Nosna kanila se sastoji od plastičnihcevi, koje se na jednom kraju, (pre montaže na glavu bolesnika, preko obe ušne školjke), spajaju u jednu cevi, koja na srednjem delu ima dve kratke cevčice („piskom“)[3] koje se prislanjaju na nos, i ulaze 1 do 2 cm u svaku nozdrvu i preko kojih dolazi kiseonik u nosnu šupljinu. Na drugom kraju dovodne cevi kanile se spajaju u jedinstveni priključak koji se povezuje sa regulatorom protoka kiseonika na kiseoničkom sistemu, koji može biti prenosna kiseonička boca ili sistem centralnog razvoda kiseonika.
Prednosti i nedostaci nosne kanile;
Prednosti; namenjene za jednokratnu upotrebu, što sprečava prenošenje infekcije i ne zahteva održavanje. Ne smeta pacijentu za vreme upotrebe, jer omogućava normalnu ishranu i govor.
Nedostataci; kroz nosnu kanlilu nije moguće primeniti visoke koncentracije kiseonika zbog toga što kiseonik primenjen na taj način, ulazi direktno u blizinu sluzokože nosa odakle ide direktno u pluća udisajem. Ta blizina sluzokože na mestu gde kiseonik izlazi iz cevčica ograničava primenu kiseonika na maksimalno 6 l/min. Već kod primena suvog kiseonika od 4 l/min. može kod osetljivijeg pacijenta izazvati iritaciju nosnoždrelnog prostora, što se u praksi manifestuje kao kijanje i lagani kašalj, a moguće je i krvarenje iz nosa (epistaksa)
Nosna kanila je jedno od najčešće korišćenih pomagala u terapijikiseonikom.
Uglavnom se primenjuje u brojnim stanjima i bolestima, u kojim je potrebno udisanje malih količina kiseonika, bez potreba za preciznu kontrolu disanja, i primenjene količine kiseonika.[4] Većina kanila može da obezbedi nižim protokom, do 6 l/min. udisanje kiseonika u maksimalnim koncentracijama koje su u rasponu od 21% do 50%. U slučaju potrebe za većim koncentracijama kiseonika moraju se primeniti druga sredstva.
Odnos protoka i koncentracije kiseonika kod primene nosne kanile[5]
Kiseonik l/min
Konc. kiseonika
1
25% (1 +/-)
2
29% (1 +/-)
3
33% (1 +/-)
4
37% (1 +/-)
5
41% (1 +/-)
6
45% (1 +/-)
Nosna kanila se često koristi kod starijih bolesnika i bolesnika koji mogu imati koristi od terapije kiseonikom, jer ne zahtevaju precizno doziranje kiseonika, a dugotrajna upotreba maski narušava njihov komfor i otežava ishranu i govor. Ili kod bolesnika sa povredama na licu koje ogrančavaju upotrebu kiseoničkih maski.
Nosne kanile upotrebljavaju piloti i putnici u malim, avionim koji nemaju kabinu pod povišenim pritiskom, a lete u uslovima hipoksije na visinama ne većim od 5.000 m.
Kanila obezbeđuje dodatni kiseonik i u prostorima sa smanjenim sadržajem kiseonika u atmosferskomvazduhu, pa se koriste u nekim radnim procesima, za vreme vazdušnog transporta bolesnika, u alpinizmu (u toku boravka na velikim visinama) itd. Za tu namenu proizvode se posebne vrste nosnih kanila.
U svrhu oporavka organizma, primenom metode udisanja kiseonika, u svetu se sve više otvaraju objekti pod nazivom kiseonički barovi (engl.„Oxygen bar“), u kojim korisnici njihovih usluga, udišu aromatizovani kiseonik kroz posebnu vrstu nosne kanile koje se proizvodi za tu namenu.
.png)
