Nićifor I Komnin Duka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nićifor Komnin Duka
Lični podaci
Puno imeNićifor Komnin Duka
Datum smrtioko 1297.
Mesto smrtiArta, Epirska despotovina
Porodica
SupružnikMarija Laskaris i Ana Kantakuzina Paleologina
Potomstvopetoro dece (vidi dole)
RoditeljiMihajlo II Komnin Duka
Teodora od Arte
DinastijaKomninoduka
Epirski despot
Period1268-1297
PrethodnikMihajlo II Komnin Duka
NaslednikToma I Komnin Duka

Nićifor I Komnin Duka (grčki: Νικηφόρος Α΄ Κομνηνός Δούκας) (rođen oko 1240. - umro oko 1297) je bio epirski despot od oko 1267/8. do oko 1297. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Nićifor je bio najstariji zakoniti sin despota Mihaila II Komnina Duke vladara Epira i despine Teodore od Arte. Verio se 1249. godine, Marijom, unukom cara Jovana III Duke Vataca. Nikejski car dodelio mu je titulu despota. Brak je sklopljen 1256. godine u Solunu, ali je Marija umrla oko 1258. godine. Nićifor se u narednim godinama bori protiv vizantijskog cara Mihaila VIII Paleologa koji 1261. godine, oslobađa Carigrad latinske vlasti. Neposredno pre toga vođena je bitka kod Pelagonije u kojoj su despot Mihailo II Komnin i Nićifor poraženi i prisiljeni na povlačenje. Nikejci zauzimaju veći deo Epirske despotovine 1259. godine. Nićifor odlazi na Apeninsko poluostrvo gde dobija pomoć svog zeta, kralja Manfreda Sicilijanskog. Nakon još jednog poraza, despot Mihailo II i Nićifor prisiljeni su na mir. Nićifor se oženio sestričinom cara Mihaila VIII, Anom Kantakuzinom.

Nićifor je 1267/8. godine nasledio oca na čelu Epirske despotovine, dok je tesalske oblasti dobio njegov polubrat Jovan, nezakoniti sin despota Mihaila II. Despot Nićifor I je morao da se obračuna sa Karlom I Anžujskim koji je eliminisao kralja Manfreda Sicilijanskog i krenuo njegovim stopama zauzevši Drač 1272. godine.Kada su Vizantinci narušili Nićiforove interese u svojoj odmazdi protiv kralja Karla I 1274. godine, despot Nićifor I je započeo pregovore sa kraljem Karlom I i sklopio savez sa njim 1276. godine. Despot Nićifor I se približava koaliciji kralja Karla I Anžujskog kojoj je cilj bio obnova Latinskog carstva. Koalicija kralja Karla I Anžujskog, despota Nićifor I i njegovog polubrata sevastokratora Jovana I Duke od Tesalije dobila je nekoliko gradova, uključujući Butrint 1278. godine. Ironično, dok su bili u savezu sa katoličkim monarhom, despot Nićifor I i sevastokrator Jovan I su delovali kao pristalice antiunionističke frakcije u Vizantiji, koju su zaštitili od progona cara Mihaila VIII. Despot Nićifor I 1279. godine prihvata vazalni odnos prema kralju Karlu I Anžujskom i tom priliom mu predaje Butrint. Vizantinci osvajaju neke njegove posede u Albaniji. Sicilijanska večernja 1282. godine, koja je delimično podstaknuta diplomatijom cara Mihaila VIII dovela je do raspada antivizantijske koalicije. Kralj Karlo I Anžujski izgubio je ostrvo i ostala mu je samo Napuljska kraljevina.

Pod carem Andronikom II odbačena je Lionska unija 1282. godine. Despot Nićifor II, posredstvom svoje supruge despine Ane Kantakuzin Paleolog stupa u pregovore sa carem Andronikom II. Pod velikim uticajem supruge, despot Nićifor I postaje oružje vizantijske politike, upereno protiv sevastokratora Jovana I Duke, svog polubrata. Jovanov sin Mihailo na prevaru je namamljen u Artu (obećan mu je bračni savez), odakle je poslat u Carigrad gde je i umro utamničen. U znak odmazde, sevastokrator Jovan I je opustošio Epir do okoline Arte (1285). Despot Nićifor I ostaje u savezu sa Vizantijom. U tome mu pomaže supruga despina Ana. Ona je nastojala da se njihova ćerka Tamara uda za cara Mihaila IX, sina i savladara cara Andronika II Paleologa. Projekat ujedinjenja Epira i Vizantije nije uspeo. Ipak, Toma, Nićiforov i Anin sin, dobio je od cara titulu despota 1290. godine.

Pregovori o stupanju u novu antivizantijsku koaliciju pod sa kraljem Karlom II Napuljskim (1291) doveli su do novog rata sa Vizantijom. Na intervenciju kralja Karla II, despotu Nićiforu I pristižu u pomoć grof Ričard Orsini, vladar Kefalonije, i knez Floran Ahajski. Vizantijski napad je suzbijen. Despot Nićifor I je svoju ćerku Mariju udao za naslednika Kefalonije. Tamara je udata za Filipa I Tarentskog, sina kralja Karla II. Kralj Karlo II je pristao da Tamara zadrži pravoslavnu veru, ali je proglašena naslednicom umesto svog brata. Venčanje je organizovano 1294. godine. Tamara je Filipu I donela nekoliko primorskih utvrđenja u miraz. Filip je istovremeno u Grčkoj dobio prava i potraživanja svog oca.

Kratkotrajan rat izbio je zbog napete situacije između lokalnih grčkih zemljoposednika i novih anžujskih gospodara, rat je iskoristio sinovac despota Nićifora I vladar Tesalije, uspeo je da zauzme uglavnom tvrđave koje su predate Filipu I, rat je okončan 1296. godine. Despot Nićifor I je umro ubrzo nakon zaključenja mira. Njegova udovica despina Ana obezbedila je da ga nasledi maloletni sin Toma.

Potomstvo[uredi | uredi izvor]

Nićifor je imao dve supruge, Mariju, ćerku cara Teodora II Laskarisa i Anu, sestričinu cara Mihaila VIII Paleologa. Marija mu je rodila jednu ćerku, a Ana četvoro dece:

Despot Nićifor I je iz prvog braka imao ćerku Mariju.[1][2] Udala se za budućeg grofa Jovana I Orsinija od Kefalonije (1304–1317) 1294. godine;[3] njihovi sinovi Nikola Orsini i Jovan II Orsini postali su despoti u Epiru.[4]

Sa svojom drugom ženom despinom Anom, sestričinom cara Mihaila VIII Paleologa, despot Nićifor I je imao troje dece:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ PLP, 91042. Ἄγγελος, Νικηφόρος Ι. Δούκας Κομνηνός
  2. ^ Polemis 1968, str. 95
  3. ^ Nicol 1984, str. 40–43
  4. ^ Polemis 1968, pp. 95 (note 2), 98–99.
  5. ^ Pachymeres Vol. II, Andronicus Palæologus, Liber I, 26, p. 71.
  6. ^ Nicol 1984, str. 23, 29

Izvori[uredi | uredi izvor]

  • Fine, John Van Antwerp The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. . Ann Arbor: University of Michigan Press. 1994. ISBN 978-0-472-08260-5. .
  • Kazhdan, Alexander, ed. The Oxford Dictionary of Byzantium. . Oxford and New York: Oxford University Press. 1991. ISBN 978-0-19-504652-6. .
  • Nicol, Donald MacGillivray The Despotate of Epiros 1267–1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages.
  • Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press. OCLC 299868377
  • .Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer; Sturm-Schnabl, Katja; Kislinger, Ewald; Leontiadis, Ioannis; Kaplaneres, Sokrates (1976–1996). Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 3-7001-3003-1. . Cambridge: Cambridge University Press. 2010. ISBN 978-0-521-13089-9. .
Epirski despot
1268–1297
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нићифор_I_Комнин_Дука&oldid=27513441”