigni ganglioneurom.

Trenutni trendovi u hemoterapiji za lečenje neuroblastoma uključuju:

  • hemoterapiju sa većom dozom sa sekundarnom hirurškom ekstirpacijom,
  • mijeloablativnu terapiju korišćenjem eskalirajućih hemoterapeutskih kombinacija praćenih autolognom infuzijom koštane srži
  • modifikatore biološkog odgovora koji izazivaju različite tumorske reakcije. i smanjenje zahvatanja tumora koštane srži.

Pokazalo se da topotekan, inhibitor topoizomeraze 1, sam ili u kombinaciji sa ciklofosfamidom, deluje protiv rekurentnog neuroblastoma. Tajlandska studija je prijavila povoljan odgovor na lečenje sa minimalnom toksičnošću kod 107 pacijenata sa visokorizičnim neuroblastomom koji su primili šest ciklusa sledećeg indukcionog režima:[32]

  • Dva ciklusa topotekana (1,2 mg/m 2 / dan) i ciklofosfamida (400 mg / m 2 / dan) tokom 5 dana, nakon čega sledi cisplatin (50 mg / m 2 / dan) tokom 4 dana plus
  • Etopozid (200 mg/m 2/dan) tokom 3 dana u trećem i petom ciklusu plus
  • Ciklofosfamid (2100 mg/m 2/dan) tokom 2 dana u kombinaciji sa doksorubicinom (25 mg/m 2/dan) i vinkristinom (0,67 mg/m 2/dan) tokom 3 dana u četvrtom i šestom ciklusu

Pokazalo se da retinoidi, prirodni i sintetički derivati vitamina A, in vitro smanjuju ekspresiju N-mic mRNA, što zaustavlja proliferaciju tumorskih ćelija. Ova zapažanja su dovela do kliničkih ispitivanja dizajniranih da testiraju efikasnost 13-cis-retinoične kiseline (RA) kod dece sa relapsom neuroblastoma. U ispitivanjima faze 1 i 2, rezultati su bili razočaravajući kod pacijenata sa visokim tumorskim opterećenjem; međutim, kod pacijenata sa minimalnom bolešću, randomizovana ispitivanja faze 3 koja su uključivala 13-cis RA dovela su do poboljšanih stopa preživljavanja.

Lečenje metastaza[uredi | uredi izvor]

Izrađena hepatomegalija zbog metastaza kod novorođenčeta u 4S stadijumu neuroblastoma. Primenom specijalne vreće delimično se smanjuje intraabdominalni pritisak.

Neuroblastom koji metastazira u paraspinalnu regiju može se proširiti kroz vertebralne otvore i može se manifestovati kao kompresija pupčane vrpce. Ovo se javlja kod 7-15% pacijenata sa neuroblastomom. Kompresija pupčane vrpce je hitna medicinska pomoć i treba je lečiti agresivno kako bi se smanjio rizik od neurološkog deficita. Opcije za ublažavanje kompresije pupčane vrpce u ovim situacijama uključuju hiruršku resekciju sa ili bez laminektomije, multimodalnu hemoterapiju i terapiju spoljnim zračenjem. U retrospektivnom pregledu iskustva POG-a, hemoterapija i laminektomija su bile povezane sa sličnim stopama neurološkog oporavka, iako je laminektomija bila povezana sa većim ortopedskim morbiditetom. S obzirom na ove rezultate, konzervativni, primarni medicinski pristup mogao bi biti najbolja početna terapija, sa laminektomijom rezervisanom za pacijente koji ne reaguju na hemoterapiju.

Smatra se da je opsoklonus-mioklonus sindrom (OMS) imunski posredovan jer 60% pacijenata kod kojih se ovo razvije u vezi sa neuroblastomom reaguje na adrenokortikotropni hormon ili kortikosteroide. Lečenje OMS-a je nedavno proučavano s obzirom na činjenicu da se pokazalo da dugoročni ishodi rezultiraju ponavljajućim neurološkim simptomima, kašnjenjem u razvoju i mentalnom retardacijom. Poboljšani dugoročni rezultati su prikazani kod pacijenata sa neuroblastomom koji razviju OMS kada se leče multimodalnom hemoterapijom.

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Stope hirurških komplikacija kod pacijenata sa neuroblastomom kreću se od 5-25%, u zavisnosti od stadijuma tumora. Agresivnije primarne abdominalne ekstirpacije nose najveću stopu komplikacija. Incidentna nefrektomija ili splenektomija, operativno krvarenje, postoperativna intususcepcija i povreda velikih sudova ili nerava su neke od češćih komplikacija povezanih sa tumorima visokog stadijuma. Bebe sa neuroblastomom imaju značajnu prednost u preživljavanju u odnosu na sve druge starosne grupe. Agresivno lečenje ove dece je stoga opravdano samo kada imaju komplikacije povezane sa opterećenjem tumora (kao kod Peperovog sindroma), koagulopatije i bubrežne kompromitacije.[33]

Intenzivni multimodalni tretman kod pacijenata sa neuroblastomom je rezultirao poboljšanim stopama preživljavanja. Međutim, treba uzeti u obzir kasne efekte, koji mogu imati različite i razorne manifestacije. Preživele od raka treba pažljivo pratiti u multidisciplinarnim klinikama, sa naglaskom na dugotrajne posledice.[33]

Hirurgija i terapija zračenjem mogu dovesti do mnogih kasnih ortopedskih efekata, kao što su skolioza, osteoporoza i hipoplazija koštanih i mekih tkiva.

Hemoterapeutski režimi koji se koriste za lečenje neuroblastoma mogu dovesti do:[33]

  • dugotrajne toksičnosti, uključujući kardiopulmonalnu toksičnost (antraciklini), ototoksičnost (cisplatin), bubrežnu insuficijenciju (ifosfamid i cisplatin),
  • neplodnost,
  • impotenciju (agensi za alkilovanje i radioterapija),
  • sekundarne karcinome i
  • druge efekte.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Neuroblastom je i dalje jedan od najfrustrirajućih tumora u detinjstvu za lečenje. Iako je tumor opširno proučavan i uloženi su veliki napori da se obezbedi odgovarajuća terapija i postigne izlečenje, malo je promenilo prognozu kod obolele dece u poslednjih 20 godina. Pored toga, neki pedijatrijski retroperitonealni tumori ne mogu se tačno odrediti pre operacije. Zbog toga, hirurzi koji leče ovu decu moraju biti upoznati sa aktuelnim sistemima i modalitetima lečenja.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j „Neuroblastoma Treatment - NCI”. www.cancer.gov (na jeziku: engleski). 2023-09-29. Pristupljeno 2023-10-02. 
  2. ^ a b Olson, James Stuart (1989). The history of cancer: an annotated bibliography. Bibliographies and indexes in medical studies. New York, N.Y.: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-25889-3. 
  3. ^ a b v g d Maris, John M; Hogarty, Michael D; Bagatell, Rochelle; Cohn, Susan L (2007). „Neuroblastoma”. The Lancet (na jeziku: engleski). 369 (9579): 2106—2120. doi:10.1016/S0140-6736(07)60983-0. 
  4. ^ a b „Neuroblastoma Treatment (PDQ®) - NCI”. www.cancer.gov (na jeziku: engleski). 2023-09-29. Pristupljeno 2023-10-02. 
  5. ^ „IARC Publications Website - World Cancer Report 2014”. web.archive.org. 2016-09-19. Arhivirano iz originala 19. 09. 2016. g. Pristupljeno 2023-10-02. 
  6. ^ a b Pepper W. A study of congenital sarcoma of the liver and suprarenal, with a report of a case. „American Journal of the Medical Sciences, Thorofare, N.J”. 1221, s. 287-299, 1901.
  7. ^ „Hutchison's disease”. www.whonamedit.com. Pristupljeno 2024-04-23. 
  8. ^ Herxheimer G. Ueber Turmoren des Nebennierenmarkes, insbesondere das Neuroblastoma sympaticum. „Beitr Pathol Anat”. 57, s. 112, 1914.
  9. ^ Becher Carstens, Per Henrik; Schrodt, George Randolph (1969-01-01). „Malignant Transformation of a Benign Encapsulated Neurilemoma”. American Journal of Clinical Pathology. 51 (1): 144—149. ISSN 0002-9173. doi:10.1093/ajcp/51.1.144. 
  10. ^ D’Angio G.J., Evans A.E., Koop C.E.. Special pattern of widespread neuroblastoma with a favourable prognosis. „Lancet”. 297, s. 1046–49, 1971.
  11. ^ Pizzo, Philip A.; Adamson, Peter C., ur. (2011). Principles and practice of pediatric oncology: includes: companion website with fully searchable text and image bank!. Health (6. ed izd.). Philadelphia, Pa.: Wolters Kluwer, Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-1-60547-682-7. 
  12. ^ Franks, Loraine M.; Bollen, Andrew; Seeger, Robert C.; Stram, Daniel O.; Matthay, Katherine K. (1997-05-15). „Neuroblastoma in adults and adolescents: An indolent course with poor survival”. Cancer (na jeziku: engleski). 79 (10): 2028—2035. ISSN 0008-543X. doi:10.1002/(SICI)1097-0142(19970515)79:10<2028::AID-CNCR26>3.0.CO;2-V. 
  13. ^ Howman-Giles, Robert; Shaw, Peter J.; Uren, Roger F.; Chung, David K.V. (2007). „Neuroblastoma and Other Neuroendocrine Tumors”. Seminars in Nuclear Medicine (na jeziku: engleski). 37 (4): 286—302. doi:10.1053/j.semnuclmed.2007.02.009. 
  14. ^ Ladenstein, R; Pötschger, U; Hartman, O; Pearson, A D J; Klingebiel, T; Castel, V; Yaniv, I; Demirer, T; Dini, G (2008-06-01). „28 years of high-dose therapy and SCT for neuroblastoma in Europe: lessons from more than 4000 procedures”. Bone Marrow Transplantation (na jeziku: engleski). 41 (S2): S118—S127. ISSN 0268-3369. doi:10.1038/bmt.2008.69. 
  15. ^ Mossé, Yaël P.; Laudenslager, Marci; Longo, Luca; Cole, Kristina A.; Wood, Andrew; Attiyeh, Edward F.; Laquaglia, Michael J.; Sennett, Rachel; Lynch, Jill E. (2008). „Identification of ALK as a major familial neuroblastoma predisposition gene”. Nature (na jeziku: engleski). 455 (7215): 930—935. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/nature07261. 
  16. ^ Brodeur, Garrett M.; Seeger, Robert C.; Schwab, Manfred; Varmus, Harold E.; Bishop, J. Michael (1984-06-08). „Amplification of N- myc in Untreated Human Neuroblastomas Correlates with Advanced Disease Stage”. Science (na jeziku: engleski). 224 (4653): 1121—1124. ISSN 0036-8075. doi:10.1126/science.6719137. 
  17. ^ Wang, Kai; Diskin, Sharon J.; Zhang, Haitao; Attiyeh, Edward F.; Winter, Cynthia; Hou, Cuiping; Schnepp, Robert W.; Diamond, Maura; Bosse, Kristopher (2011). „Integrative genomics identifies LMO1 as a neuroblastoma oncogene”. Nature (na jeziku: engleski). 469 (7329): 216—220. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/nature09609. 
  18. ^ Chicco, Davide; Sanavia, Tiziana; Jurman, Giuseppe (2023-03-04). „Signature literature review reveals AHCY, DPYSL3, and NME1 as the most recurrent prognostic genes for neuroblastoma”. BioData Mining (na jeziku: engleski). 16 (1). ISSN 1756-0381. doi:10.1186/s13040-023-00325-1. 
  19. ^ Diskin, Sharon J.; Hou, Cuiping; Glessner, Joseph T.; Attiyeh, Edward F.; Laudenslager, Marci; Bosse, Kristopher; Cole, Kristina; Mossé, Yaël P.; Wood, Andrew (2009). „Copy number variation at 1q21.1 associated with neuroblastoma”. Nature (na jeziku: engleski). 459 (7249): 987—991. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/nature08035. 
  20. ^ Brodeur, Garrett M.; Evans, Audrey E., ur. (2001). Neuroblastoma: dedicated to Audrey E. Evans (1. ed., 2.impr izd.). Amsterdam: Elsevier Science. ISBN 978-0-444-50222-3. 
  21. ^ Menegaux, F. (2004-05-01). „Day Care, Childhood Infections, and Risk of Neuroblastoma”. American Journal of Epidemiology (na jeziku: engleski). 159 (9): 843—851. ISSN 0002-9262. doi:10.1093/aje/kwh111. 
  22. ^ Olshan, A. F.; Smith, J.; Cook, M. N.; Grufferman, S.; Pollock, B. H.; Stram, D. O.; Seeger, R. C.; Look, A. T.; Cohn, S. L. (1999-11-01). „Hormone and Fertility Drug Use and the Risk of Neuroblastoma: A Report from the Children's Cancer Group and the Pediatric Oncology Group”. American Journal of Epidemiology (na jeziku: engleski). 150 (9): 930—938. ISSN 0002-9262. doi:10.1093/oxfordjournals.aje.a010101. 
  23. ^ a b McCall, Erin E.; Olshan, Andrew F.; Daniels, Julie L. (2005). „Maternal hair dye use and risk of neuroblastoma in offspring*”. Cancer Causes & Control (na jeziku: engleski). 16 (6): 743—748. ISSN 0957-5243. doi:10.1007/s10552-005-1229-y. 
  24. ^ „Overview of Central Nervous System Tumors in Children - Pediatrics”. Merck Manuals Professional Edition (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-19. 
  25. ^ Friedman, Gregory K.; Castleberry, Robert P. (2007). „Changing trends of research and treatment in infant neuroblastoma”. Pediatric Blood & Cancer (na jeziku: engleski). 49 (S7): 1060—1065. doi:10.1002/pbc.21354. 
  26. ^ Rothenberg, Alexis B.; Berdon, Walter E.; D’Angio, Giulio J.; Yamashiro, Darrell J.; Cowles, Robert A. (2009). „The association between neuroblastoma and opsoclonus-myoclonus syndrome: a historical review”. Pediatric Radiology (na jeziku: engleski). 39 (7): 723—726. ISSN 0301-0449. doi:10.1007/s00247-009-1282-x. 
  27. ^ a b Cheung, Nai-Kong V.; Cohn, Susan L., ur. (2005). Neuroblastoma: with 48 tables. Pediatric oncology. Berlin Heidelberg New York: Springer. ISBN 978-3-540-40841-3. 
  28. ^ „Esthesioneuroblastoma: Practice Essentials, Pathophysiology, Epidemiology”. emedicine.medscape.com. 2022-06-28. 
  29. ^ Nitschke, R; Smith, E I; Shochat, S; Altshuler, G; Travers, H; Shuster, J J; Hayes, F A; Patterson, R; McWilliams, N (1988). „Localized neuroblastoma treated by surgery: a Pediatric Oncology Group Study.”. Journal of Clinical Oncology. 6 (8): 1271—1279. ISSN 0732-183X. doi:10.1200/jco.1988.6.8.1271. 
  30. ^ Gains, Jennifer; Mandeville, Henry; Cork, Nicholas; Brock, Penelope; Gaze, Mark (2012). „Ten challenges in the management of neuroblastoma”. Future Oncology. 8 (7): 839—858. ISSN 1479-6694. doi:10.2217/fon.12.70. 
  31. ^ Ladenstein, Ruth; Pötschger, Ulrike; Pearson, Andrew D J; Brock, Penelope; Luksch, Roberto; Castel, Victoria; Yaniv, Isaac; Papadakis, Vassilios; Laureys, Geneviève (2017). „Busulfan and melphalan versus carboplatin, etoposide, and melphalan as high-dose chemotherapy for high-risk neuroblastoma (HR-NBL1/SIOPEN): an international, randomised, multi-arm, open-label, phase 3 trial”. The Lancet Oncology. 18 (4): 500—514. ISSN 1470-2045. doi:10.1016/s1470-2045(17)30070-0. 
  32. ^ Rujkijyanont, Piya; Photia, Apichat; Traivaree, Chanchai; Monsereenusorn, Chalinee; Anurathapan, Usanarat; Seksarn, Panya; Sosothikul, Darintr; Techavichit, Piti; Sanpakit, Kleebsabai (2019-10-16). „Clinical outcomes and prognostic factors to predict treatment response in high risk neuroblastoma patients receiving topotecan and cyclophosphamide containing induction regimen: a prospective multicenter study”. BMC Cancer. 19 (1). ISSN 1471-2407. doi:10.1186/s12885-019-6186-z. 
  33. ^ a b v „Neuroblastoma: Complications”. emedicine.medscape.com. 2022-03-03. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Неуробластом&oldid=27704196”