Noel Galager

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Noel Galager
Datum rođenja(1967-05-29)29. maj 1967. (56 god.)
Mesto rođenjaMančester, Ujedinjeno Kraljevstvo
Veb-sajtwww.noelgallagher.com

Noel Tomas Dejvid Galager (engl. Noel Thomas David Gallagher; Mančester, 29. maj 1967) je engleski pevač, tekstopisac i muzičar. Radio je kao tekstopisac, glavni gitarista i ko-vokal rok grupe Oasis. Nakon što je napustio Oasis 2009. godine, formirao bend je i postao glavni vokal, gitarista i tekstopisac za Noel Gallagher's High Flying Birds. Smatra se da je jedan od najuticajnijih tekstopisaca u istoriji britanske rok muzike, na koji su mnogi kasniji umetnici ukazivali kao uticaj.[1][2]

Sam Noel se često smatrao pionirom i predvodnikom britpop pokreta.[3] Mnogi su hvalili njegovo pisanje pesama, a producent Bitlsa Džordž Martin ga je nazvao "najboljim tekstopiscem svoje generacije".[4] Nasuprot tome, on je izabran za najprecenjenijeg gitaristu prošlog milenijuma u anketi iz 1999.[5] i deveti najprecenjeniji gitarista ikada u anketi slušalaca iz 2002. godine.[6]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Dom gde su Galagerovi živeli

Noel Tomas Dejvid Galager rođen je u Mančesteru 29. maja 1967. godine, kao sin irskih katolika Pegi i Tomasa Galagera.[7][8] Osim Lijama, ima i starijeg brata po imenu Pol.[9] Kao najstarije dete, Pol je dobio svoju spavaću sobu dok je Noel morao da deli svoju spavaću sobu sa Liamom.[10]

Lijam ga je opisao kao "čudaka u porodici", bio je poznat kao sanjar i usamljenik koji je često bio povučen zbog svog nesrećnog detinjstva. I njega i Pola je njihov otac, koji je bio alkoholičar, redovno tukao.[10] U dokumentarcu Supersonic, Noel je šalio da je njegov otac „prebio talenat u njega“ i da nikada nije priznao ili razgovarao o zlostavljanju sa doktorom mentalnog zdravlja ili u terapijskom okruženju. I Pol i Noel su se borili sa mucanjem koje se pogoršavalo očevim zlostavljanjem i rešavano je nedeljnim seansama tokom četiri godine logopedske terapije.[11]

Godine 1982. Pegi je napustila Tomasa, uzevši svoja tri sina sa sobom i nastavivši da ih odgaja sama kao samohrana majka.[12]

Kao tinejdžeri, braća Galager su redovno upadali u nevolje sa policijom.[13] Izbačen je iz škole sa 15 godina jer je navodno bacio "bombu od brašna" na učiteljicu, iako je od tada tvrdio da on to nije uradio i da je bio prisutan samo u učionici kada se to dogodilo.[14] Družio se sa huliganskim ekipama Mančester Sitija [15] i dobio je šest meseci uslovne kazne u dobi od 14 godina zbog pljačke radnje na uglu.[10] Tokom perioda probnog rada, počeo je da uči da svira gitaru, poklon od svoje majke. Puštao je svoje omiljene pesme sa radija, a posebno je bio inspirisan debijem Smitsa na Top of the Pops 1983. godine, koji su izvodili njihov singl „This Charming Man“. Kasnije je rekao da je od tog dana "želeo da bude Džoni Mar".[16]

Kao tinejdžeri, braća Galager su održavali ograničen kontakt sa svojim ocem i radili su poslove u građevinarstvu. Međutim, odnos između oca i sinova i dalje je bio buran.[13] Nakon što je napustio očevu građevinsku kompaniju, zaposlio se u drugoj građevinskoj firmi. On je zadobio povredu kada mu je teški deo iz čelične gasne cevi pala na desnu nogu. Nakon perioda oporavka, ponuđena mu je manje fizički zahtevna uloga u skladištu kompanije, što mu je oslobodilo vremena da vežba gitaru i piše pesme. Tvrdio je da je napisao najmanje tri pesme za Definitely Maybe u ovom skladištu.[17] Veći deo kasnih 1980-ih je Galager je bio nezaposlen i živeo je u krevetu, a vreme provodi uzimajući rekreativne droge, pišući pesme i svirajući gitaru.[18]

U maju 1988. godine Galager je upoznao gitaristu Grejema Lamberta tokom nastupa Stoun Rouzes. Kada je čuo da pevač Stiv Holt napušta bend, prošao je audiciju za novog vokala.[19] Bio je neuspešan, ali je postao deo ekipe benda naredne dve godine.[20]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Oasis[uredi | uredi izvor]

Godine 1991. Galager se vratio sa američke turneje i otkrio da je njegov brat Liam postao pevač u lokalnom bendu pod nazivom The Rain. Nakon što je odbio ponudu od Lijama da bude menadžer benda,[21] Galager je pristao da se pridruži bendu, pod uslovom da preuzme kreativnu kontrolu nad grupom i postane njen jedini tekstopisac. Njegova kontrola nad bendom u ranim godinama donela mu je nadimak "The Chief".[22]

U maju 1993. bend je čuo da će izvršni direktor izdavačke kuće Creation Records tražiti talente u Glazgovu. Bend je na kraju obezbedio uvodno mesto i odsvirao set od četiri pesme koji je impresionirao osnivača pomenutog direktora.[23]

Pozvao je Oasis da se sastane sa njim nedelju dana kasnije u Londonu, nakon čega su potpisali ugovor sa šest albuma.[10]

Galager nastupa sa Oasisom 18. septembra 2005. godine

Debi album benda Definitely Maybe objavljen je 28. avgusta 1994. godine i postao je najbrže prodavani britanski debi album svih vremena. Kritičari su naveli uticaje Bitlsa i Seks Pistolsa. Lijamov stav je privukao pažnju britanske tabloidne štampe, koja je često objavljivala priče o njegovoj navodnoj upotrebi droga i ponašanju.[24]  U odbrojavanju „100 najboljih albuma“ Kanala 4 2005. godine, album je bio na 6. mestu[25].  Godine 2006. NME je album postavio na 3. mesto na listi najvećih britanskih albuma ikada.  U knjizi britanskih hit singlova i albuma iz 2006. godine, album je proglašen za najbolji album svih vremena, a odmah nakon njih usledili su Bitlsi. Kju ga je 2006. postavio na 5. mesto na svojoj listi najboljih albuma svih vremena, a NME ga je iste godine pozdravio kao najveći album svih vremena.[26]

Drugi album benda (What's the Story) Morning Glory? bio je još uspešniji, postavši treći najprodavaniji album u britanskoj istoriji.[27][28]  Roling Stoun je 2010. godine prokomentarisao da je „album trijumf, pun blastera, bravade i iznenađujuće nežnosti“ i da je „krunisao pravo zlatno doba za britpop“.[29] Časopis je album svrstao na 378. mesto na svojoj listi „500 najboljih albuma svih vremena“ za 2012. godinu.[30] Trajna popularnost albuma u Velikoj Britaniji se odrazila kada je osvojio BRIT-ovu nagradu, najuspešniji album 30 godina na BRIT ceremoniji 2010. godine. Nagradu je dodelila publika koja je odlučila o pobedniku za najbolji album u istoriji BRIT nagrada.[31] Album je takođe uvršten u knjigu 1001 album koji morate čuti pre nego što umrete.[32]

Prvobitno, Noel je želeo da preuzme vodeće vokale na "Wonderwall", ali je Lijam insistirao da je otpeva. Kao kompenzaciju, Noel je odlučio da peva glavne vokale u pesmi "Don't Look Back in Anger".[33] Počeo je da sarađuje sa bendovima Chemical Brothers, Ian Brown, The Stands, The Prodigy i Weller, između ostalih. Galager je postao toliko uticajan da je članak NME-a iz juna 1996. godine tvrdio da „Ako Noel Galager, najuspešniji tekstopisac svoje generacije, bude "šef" ili vođa grupe, tada je navedenoj grupi zagarantovano više mejnstrim pohvala i, sasvim moguće, veća prodaja. A pošto je Noel preuzeo samo pet ili šest grupa, onda je to moćna zavera koju promoviše.“ [3] Dok je album bio rekorder, prodavši 813.000 primeraka za sedam dana, Galager je kritikovao popularnost albuma, rekavši: „Samo zato što prodajete mnogo ploča, to ne znači da kažete da ste dobri. Pogledajte Fila Kolinsa.“ [34]

Oasisov željno očekivani treći album, Be Here Now, objavljen je 21. avgusta 1997. godine i postavio je novi rekord kao najbrže prodavani album u istoriji UK. Album je Noel osudio u kasnijim godinama,[35] ali ga je Lijam branio.[35] Dugogodišnji producent benda Oven Moris rekao je da su snimanja bila praćena svađama i zloupotrebom droge i da je jedina motivacija benda bila komercijalna.[36] Od 2008. godine album je prodat u osam miliona primeraka širom sveta. Bio je to najprodavaniji album 1997. u Velikoj Britaniji, sa 1,47 milion prodatih jedinica.[37]

Galager je tokom ovog perioda počeo da ima napade panike izazvane drogom. Njegova depresija i paranoja inspirisali su pesmu „Gas Panic!"“, koja je kasnije uključena na album iz 2000. Standing on the Shoulder of Giants. Tvrdio je da je prestao da koristi zabranjene droge 5. juna 1998. godine. Galager je 2001. izjavio: „Voleo sam drogu, bio sam dobar u njima. Ali imao sam napade panike oko godinu dana i prestao sam jer sam to želeo. Nakon što donesete odluku, to je prilično lako." O periodu između 1993. i 1998. Galager tvrdi: „Jedva da se setim nečega“.[38]

Sledeći album Oasis, Heathen Chemistry, objavljen je 2002. godine.[39]

Godine 2008. izašao je poslednji album benda Dig Out Your Soul, otišao pravo na 1. mesto na UK listi albuma i dostigao 5. mesto na 200 Bilbord listi SAD.[40] Mnogi kritičari su pohvalili ovaj album kao jedan od najkompletnijih i najboljih albuma benda.[41] Dana 28. avgusta 2009. Galager je napustio Oasis nakon svađe sa svojim bratom Liamom.[42]

Uspeh Oasis-a i njegova novostečena slava i bogatstvo Galager nije izgubio, a i on i njegov brat postali su poznati po svom „rokenrol životnom stilu“. Mnogo su pili, zloupotrebljavali drogu, svađali se sa fanovima, kritičarima, vršnjacima i jedni s drugima, i stekli slavne prijatelje. Noel Galager je trošio ekstravagantno, kupujući razne automobile i bazen, uprkos činjenici da ne ume ni da vozi [43] ni da pliva.[44].

Solo karijera i High Flying Birds[uredi | uredi izvor]

Noel Gallagher's High Flying Birds na koncertu marta 2012. godine

Galagerovi prvi koncerti bez Oasis-a najavljeni su 1. februara 2010. godine.[45] Svirao je uglavnom akustični set i svirao je razne numere sa albuma Oasisa.[46] Galager se takođe pridružio prijatelju Polu Veleru na sceni u Londonu 21. aprila 2010. godine.

Galager je potvrdio da će se vratiti u studio u avgustu 2010. kako bi snimio bubnjeve za neimenovanog izvođača, za koga je kasnije potvrđeno da je Pol Veler.[47]

Noel Galager tokom FIB-a 2015. godine

Noel Gallagher's High Flying Birds objavili su istoimeni album 17. oktobra 2011.[48]

Dana 9. septembra 2017, Galager je zajedno sa svojim bendom služio kao glavni izvođač "We Are Manchester", dobrotvornog koncerta povodom ponovnog otvaranja Mančester Arene (posle terorističkog napada u maju).

U avgustu 2019. godine, Galager je bio na turneji po Sjedinjenim Državama sa The Smashing Pumpkins.[49]

Galager je 29. aprila 2021. najavio izdavanje prvog albuma najvećih hitova benda, pod nazivom Back the Way We Came: Vol. 1 (2011–2021). Objavljen je 11. juna 2021.[50] Sedam dana nakon objavljivanja, Back the Way We Came postao je Galagerov 12. album #1 u Velikoj Britaniji.[51]

U martu 2015, Galager je otkrio da razmišlja o povlačenju od nastupa uživo u narednih 10 godina. On je izjavio: „Nije zabavno biti šest nedelja u autobusu u Americi. Dobro je kad si mlad, ali ja imam skoro 50.“ [52]

Od 8. do 22. avgusta 2021. godine Galager je vodio „"The Radio X Residency“ sa svojim dugogodišnjim prijateljem Metom Morganom svake nedelje od 19:00 do 21:00 na Radiju Iks.[53]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Odnosi[uredi | uredi izvor]

Galager se verio za svoju devojku Dajan sa 18 godina, ali se nikada nisu venčali i na kraju su se razdvojili. Godine 1988. iselio se iz porodične kuće da živi sa Luiz Džons, koju je opisao kao svoju „srodnu dušu“, ali su se razdvojili u junu 1994, a Galager je izjavio: „Mislim da to nikada neću preboleti“.[54]

U junu 1997. Galager se oženio Meg Metjuz u Las Vegasu.[55] Metjuz je rodila ćerku Anais Galager 27. januara 2000. godine Galager i Metjuz su se razveli u januaru 2001. zbog njegove preljube sa škotskom publicistkinjom Sarom Makdonald, koju je upoznao u noćnom klubu Spejs na Ibici.[56]

Sara i Noel imaju dva sina: Donovana Rorija Makdonalda Galagera (rođen 22. septembra 2007) [57] i Sonija Patrika Makdonalda Galagera (rođenog 1. oktobra 2010).[58][59] Trenutno žive u Hempširu.[60]

Godine 1998. Galager se pojavio kao kameo u epizodi Vodiča za mlade ljude kako postati rok zvezda.[61]

2001. godine je prijavljeno da Galager ima procenjeno lično bogatstvo od 25 miliona funti.[62]

Galagera je navodno zamolio Sajmon Kauel da bude sudija na Iks Faktoru nakon što su Deni Minog, Šeril Kol i sam Kauel odbili da učestvuju u seriji 8, ali je on odbio.[63]

Godine 2012, Galager je bio među britanskim kulturnim ikonama koje je odabrao Sir Piter Blejk da se pojavi u novoj verziji njegovog najpoznatijeg umetničkog dela Bitlsovog omota albuma Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band u čast britanskih kulturnih ličnosti svog života.[64]

Pisanje pesama i muziciranje[uredi | uredi izvor]

Galager je bio glavni tekstopisac u Oasis-u i jedini saradnik u pisanju pesama na prva tri albuma grupe.[65]

Upoređujući sebe sa drugim gitaristima, Galager je izjavio: „Jedva da sviram kao Piter Grin, a kamoli Džef Bek“.[66][67] Iako je prirodno levoruk, Galager svira gitaru dešnjak, što je, kako tvrdi, jedina stvar koju može da uradi svojom nedominantnom rukom.[68]

Izjavio je da je disleksičan, što usporava proces njegovog pisanja pesama i da ne zna ni da čita ni piše notne zapise.[69]

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Galager je poznat po svojim kontroverznim i otvorenim izjavama u štampi; on se branio govoreći: „Ljudi misle da sam kontroverzan zbog odgovora koje dajem na glupa pitanja u intervjuima, ali... Ne razmišljam o vređanju ljudi; Kažem ono što iskreno osećam da mi je u srcu. Moja savest je čista, znaš na šta mislim? Znaš, ja sam veran sebi — jebi sve ostale.“ [70]

Odnos sa Lijamom[uredi | uredi izvor]

Galager (desno) nastupa sa bratom u septembru 2005. godine

Braća Galager imaju buran odnos, a jedna od njihovih svađa je čak objavljena na singlu "Wibbling Rivalry" iz 1995. godine. Iako se njihov odnos stabilizovao u kasnijim godinama, bilo je nekoliko incidenata tokom rane karijere benda u kojima su njih dvoje fizički napali jedno drugo. Na koncertu u Los Anđelesu tokom njihove prve američke turneje 1994. godine, Lijam je promenio reči pesama tako da su bile uvredljive i za Amerikance i za Noela. Svađa posle emisije koja je dovela do bacanja stolice i izbijanja tuče dovela je do toga da Noel napusti turneju i krene u Las Vegas.[71]

Dok su bili na turneji u Barseloni 2000. godine, Oasis su bili primorani da otkažu, a bend je umesto toga proveo veče pijući. Liam je dao grubu primedbu o Galagerovoj tadašnjoj ženi Meg Metjuz i pokušao da dovede u sumnju legitimnost ćerke Anais, zbog čega ga je Noel udario glavom.[72]

Lijam je jednom prilikom izjavio da nije mnogo pričao sa Noelom i da „u stvari nemaju odnos“. Tokom poslednje turneje, jedini put kada su direktno razgovarali bilo je kada su bili na sceni.[73] Noel je kasnije otkrio da dok su bili u Oasisu, njih dvoje "nikada nisu družili zajedno van benda".[74]

Odnos između dva brata ponovo je postao zategnut tokom 2009. godine, što je na kraju dovelo do otkazivanja koncerta Oasisa koji je zakazan za 28. avgust u Parizu zbog „svađe unutar grupe“.[75] Kasnije te večeri, Galager je potvrdio da je napustio Oasis jer "jednostavno nije mogao da nastavi da radi sa Lijamom ni dan duže". On je 29. avgusta dalje proširio svoj blog: „Nivo verbalnog i nasilnog zastrašivanja prema meni, mojoj porodici, prijateljima i drugovima postao je nepodnošljiv. A nedostatak podrške i razumevanja od strane mog rukovodstva i kolega iz benda nije mi ostavio nikakvu drugu opciju osim da se ogrnem i potražim nove pašnjake.“ [76]

Nakon njihovog izvođenja "Wonderwall" na ceremoniji zatvaranja Olimpijskih igara u Londonu, koju je Noel Galager prvobitno odbio, nazvao je Lijamov bend Beady Eye najboljim Oasis tribjut bendom".[77]

U decembru 2017. godine, tokom intervjua za jedan australijski list, Lijam je tvrdio da su on i Noel proglasili „primirje“.[78] Međutim, u februaru 2018. godine Lijam je otkrio da do primirja nije došlo i da mu je samo „u glavi” posle „par pića”.[79]

Džej-3i[uredi | uredi izvor]

Galager je navodno kritikovao organizatore Glastonberi festivala 2008. godine zbog toga što su američkog hip-hop umetnika Džej-Zija najavili kao hedlajnera tradicionalnog festivala fokusiranog na rok muziku.[80][81]

Džej-Zi je otvorio svoj Glastonberi set obradom pesme Oasis "Wonderwall".

Fil Kolins[uredi | uredi izvor]

Galager je često kritikovao Fila Kolinsa, govoreći da je njegova muzika bljutava i suprotna od onoga za šta se zalaže.[82] Takođe je Kolinsa nazvao „antihristom“.[83] Kolins je uzvratio rekavši da Galager „voli da me omalovažava“.[84] U svojoj autobiografiji iz 2016, Još uvek nije mrtav, Kolins se prisetio susreta sa Galagerom 1996. u baru u Mustiku. Galager je odbio Kolinsov zahtev da se druži sa njim.[85]

Solo diskografija[uredi | uredi izvor]

Studijski albumi[uredi | uredi izvor]

Naslov Godina
Noel Gallagher's High Flying Birds 2011
Chasing Yesterday 2015
Who Built the Moon? 2017

Kao muzičar saradnik[uredi | uredi izvor]

  • 1995: Stanley Road, Paul Weller
  • 1998: Saturnz Return, Goldie
  • 2000: Tailgunner, Tailgunner,
  • 2001: The Same Old Blues, Proud Mary
  • 2002: Illumination, Paul Weller
  • 2003: Polaris, North Mississippi Allstars [86][87]
  • 2003: Live at the Royal Albert Hall, the Who
  • 2004: Always Outnumbered, Never Outgunned, Prodigy
  • 2004: All Years Leaving, the Stands
  • 2008: 22 Dreams, Paul Weller
  • 2011: Colour of the Trap, Miles Kane [88]
  • 2015: A Head Full Of Dreams, Coldplay
  • 2017: "We Got the Power", Gorillaz
  • 2018: True Meanings, Paul Weller
  • 2020: Walls, Louis Tomlinson
  • 2020: Where's my family gone?, Andrew Cushin [89]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „10 reasons why Oasis are the most influential Britpop band of all time”. altpress. Pristupljeno 28. 1. 2022. 
  2. ^ „The Great Songwriters”. Sky. Pristupljeno 28. 1. 2022. 
  3. ^ a b Kessler, Ted. "Noelrock!" NME. 8 June 1996.
  4. ^ „Time Flies – 1994–2009”. Oasisnet. Arhivirano iz originala 14. 4. 2010. g. Pristupljeno 12. 4. 2010. 
  5. ^ „Gallagher and the Spice Girls have little to celebrate after a bad day at the polls Discord on the first Noel”. The Herald. 6. 12. 1999. Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  6. ^ Black, Edward (23. 4. 2002). „Clapton rocked by guitar poll finding”. The Scotsman. „Fans polled by the music magazine Uncut [...] Most over-rated: 1. Eric Clapton 2. Mark Knopfler 3. Hank Marvin 4. Keith Richards 5. Pete Townshend 6. The Edge 7. Carlos Santana 8. Brian 9 May. Noel Gallagher 10. Ronnie Wood.” 
  7. ^ „Britain's Most Outspoken Rock Star”. Esquire (na jeziku: engleski). 5. 11. 2015. Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  8. ^ „Oasis for Charlestown”. The Mayo News (na jeziku: engleski). 13. 1. 2009. Arhivirano iz originala 17. 05. 2022. g. Pristupljeno 7. 2. 2019. 
  9. ^ Harris 2004, str. 118
  10. ^ a b v g "Oasis". Behind the Music, VH1. 2000.
  11. ^ „Noel Gallagher of Oasis Rocks On”. The Stuttering Foundation (na jeziku: engleski). zima 2015. Pristupljeno 6. 4. 2022. 
  12. ^ Harris 2004, str. 118
  13. ^ a b Harris 2004, str. 119
  14. ^ Hattenstone, Simon (6. 12. 2008). „Interview: Noel Gallagher talks Oasis past and present”. The Guardian. London. Pristupljeno 28. 6. 2009. 
  15. ^ „Noel Gallagher admits to football hooligan past | NME”. NME. 6. 1. 2009. 
  16. ^ Harris 2004, str. 120
  17. ^ Carruthers, Dick (Director) (2004). Definitely Maybe (VHS/DVD). Sony. 
  18. ^ This is cited at many sources, including an interview with VH1's Behind the Music (2000), Russell Brand on 1 Leicester Square (2006) and Oasis: In Their Own Words (1996)
  19. ^ Harris 2004, str. 121
  20. ^ Harris 2004, str. 123
  21. ^ Interview with Frank Skinner, The Frank Skinner Show, 2000
  22. ^ Robertson, Ian (1996). Oasis: What's the Story?. Blake Books. ISBN 0-7119-5695-2. 
  23. ^ Harris, pg. 128–29
  24. ^ "Channel 4/HMV best music of this millennium Arhivirano 3 mart 2016 na sajtu Wayback Machine". Rocklistmusic.co.uk. Retrieved on 2 January 2007.
  25. ^ „The 100 Greatest Albums”. Channel 4. Arhivirano iz originala 14. 9. 2008. g. Pristupljeno 27. 4. 2017. 
  26. ^ „Oasis' album 'best of all time'”. BBC News. 1. 6. 2006. Arhivirano iz originala 29. 3. 2009. g. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  27. ^ „Queen head all-time sales chart”. BBC News. 16. 11. 2006. Arhivirano iz originala 17. 1. 2010. g. Pristupljeno 2. 3. 2007. 
  28. ^ „(What's the Story) Morning Glory? (album) by Oasis: Best Ever Albums”. Besteveralbums.com. 2012. Arhivirano iz originala 3. 1. 2012. g. Pristupljeno 11. 1. 2012. 
  29. ^ „Rolling Stone Album Guide: Morning Glory”. Rollingstone.com. Arhivirano iz originala 2. 5. 2011. g. Pristupljeno 7. 6. 2017. 
  30. ^ „500 Greatest Albums: (What's the Story) Morning Glory?”. Rollingstone.com. Arhivirano iz originala 11. 9. 2012. g. Pristupljeno 7. 6. 2017. 
  31. ^ Slacker, Inc. „AOL Radio Stations”. AOL Radio. Arhivirano iz originala 24. 11. 2012. g. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  32. ^ Robert Dimery; Michael Lydon (23. 3. 2010). 1001 Albums You Must Hear Before You Die: Revised and Updated Edition. Universe. ISBN 978-0-7893-2074-2. 
  33. ^ Interview at Soccer AM (Sky Sports 1), 11 September 2004
  34. ^ Savage, Mark (24. 11. 2013). „1,000 Number ones: A chart history”. BBC News. Pristupljeno 10. 1. 2017. 
  35. ^ a b „Liam Gallagher: my Oasis best of”. NME. 24. 11. 2006. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 27. 6. 2007. 
  36. ^ „Be Here Now — was it really so bad?”. EMAP Performance Online. Arhivirano iz originala 29. 5. 2007. g. Pristupljeno 23. 6. 2007. „The only reason anyone was there was the money. Noel had decided Liam was a shit singer. Liam had decided he hated Noel's songs. So on we went. Massive amounts of drugs. Big fights. Bad vibes. Shit recordings.” 
  37. ^ „Official Charts Company”. Officialcharts.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 13. 9. 2016. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  38. ^ St. Michael, Mick (1996). Oasis: In Their Own Words. Omnibus Pr. ISBN 0-7119-5695-2. 
  39. ^ Brooks, Xan (11. 10. 2005). „Old guard of British music recognised at Q awards”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 5. 9. 2017. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  40. ^ „lescharts.com – Oasis – Dig Out Your Soul”. lescharts.com. 21. 6. 2009. Arhivirano iz originala 4. 8. 2021. g. Pristupljeno 21. 6. 2009. 
  41. ^ Mengel, Noel (9. 10. 2008). „Oasis' Dig Out Your Soul one of their best”. The Courier-Mail. Arhivirano iz originala 14. 10. 2008. g. Pristupljeno 9. 10. 2008. 
  42. ^ „The Official Oasis website and fan community”. Oasisinet. Arhivirano iz originala 9. 10. 2009. g. Pristupljeno 23. 10. 2011. 
  43. ^ „Noel Gallagher on ten years of Oasis – exclusive interview”. Friday Night with Jonathan Ross. 10. 9. 2004. Pristupljeno 18. 2. 2008. „I can't drive, but it didn't stop me buying five cars.” 
  44. ^ „Best Oasis Q&A Ever: Noel Gallagher Discusses His Issues With Canada, Lars Ulrich”. Rolling Stone. 7. 11. 2006. Arhivirano iz originala 20. 2. 2008. g. Pristupljeno 18. 2. 2008. „"We're just having a bet over there and my mate reckons that you couldn't swim the English Channel." Now I can't swim, but I'd still give it a go.” 
  45. ^ „Noel Gallagher announces first post-Oasis gig | Latest celebrity news”. Hello!. Arhivirano iz originala 6. 6. 2011. g. Pristupljeno 5. 4. 2010. 
  46. ^ Paphides, Pete (26. 3. 2010). „Noel Gallagher at the Royal Albert Hall, SW7”. The Times. London. Arhivirano iz originala 15. 6. 2011. g. Pristupljeno 5. 4. 2010. 
  47. ^ „Noel Gallagher heading into the studio 'this week'”. NME. UK. 17. 8. 2010. Pristupljeno 17. 8. 2010. 
  48. ^ RETROFUZZ. „The Official Noel Gallagher Website | Home”. Noelgallagher.com. Pristupljeno 23. 10. 2011. 
  49. ^ „Smashing Pumpkins and Noel Gallagher's High Flying Birds Announce Tour”. Pitchfork. 4. 3. 2019. 
  50. ^ Richards, Will (29. 4. 2021). „Noel Gallagher's High Flying Birds announce Greatest Hits album with new track 'We're On Our Way Now'”. NME. Pristupljeno 8. 6. 2021. 
  51. ^ „Noel Gallagher scores 12th UK Number One album with 'Back The Way We Came'”. NME (na jeziku: engleski). 2021-06-18. Pristupljeno 2021-06-18. 
  52. ^ „Noel Gallagher says he may retire from playing live within the next 'ten years'”. NME. Pristupljeno 23. 3. 2015. 
  53. ^ Moore, Sam (4. 8. 2021). „Noel Gallagher to host a new Sunday night residency on Radio X”. NME. Pristupljeno 31. 8. 2021. 
  54. ^ Davidson, Dougie. „Oasis: Noel's Girlfriends”. En.AllExperts.com. Arhivirano iz originala 21. 10. 2009. g. Pristupljeno 9. 8. 2009. 
  55. ^ The Howard Stern Show (Audio). WXRK. jun 1997. Pristupljeno 28. 6. 2009. 
  56. ^ „Noel and Meg finally divorce”. BBC. 19. 1. 2001. Pristupljeno 28. 6. 2009. 
  57. ^ „Gallagher becomes a father again”. BBC. 22. 9. 2007. Pristupljeno 28. 5. 2009. 
  58. ^ Michaels, Sean (20. 6. 2011). „Noel Gallagher gets married without inviting Liam”. The Guardian. London. Pristupljeno 28. 8. 2011. 
  59. ^ GQ (5. 12. 2017), Noel Gallagher Goes Undercover on Reddit, YouTube, Twitter and Instagram | Actually Me | GQ, Pristupljeno 8. 5. 2019 
  60. ^ „Noel Gallagher's moving to Hampshire after stabbings near London home”. Radio X. 
  61. ^ Archived at Ghostarchive and the „Noel Gallagher - Young Person's Guide To Becoming a Rockstar”. Arhivirano iz originala 11. 04. 2014. g. Pristupljeno 28. 04. 2022 — preko www.youtube.com. : „Noel Gallagher - Young Person's Guide To Becoming a Rockstar” — preko www.youtube.com. 
  62. ^ Laville, Sandra (10. 1. 2001). „Noel Gallagher's wife wants £10m divorce deal”. Daily Telegraph. London. Arhivirano iz originala 11. 1. 2022. g. Pristupljeno 9. 8. 2009. 
  63. ^ „No forgiveness for Oasis star over X Factor snub”. Wales Online. 18. 8. 2011. Pristupljeno 21. 9. 2011. 
  64. ^ „New faces on Sgt Pepper album cover for artist Peter Blake's 80th birthday”. The Guardian. 11. 11. 2016. 
  65. ^ Interview with Jonathan Ross, Friday Night with Jonathan Ross, 10 September 2004
  66. ^ Bosso, Joe (14. 11. 2011). „Interview: Noel Gallagher talks guitars, gear and High Flying Birds”. MusicRadar. Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  67. ^ Leonard, Michael (27. 1. 2009). „Noel Gallagher: "I'm average at fucking best"”. MusicRadar. Pristupljeno 27. 10. 2019. 
  68. ^ Sutcliffe, Phil. "Meet the New Boss". Mojo Classic: Morrissey and the Story of Manchester. Vol. 1, issue 13. 2006
  69. ^ Sennett, Sean; Groth, Simon (2010). Off the Record: 25 Years of Music Street Press. Univ. of Queensland Press. str. 254. ISBN 978-0-7022-3863-5. 
  70. ^ Noel Gallagher; Etalk Daily Interview; 2005
  71. ^ Definitely Maybe DVD Interview.
  72. ^ Barber, Nicholas (16. 7. 2000). „Music: The Gallaghers stand on the shoulder of a giant anticlimax”. The Independent. UK. Arhivirano iz originala 28. 8. 2013. g. Pristupljeno 19. 2. 2008. 
  73. ^ McCormick, Neil (2. 9. 2009). „Oasis v the Beatles: we won't look back in wonder”. The Daily Telegraph. London. Arhivirano iz originala 11. 1. 2022. g. Pristupljeno 9. 3. 2012. 
  74. ^ Klosterman, Chuck (20. 9. 2011). „Noel Gallagher After Oasis”. Grantland. Pristupljeno 2. 5. 2020. 
  75. ^ „Oasis cancel second festival appearance | News”. NME. Pristupljeno 3. 10. 2009. 
  76. ^ „Entertainment | 'Intimidation' behind Oasis split”. BBC News. 29. 8. 2009. Pristupljeno 23. 10. 2011. 
  77. ^ Alex Needham (15. 8. 2012). „Noel Gallagher calls Beady Eye 'Stratford's finest Oasis tribute band'”. The Guardian. London. Pristupljeno 21. 11. 2012. 
  78. ^ „Liam Gallagher Rules Out Oasis Reunion Says He And Noel Have Called A Truce”. Stopcryingyourheartout.co.uk. Pristupljeno 23. 10. 2021. 
  79. ^ Britton, Luke Morgan (16. 2. 2018). „Liam Gallagher explains so-called "truce" with Noel”. NME. 
  80. ^ Paterson, Colin (12. 4. 2008). „Hip-hop "wrong" for Glastonbury”. BBC News. Pristupljeno 7. 5. 2008. 
  81. ^ Hancox, Dan (15. 4. 2008). „Gallagher knows nothing about Glasto”. The Guardian. Pristupljeno 6. 8. 2013. 
  82. ^ „Phil Collins' Last Stand: Why the Troubled Pop Star Wants to Call It Quits”. Rolling Stone. 4. 3. 2011. Arhivirano iz originala 08. 10. 2015. g. Pristupljeno 28. 1. 2018. 
  83. ^ Martin Charles Strong, Brendon Griffin (2008). Lights, camera, sound tracks. Canongate. str. 268. ISBN 978-1-847-67003-8. 
  84. ^ Collins 2016, str. 323
  85. ^ Archived at Ghostarchive and the „Phil Collins on meeting Noel Gallagher”. YouTube. Arhivirano iz originala 02. 11. 2020. g. Pristupljeno 23. 10. 2021. : „Phil Collins on meeting Noel Gallagher”. YouTube. Pristupljeno 23. 10. 2021. 
  86. ^ „Gallagher Guests On New Mississippi Allstars Set”. Billboard. 
  87. ^ „Polaris - North Mississippi Allstars | Credits”. AllMusic. 
  88. ^ „Miles Kane reveals new Noel Gallagher album collaborations”. NME. 24. 11. 2010. 
  89. ^ Reilly, Nick (16. 10. 2020). „Rising songwriter Andrew Cushin teams up with Noel Gallagher on new track 'Where's My Family Gone'”. NME. Pristupljeno 21. 6. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ноел_Галагер&oldid=27678080”