Usev

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Domestikovane biljke

Usev je biljni ili životinjski produkt koji se može uzgajati i ubirati u velikim razmerama radi zarade ili egzistencije.[1] Usev se može odnositi na delove biljke koji se ubiraju ili na žetvu u prerađenom stanju. Većina useva se uzgaja putem poljoprivrede ili akvakulture. Pojam useva se obično proširuje tako da obuhvata makroskopske gljive (npr. pečurke) i alge (algokultura).

Većina useva se ubira kao hrana za ljude ili krmno bilje za stoku. Neki usevi se sakupljaju iz divljine (uključujući intenzivno sakupljanje, npr. ženšen).

Važne neprehrambene kulture uključuju hortikulturu, cvećarstvo i industrijske useve. Hortikulturni usevi obuhvataju biljke koje se koriste za druge useve (npr. voćke). Cvetne kulture uključuju rasadne biljke, sobne biljke, cvetnice u vrtu i cveće u saksijama, rezane kultivisane biljke i rezano cveće. Industrijske kulture se proizvode za odećú (vlaknasti usevi), biogorivo (energetski usevi, gorivo iz algi), ili medicinu (lekovito bilje).

Važni prehrambeni usevi[уреди]

Sušenje useva u domaćinstvu u Pandžabu, Indija.

Značaj useva znatno varira od regiona do regiona. Na globalnom nivou, sledeći usevi najviše doprinose snabdevanju namirnicama (vrednosti kcal/osoba/ dan za 2013. godinu date su u zagradama): pirinač (541 kcal), pšenica (527 kcal), šećerna trska i ostali šećerni usevi (200 kcal), kukuruz (147 kcal), sojino ulje (82 kcal), ostalo povrće (74 kcal), krompir (64 kcal), palmino ulje (52 kcal), tapioka (37 kcal), mahunarke (37 kcal), suncokretovo ulje (35 kcal), ulje uljane repice i senfa (34 kcal), ostalo voće (31 kcal), sirak (28 kcal), proso (27 kcal), kikiriki (25 kcal), pasulj (23 kcal), slatki krompir (22 kcal), banane (21 kcal), razni orašasti plodovi (16 kcal), soja (14 kcal), pamučno ulje (13 kcal), ulje kikirikija (13 kcal), jam (13 kcal).[2] Mnogi od globalno naizgled manjih useva regionalno su veoma važni. Na primer, u Africi dominiraju korenasti i lukovičasti usevi dominiraju sa 421 kcal/osoba/dnevno, a sirak i proso doprinose sa 135 kcal i 90 kcal, respektivno.[2]

U pogledu proizvedene težine, najvažniji su sedeći usevi (globalna proizvodnja u hiljadama metričkih tona):[3]

Usev 2000 2013
Šećerna trska 1,256,380 1.877.110
Kukuruz 592,479 1.016.740
Pirinač 599,355 745.710
Žito 585,691 713.183
Krompir 327,600 368.096

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ „Definition of CROP”. www.merriam-webster.com. Приступљено 20. 6. 2017. 
  2. 2,0 2,1 „FAOstats Food Supply - Crops Primary Equivalent”. Food and Agriculture Organization of the United Nations, Statistics Division. 2017. 
  3. ^ FAO 2015. FAO Statistical Pocketbook 2015, ISBN 978-92-5-108802-9, p. 28

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]