Душан Јовановић
Душан Јовановић | |
|---|---|
Јовановић 2010. године | |
| Датум рођења | 1. октобар 1939. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 31. децембар 2020. (81 год.) |
| Место смрти | Љубљана, Словенија |
| Занимање | глумац, позоришни редитељ, драматург, есејиста и сценариста |
| Супружник | Милена Зупанчић |
Душан Јовановић (Београд, 1. октобар 1939 — Љубљана, 31. децембар 2020)[1] био је југословенски, српски и словеначки глумац, позоришни редитељ, драматург, есејиста и сценариста. Живио је и радио у Словенији, а од 2005—2008. године био је председник Прешернове Фондације.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1. октобра 1939. године у Београду, а 1951. године преселио се у Љубљану, где је студирао енглески и француски језик на Филозофском факултету Универзитета у Љубљани.[2] Након тога студирао је позоришну режију на Академији за позориште, радио, филм и телевизију Универзитета у Љубљани.
Крајем шездесетих година, био је један од оснивача театра Пупилије Феркеверк, почетком седамдесетих година, суоснивач и директор експерименталног позоришта Глеј, а од краја седамдесетих до средине осамдесетих година био је руководилац Словеначког омладинског позоришта.[3]
На Академији за позориште, радио, филм и телевизију у Љубљани постао је доцент 1989. године, где је предавао режију. Крајем деведесетих година, опробао се и као колумниста, а истовремено се посветио разним позоришним пројектима.[2]
Добитник је великог броја награда за драмски текст и режију, укључујући 10 Борштникових награда за режију, Стеријину награду за режију, 1987. за представу "За добро народа" и 1988. године за режију представе "Сумњиво лице", као и награде Бојана Ступице, Гавелину и многе друге. Режирао је више од 100 позоришних представа.[2][4]
Његова супруга је глумица Милена Зупанчић, са којом има кћер Машу Јовановић.[5] Из првог брака са Видом Зеи има сина Сашу Јовановића.
Филмографија
[уреди | уреди извор]Улоге
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога |
|---|---|---|
| 1960-е | ||
| 1965. | Истим путем се не враћај | |
| 1980-е | ||
| 1985. | За срећу је потребно троје | железничар |
| 1987. | Био једном један Снешко | Мр. Мако |
| 1990-е | ||
| 1991. | Чаруга | Пирсл |
| 1993. | Кад затворим очи | шеф поште |
| 1996. | Иван | |
| 2000-е | ||
| 2002. | Зујање у глави | црвенокоси |
| 2010-е | ||
| 2010. | Преписани | Ћирил Арко |
| 2010. | Пиран-пирано | Димко |
| 2011. | Хлеб и циркус | Ћирил Арко |
| 2012. | Срећно умрети | Тоне |
Сценариста
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1970-е | |||
| 1972. | Кад дође лав | сценариста | |
| 1977. | Субота ујутру | сценариста | |
| 1980-е | |||
| 1981. | Ослобођење Скопља (ТВ филм) | сценариста | |
| 1988. | Отпадник | сценариста | |
| 1990-е | |||
| 1991. | Париз—Истра | сценариста | |
| 1996. | Фелис | сценариста | |
| 2000-е | |||
| 2016. | Ослобођење Скопља | сценариста | |
Одабрана драмска дела
[уреди | уреди извор]- Представе неће бити (1961)
- Лудаци (1968)
- Пупилија, парапа Пупило па Пупилчки (1969)
- Жртве моде бум-бум (1975)
- Ослобођење Скопља (1977)[6]
- Карамвзови (1980)
- Зид, језеро (1989)
- Балканска трилогија (1997)
- Борис, Милена, Радко (2013)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ТУЖНЕ ВЕСТИ: Преминуо редитељ Душан Јовановић („Вечерње новости”, 2. јануар 2021)
- ^ а б в „Dušan Jovanović”. sigledal.org. Приступљено 9. 8. 2018.
- ^ „Mladinsko Theatre official site”. Архивирано из оригинала 15. 6. 2017. г. Приступљено 9. 8. 2018.
- ^ Ulmanskoj i Ejdusu Sterijina nagrada rtv.rs
- ^ Doma nikoli ne režirava delo.si
- ^ „Ljubiša Ristić: Otišao je najbolji među nama”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-01-01. Приступљено 2021-11-17.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Душан Јовановић на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Рођени 1939.
- Умрли 2020.
- Глумци из Љубљане
- Срби у Словенији
- Југословенски глумци
- Српски глумци
- Словеначки глумци
- Српски сценаристи
- Југословенски сценаристи
- Словеначки сценаристи
- Српски драматурзи
- Српски есејисти
- Српски колумнисти
- Српски позоришни редитељи
- Глумци из Београда
- Добитници Стеријине награде за текст савремене драме