Nina Kirsanova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nina Kirsanova
Nina Kirsanova.jpg
Nina Kirsanova
Datum rođenja1898.
Mesto rođenjaMoskva
 Ruska Carevina
Datum smrti(1989-02-03)3. februar 1989.
Mesto smrtiBeograd
 SFR Jugoslavija

Nina Kirsanova (18981989) je bila jedna od najznačajnijih baletskih umetnica u Beogradu, iskazujući se kao vrhunska primabalerina, koreograf, šef baleta i baletski pedagog. [1] Pored toga, bila je i bolničarka, arheolog i glumica. [2]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Nina Vasiljevna Kirsanova rođena je 1898. godine u Moskvi, u porodici Vasilija i Zinaide Vaner. Ime „Kirsanova” koristila je kao umetničko. Nina je baletsko školovanje započela dosta kasno, tek u 13-oj godini, zbog protivljenja oca. Na Moskovskoj pozorišnoj školi 1919. godine završila je viši studijski odsek i iste godine udala se za Borisa Popova, operskog solistu Boljšoj teatra. Na njegov nagovor, Nina se prijavljuje i prolazi audiciju u Boljšoj teatru, ali nikada nije zaigrala na sceni čuvenog pozorišta, jer je već 1920. godine izbegla sa mužem u Poljsku, a odatle u Beograd 1923. godine.[3]

Karijera[uredi | uredi izvor]

U prestonici Srbije njen baletski talenat ne prolazi neopaženo i Nina ubrzo postaje članica najpre pozorišta „Manjež“, a potom i Narodnog pozorišta, gde je blistala je u glavnim ulogama u baletima „Žizela“, „Kopelija“ i „Madam Baterflaj“. Iako ju je beogradska publika odmah zavolela, izazov da ode u Francusku bio je isuviše jak, pa Nina Kirsanova 1926. godine odlazi put Pariza, u jednu od najjačih baletskih škola sveta.[1]

Potvrdu svog velikog talenta Nina dobija angažmanom u trupi slavne Ane Pavlove. Nastupa kao primabalerina na svim kontinentima od 1927. do 1931. godine, kada Pavlova umire, a trupa se raspušta. Iako je nastupala po čitavom svetu, ljubav prema Beogradu čini svoje, pa se Kirsanova vraća u Srbiju, gde postaje šef baleta, koreograf i reditelj Narodnog pozorišta. Pod njenim rukovodstvom balet ostvaruje u Atini svoje prvo inostrano gostovanje. U tom periodu ostvarila je 28 koreografija u baletskom i operskom repertoaru, a kao primabalerina ostvarila je 18 glavnih uloga. Međutim, i pored uspeha, odlučuje da nastavi internacionalnu karijeru i već 1934. godine angažovana je u Operi Monte Karlo, kao šef baleta, koreograf i primabalerina. Tu ostaje tri sezone, a potom godinu dana provodi u Litvanskoj operi.[3] Zatim je ponovo u Beogradu, npr. u februaru 1940. je u Sofiji data opera "Ero s onoga svijeta" a u Beogradu "Orfej", za koje je ona radila balet.[4]

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Početkom Drugog svetkog rata odlučuje da se vrati u Beograd, koji je jedino smatrala svojim domom. Nastanjuje se u ulici Rige od Fere, na Dorćolu, gde je otvorila svoj baletski studio i otpočela takođe veoma uspešnu karijeru baletskog pedagoga. Tokom ratnih godina uspevala je da održi baletski ansambl Narodnog pozorišta na okupu, iako je zgrada pozorišta bila teško oštećena prilikom bobmbardovanja 1941. godine i nije bila u funkciji. Po ulasku Crvene armije u Beograd, mnogi ruski baletski radnici, iz straha od odmazde, otišli su iz njega. Odmah posle bombardovanja 1945. godine, Nina Kirsanova se angažovala kao bolničarka, previjajući ranjenike i asistirajući u operacionim salama. Od detinjstva je bila dobro upućena u medicinu, jer joj je majka bila lekar.[3]

Kraj karijere i nov početak[uredi | uredi izvor]

Posle rata, osniva baletski studio u pozorištu, koji je zajedno sa Baletskim odsekom na Muzičkoj akademiji prerastao u Državnu baletsku školu. Tako je Nina Kirsanova bila jedan od osnivača i utemeljivača razvoja Srednje baletske škole u Beogradu. Njen baletski angažman u Narodnom pozorištu okončan je 18. decembra 1951. godine, izvođenjem oproštajne predstave „Labudovo jezero“, koju je Nina postavila kao koreograf i reditelj. Tada je proslavila 35 godina rada i poslednji put nastupila kao primabalerina.[3]

Po odlasku u penziju bavi se baletskim radom, ali nalazi vremena da ostvari davnašnju želju i upisuje i završava studije arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a u 70-oj godini života magistrira i zatim putuje po zemljama Bliskog istoka u sklopu naučnih ekspedicija. Kao da joj sve to nije bilo dovoljno, Nina Kirsanova se oprobala i kao glumica u kultnom ostvarenju Srđana KaranovićaNešto između“, tako da je filmski debi imala u svojoj 85-oj godini. Poslednje godine života provela je na Čuburi, veoma skromno u sobici sa malom kuhinjom i kupatilom koje je sama projektovala i napravila. Preminula je 1989. godine u 91-oj godini života i sahranjena je u Aleji zaslužnih građana. Svojim delom zadužila je Srbiju i Beograd, koji joj se odužio ulicom na Zvezdari i muzejskom postavkom u Muzeju pozorišne umetnosti.[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]