Oaza

Oaza (grč. ὄασις) je izolovana oblast bogate vegetacije usred pustinje.^[7] Oaze se tipično nalaze u okolini vode u izvorima, bunarima ili se ona doprema navodnjavanjem.

Mnoge oaze su veštačke. One su često jedina mesta u pustinjama koja podržavaju useve i stalno nastanjivanje. Oaze su od ključnog značaja za saobraćajne i trgovačke puteve u pustinjama. Pustinjski karavani se snabdevaju vodom i hranom u oazama. Najznačajnije svetske oaze se nalaze u Egiptu (Siva, Bahrija), Libiji (Kufra), Alžiru (Uargla), Izraelu (Ein Gedi), Saudijskoj Arabiji (El Katif), Kini (Turpan, Jarkand), Čileu (San Pedro de Atakama), SAD i Meksiku.

Etimologija

Reč oaza potiče od lat. oasis, od stgrč. ὄασις, óasis, što je zauzvrat direktna pozajmica iz demotskog egipatskog. Reč za oazu u poslednjem potvrđenom koptskom jeziku (potomak demotskog egipskog) je vahe ili ouahe što znači „mesto stanovanja“.^[8]

Opis

Oaze postaju plodne kada izvori slatke vode, kao što su podzemne reke ili izdani, navodnjavaju površinu prirodnim putem ili putem veštačkih bunara.^[9] Prisustvo vode na površini ili pod zemljom je neophodno, a lokalno ili regionalno upravljanje ovim suštinskim resursom je strateško, ali nije dovoljno za stvaranje takvih područja: kontinuirani ljudski rad i znanje (tehnička i društvena kultura) su od suštinskog značaja za održavanje takvih ekosistema.^[10]^[11]

Kišni pljuskovi pružaju podzemnu vodu za održavanje prirodnih oaza, kao što je Tuat. Podloga od nepropusnih stena i kamena može zarobiti vodu i zadržati je u džepovima, ili na dugim rasednim podzemnim grebenima ili vulkanskim nasipima voda može da se skupi i iscuri na površinu. Bilo kakvo pojavljivanje vode tada koriste ptice selice, koje takođe prenose seme sa svojim izmetom koji će rasti na ivici vode formirajući oazu. Takođe se može koristiti za sadnju useva.

Istorijski značaj

Lokacija oaza je bila od kritičnog značaja za trgovinske i transportne puteve u pustinjskim oblastima; karavani moraju da putuju kroz oaze kako bi se zalihe vode i hrane mogle popuniti. Dakle, politička ili vojna kontrola oaze je u mnogim slučajevima značila kontrolu trgovine na određenoj ruti. Na primer, oaze Avjila, Gadames i Kufra, koje se nalaze u današnjoj Libiji, bile su u različitim vremenima od vitalnog značaja za trgovinu sever-jug i istok-zapad u pustinji Sahara. Put svile preko Centralne Azije je takođe uključivao nekoliko oaza.

U istoriji Severne Amerike, oaze su bile manje istaknute jer su pustinjski regioni manji; međutim, nekoliko oblasti u dubokom jugozapadu Sjedinjenih Država ima regione oaza koje su služile kao važne veze kroz vruće pustinje i ogromna ruralna područja. Dok su današnji pustinjski gradovi poput Las Vegasa, Feniksa, Palm Springsa i Tusona veliki moderni gradovi, mnoge od ovih lokacija su nekada bile male, izolovane poljoprivredne oblasti u kojima su se putnici kroz zapadnu pustinju zaustavljali radi hrane i zaliha. Čak i danas postoji nekoliko puteva koji prolaze kroz zapadne pustinje kao što je U.S. put 50 kroz južnu Nevadu i pustinju Mohave koja sadrži mala zelena polja, šumarke citrusa i male izolovane gradove za snabdevanje.

Uzgoj biljaka

Ljudi koji žive u oazi moraju pažljivo da upravljaju korišćenjem zemljišta i vode; polja moraju biti navodnjavana da bi se uzgajale biljke kao što su kajsije, urme, smokve i masline. Najvažnija biljka u oazi je urma, koja formira gornji sloj. Ove palme pružaju senku za manja stabla poput breskve, koje čine srednji sloj. Uzgajanjem biljaka u različitim slojevima, poljoprivrednici najbolje koriste zemlju i vodu. Uzgaja se i mnogo povrća, a neke žitarice, kao što su ječam, proso i pšenica, uzgajaju se tamo gde ima više vlage.^[12]

Ukratko, oazni gaj palmi je visoko antropizovano i navodnjavano područje koje podržava tradicionalno intenzivnu poljoprivredu zasnovanu na polikulturi.^[7] Oaza je integrisana u svoje pustinjsko okruženje kroz često blisku povezanost sa nomadskim transhumantnim stočarstvom (veoma često se jasno razlikuju pastoralna i sedelačka populacija). Međutim, oaza je emancipovana od pustinje veoma specifičnom društvenom i ekosistemskom strukturom. Odgovarajući na ograničenja životne sredine, to je integrisana poljoprivreda koja se vodi sa superpozicijom (u svom tipičnom obliku) dva ili tri sloja stvarajući ono što se naziva „efekat oaze“:^[7]

prvi i najviši sloj čine urmene palme (Phoenix dactylifera L.) i održavaju svežinu;
srednji sloj obuhvata voćke (narandža, banana, nar, jabuka itd.);
treći sloj, u senci, zeljaste biljake (pijačno baštovanstvo, stočna hrana, žitarice).