Nikita Milivojević
| Nikita Milivojević | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 6. novembar 1961. |
| Mesto rođenja | Inđija, FNR Jugoslavija |
| Umetnički rad | |
| Najvažnija dela | Perikle |
Nikita Milivojević (Inđija, 6. novembar 1961) srpski je pozorišni reditelj, univerzitetski profesor i osnivač Šekspir festivala.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Njegova porodice je poreklom iz severne Dalmacije. Završio je Akademiji umetnosti u Novom Sadu.[1]
Milivojevićava predstava Banović Strahinja proglašena je najznačajnije pozorišno ostvarenje devedesetih godina u anketi pozorišnih kritičara.[2]
Pored režiranja u Srbiji i regionu, režirao je u Švedskoj, Sloveniji, Makedoniji, Turskoj, Nemačkoj, Italiji, SAD i drugim.[3]
Redovni je profesor na Katedri za glumu/režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.[3]
Od 2000. godine živeo je i radio u Grčkoj. Njegove predstave Ivanov (A. P. Čehov) i Zločin i kazna (F. M. Dostojevski) u teatru Amore – proglašene su pozorišnim događajima u Atini.[3]
Napisao je scenario i režirao igrani film Jelena, Katarina, Marija, po motivima knjige New York, Beograd D. Miklje.[3]
On je 2014. sa saradnicima osnovao Šekspir festival u Čortanovcima.[4][5]
Obavljao je funkciju direktora Beogradskog internacionalnog teatarskog Festivala (BITEF) i Teatra Bitef.[3]
Za RTS je režirao dokumentarnu emisiju iz dva dela o kulturi Srba u Dalmaciji.[6]
U februaru 2022. izašla je monografija Nikita Milivojević – ja ovde silazim autorke Olivere Milošević.[2]
Nakon ostavke dr Ivana Medenice, imenovan je za umetničkog direktora Bitef festivala.[7]
Supruga mu je bila Danijela Ugrenović sa kojom ima dvoje dece.[8]
Nagrade[uredi | uredi izvor]
- Nagrada Bojan Stupica[3]
- Više Sterijinih nagrada za režiju[3]
- Bitefove nagrade, kritike pozorišnog časopisa Scena[3]
- Godišnja nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta[3]
- Godišnja nagrada Grad teatra Budva[3]
- Godišnja nagrada Narodnog pozorišta Ljubiša Jovanović Šabac[3]
- Više nagrada na festivalima u Kragujevcu, Vršcu, Šapcu, Novom Sadu, Skopju[3]
- Predstava Tri sestre (A. P. Čehov) u teatru Katja Dandulaki dobija nagradu za najbolju režiju u Atini[3]
- U zajedničkoj anketi pozorišnih kritičara Srbije predstava Banović Strahinja je proglašena najznačajnijim ostvarenjem devedesetih godina 20. veka u srpskom teatru[3]
Teatrografija[uredi | uredi izvor]
- Golubnjača, 10.10.1982, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište[9]
- Don Žuan, 30.10.1984, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište[9]
- Žak ili pokornost, 29.04.1989, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište[9]
- Spaseni, 03.03.1990, Niš, Narodno pozorište[9]
- Život u pozorištu, 20.10.1990, Kruševac, Kruševačko pozorište[9]
- Mario i mađioničar, 11.06.1991, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište[9]
- EMIGRANTI, 30.12.1991, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište[9]
- Mandragola, 06.04.1992, Vršac, Narodno pozorište 'Sterija'[9]
- SEDMORICA PROTIV TEBE, 09.01.1993, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište[9]
- Jesi l' to ti, Normane, 22.06.1993, Šabac, Šabačko pozorište[9]
- Maska, 01.11.1993, Beograd, Narodno pozorište[9]
- Ćelava pevačica, 10.03.1994, Šabac, Šabačko pozorište[9]
- Život je san, 08.11.1994, Beograd, Narodno pozorište[9]
- Lutkarska Biblija, 30.03.1995, Niš, Pozorište lutaka[9]
- Mandragola, 23.06.1995, Šabac, Šabačko pozorište[9]
- U potpalublju, 11.04.1996, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište[9]
- Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi, 06.02.1997, Šabac, Šabačko pozorište[9]
- San letnje noći, 09.1997, Beograd, Narodno pozorište[9]
- OPERA ZA TRI GROŠA, 21.12.1998, Beograd,Atelje 212[9]
- Maksim Crnojević, 25.04.2000, Beograd, Narodno pozorište[9]
- Ivanov, 16.08.2001, Beograd, Grad teatar - Theatre city[9]
- Povratak, 08.10.2003, Beograd, Zvezdara teatar[9]
- Tesla, 28.05.2005, Beograd, Madlenianum[9]
- Moja domovina - Sedam snova, 07.07.2006, Beograd, Bitef teatar[9]
- Nenagrađeni ljubavni trud, 11.07.2007, Beograd, Bitef teatar[9]
- Plava ptica, 26.11.2008, Beograd, Pozorište 'Boško Buha'[9]
- Zimske bašte, 27.02.2009, Beograd, Bitef teatar[9]
- Prljave ruke, 13.11.2009, Beograd, Atelje 212[9]
- Događaj u stanu broj 2, 09.03.2010, Šabac, Šabačko pozorište[9]
- Đavolijada, 28.01.2012, Šabac, Šabačko pozorište[9]
- Henri Šesti, 11.05.2012, Beograd, Narodno pozorište[9]
- Henri VI, 15.06.2012, Beograd, Narodno pozorište[9]
- Naš grad, 30.04.2013, Novi Sad, Pozorište mladih[9]
- Put u Damask, 22.11.2014, Beograd, Narodno pozorište[9]
- Kameni cvet, 02.04.2015, Beograd, Malo pozorište 'Duško Radović'[9][10]
- Perikle, 25.06.2015, Šabac, Šabačko pozorište[9][11]
- Kis magyar pornográfia, 13.04.2017, Novi Sad, Novosadsko pozorište - Újvidéki színház[9]
- Bura, 23.10.2017, Beograd, Malo pozorište 'Duško Radović'[9]
- Ime: Veštice iz Salema, 09.11.2018, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište[9]
- Kako vam drago, 02.08.2019, Niš, Narodno pozorište[9]
- Travnička hronika, 12.10.2019, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište[9]
- Travnička hronika, 16.10.2019, Sombor, Narodno pozorište[9]
- Zelena čoja Monteengra[12]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Trošelj, Slavko. „Savo Milošević dao pare za moj prvi film”. Politika Online. Pristupljeno 2021-11-24.
- ^ a b Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Objavljena monografija „Nikita Milivojević – ja ovde silazim“ Olivere Milošević”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-02-27.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj „Biografije dramski – Akademija umetnosti Novi Sad” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-11-24.
- ^ „Meni je sada dosta, ja ovde silazim”. Nedeljnik Vreme. Pristupljeno 2021-11-24.
- ^ „INĐIJA SE PONOSI NJEGOVOM UMETNOŠĆU: Nikita Milivojević "Šekspirovim festivalom" ostavlja publiku bez daha”. www.srbijadanas.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-11-24.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „"Srbi u Dalmaciji", dokumentarna serija Nikite Milivojevića”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-11-24.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Reditelj Nikita Milivojević imenovan za umetničkog direktora Bitef festivala”. www.rts.rs. Pristupljeno 2023-02-22.
- ^ S., V. V. (15. 9. 2022). „ODLAZAK GLUMICE NARODNOG POZORIŠTA: Iznenada preminula Danijela Ugrenović (53)”. Večernje novosti. Pristupljeno 16. 9. 2022.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž š aa ab av ag ad ađ ae až az ai aj ak „Muzej pozorišne umetnosti Srbije”. teatroslov.mpus.org.rs. Pristupljeno 2021-11-24.
- ^ „Kameni cvet | MPDR”. www.malopozoriste.co.rs. Pristupljeno 2021-11-24.
- ^ „Produckija Šekspir festivala – Šekspir festival” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-11-24.
- ^ kaže, Zoran. „Nikita Milivojević: Život nam je postao pozornica svakakvog besmisla - Nedelja - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-11-24.
