Obrazovanje u Azerbejdžanu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Azerbejdžanski studenti koji su studirali u Parizu 1920.
Zgrada poslovnog univerziteta u Bakuu.

Obrazovanje u Azerbejdžanu reguliše Ministarstvo obrazovanja.

Istorija[uredi | uredi izvor]

U pred-sovjetskom periodu, azerbejdžansko obrazovanje je obuhvatalo islamsku versku obuku koja je započinjala u ranom detinjstvu.[1] Počevši od otprilike pete godine, a ponekad i do dvadesete, deca su pohađala medrese, obrazovne institucije povezane sa džamijama.[1] U 17. i 18. veku medrese su osnovane kao zasebne obrazovne ustanove u većim gradovima, ali verska komponenta obrazovanja i dalje je značajna.[1] Godine 1865. u Bakuu su otvorena prva tehnička škola i prva ženska gimnazija.[1] Krajem 19. veka su počele da se pojavljuju sekularne osnovne škole (škole za etničke Ruse su osnovane ranije), ali su institucije visokog obrazovanja i upotreba azerskog jezika u srednjim školama bile zabranjene u Zakavkazju tokom celog carskog perioda.[1] Većina dece nije stekla nikakvo obrazovanje u ovom periodu, a stopa pismenosti je ostala veoma niska, posebno među ženama[1] kojima je malo bilo dozvoljeno da pohađaju školu.[1]

U sovjetsko doba, pismenost i prosečni nivo obrazovanja su dramatično porasli uprkos dve promene u pismu, sa arapskog alfabeta na latinicu 1920-ih i sa latinice na ćirilicu 1930-ih.[1] Prema sovjetskim podacima, 100 posto muškaraca i žena (uzrasta od devet do četrdeset devet) bilo je pismeno 1970.[1] Prema programu Organizacije ujedinjenih nacija za razvoj 2009. stopa pismenosti u Azerbejdžanu iznosi 99,5 procenata.[2]

Tokom sovjetskog perioda, obrazovni sistem se zasnivao na standardnom modelu koji je nametnula Moskva, a koji je sadržavao državnu kontrolu nad svim obrazovnim institucijama i velike uticaje marksističko-lenjinističke ideologije na svim nivoima.[1]

Od nezavisnosti, jedan od prvih zakona koje je azerbejdžanski parlament usvojio bio je usvajanje modifikovane latinične abecede koja je zamenila ćirilicu.[3] Osim toga, azerbejdžanski sistem je pretrpeo malo strukturnih promena.[1] Prve izmene su uključivale ponovno uspostavljanje verskog obrazovanja (zabranjeno tokom sovjetskog perioda) i promene nastavnog plana i programa koji su ponovo istakli upotrebu azerbejdžanskog jezika i eliminisali ideološki sadržaj.[1] Pored osnovnih škola, obrazovne institucije uključuju hiljade predškolskih ustanova, opštih srednjih i stručnih škola, uključujući specijalizovane srednje i tehničke škole.[1] Obrazovanje kroz deveti razred je obavezno.[1] Na kraju sovjetskog perioda, oko 18 procenata nastave bilo je na ruskom jeziku, ali upotreba ruskog je počela neprekidno opadati od 1988.[1] Danas se engleski i ruski predaju kao drugi ili treći jezik.

Obrazovni sistem[uredi | uredi izvor]

Obrazovanje u Azerbejdžanu se smatra oblašću delatnosti koja predstavlja osnovu za razvoj društva i države koja ima stratešku predostrožnost i superiornost. Obrazovni sistem ima demokratski, sekularni karakter, a osnova su mu nacionalne i međunarodne vrednosti. Svi građani imaju pravo na devet godina obaveznog opšteg obrazovanja. Pravo na obrazovanje je osnovno pravo građana, utvrđeno ustavom i zakonom o obrazovanju.

Član 42 ustava navodi da se pravo građana da se obrazuju utvrđuje na sledeći način:

  • Svaki građanin ima pravo na obrazovanje
  • Država daje besplatno obavezno opšte srednje obrazovanje
  • Država kontroliše obrazovni sistem
  • Država garantuje obrazovanje talentovanih osoba bez obzira na njihovo materijalno stanje
  • Vlada postavlja minimalne obrazovne standarde
  • Svako ima pravo na obrazovanje u okviru državnog standarda
  • Garantovano je da svi građani imaju pravo na obrazovanje u Azerbejdžanu, bez obzira na razlike kao što su nacionalnost, religija, rasa, jezik, pol, starost, zdravstveni i socijalni status, područje aktivnosti, mesto prebivališta i politički stavovi

Obrazovanje je besplatno i obavezno za decu uzrasta od šest do petnaest godina. Osnovno obrazovanje se deli na: osnovno, opšte srednje i puno srednje obrazovanje.

Jezik[uredi | uredi izvor]

Azerski je glavni jezik obrazovanja u školama i službeni jezik države. Međutim, postoji mnogo škola koje nude devet godina opšteg obrazovanja, tri godine visokog obrazovanja i diplomu ruskog jezika. Ponuđeni jezici nisu ograničeni samo na ruski: postoje ogranci poznatih škola i fondacija koji nude obrazovanje zasnovano na engleskom jeziku kako za strance i emigrante, tako i za lokalno stanovništvo, tokom celog opšteg obrazovanja. Većina ovih škola ima više od prosečnih troškova lokalne obrazovne ustanove uglavnom zbog toga što su privatne.

Za prvostepene studije izbor se širi: tri glavna jezika (azerbejdžanski, ruski i engleski) kao nastavni medij još uvek postoje, međutim, onima koji planiraju da pohađaju predmete na regionalnim studijama, časovi se nude na jezicima koji odgovaraju toj zemlji  (npr. ukoliko planiraju da pohađaju japanske studije moraju učiti japanski jezik).

Osnovni kursevi se predaju na engleskom jeziku, posebno na novoosnovanim ili popularnim univerzitetima:[4] Viša škola nafte u Bakuu,[5] Univerzitet u Bakuu.[6] Uz ovo, tradicionalni i stari univerziteti npr. državni univerzitet Baku, univerzitet za jezike i druge ustanove nude ne samo umetničke i humanističke nauke već i kurseve društvenih nauka uglavnom na engleskom jeziku.

Nivoi obrazovanja[uredi | uredi izvor]

Osnovno obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Osnovno obrazovanje započinje sa jednom godinom predškolskog obrazovanja, pre koga većina dece već poznaje osnove razumevanja iz svog iskustva. Dakle, predškolska obuka je uglavnom razvijanje razumevanja, prirode, ukusa i okoline dece. Neka deca stiču veštine pisanja i čitanja i tokom ovog perioda, međutim, to se uglavnom razlikuje od deteta do deteta i njihovih veština.

Sama osnovna škola počinje sa šest i traje četiri godine.[7] Sa deset godina učenici polažu ispit i prelaze na ono što se u zapadnom sistemu naziva srednjom školom. Većina stanovništva pohađa državne škole za osnovno obrazovanje, međutim, postoji mnogo privatnih škola koje takođe mogu da biraju i pohađaju.

Opšte srednje obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Ova faza obrazovanja jednaka je zapadnom sistemu srednje škole i obuhvata razrede od petog do devetog.[7] Opšte srednje obrazovanje je takođe besplatno u javnim školama. U ovom periodu učenici stiču dublje znanje o književnosti, matematici, jezicima, istoriji, kulturi, sportu, nauci, umetnosti itd.[8] Na kraju opšteg srednjeg obrazovanja polažu ispit za sticanje punog srednjeg obrazovanja.

Puno srednje obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Potpuno srednje obrazovanje pokriva deseti i jedanaesti razred, a takođe je besplatno u javnim školama. U ovoj fazi učenici već prave izbor buduće profesije i pripremaju se za prijemne ispite koji se održavaju svakog leta.

Prijemni ispit[uredi | uredi izvor]

Prijemni ispit je zvanični ispit vlade koji se polaže na univerzitetima svakog leta u različitim regionima. Bio je besplatan do 2017, međutim, od 5. oktobra 2020. plaća se 23,5 američkih dolara. Prijemni ispit sadrži 25 pitanja iz svakog predmeta, što čini ukupno pet predmeta za svaku grupu zanimanja. Postoje ukupno četiri glavne grupe i jedna dodatna (peta grupa) za one koji planiraju da pohađaju stručne škole.

Diplome i sertifikati[uredi | uredi izvor]

Maturantima koji su završili obrazovanje i uspešno položili ispite predočen je jedinstveni državni dokument kojim se potvrđuje njihova profesija i diploma. Dokument o obuci je osnova za početak rada: sertifikati stipendija, diploma, profesionalna master diploma, master i doktorska diploma iz kategorije mlađi stručnjak, sertifikat za povećanje specijalizacije, diploma u vezi sa prekvalifikacijom.

Obrazovni programi[uredi | uredi izvor]

U Azerbejdžanu obrazovni sistem čine obrazovni programi, mreže obrazovnih institucija, upravljačka tela obrazovnog sistema i druge institucije koje se bave obrazovanjem i obukom. Menadžment, kao deo funkcije sistema sa različitim karakteristikama, osigurava da se neke od njegovih struktura sačuvaju, režim rada, program i njegovi ciljevi uspešno sprovode. Uspostavlja se sistem vladinih agencija i samoupravnih tela zajednice za upravljanje obrazovanjem. Ove organizacije deluju u okviru nadležnosti utvrđenih obrazovnim zakonodavstvom i preduzimaju sa neobavezujućim zakonima. Administracija zakona o obrazovanju je uravnotežen pravilima i programima odgovarajućeg zakonodavstva i obrazovnih institucija i zasnovan je na međunarodnom iskustvu. Vlada, Ministarstvo obrazovanja i lokalne obrazovne institucije su glavni subjekti upravljanja obrazovnim sistemom. Agencije lokalne uprave, srodne naučno-pedagoške zajednice, udruženja profesionalnog stvaralaštva, društva i društveno-političke institucije učestvuju u upravljanju.

Savetodavna tela ministarstva su izvršni odbor, rektorsko veće i pedagoške publikacije koje učestvuju u upravljanju obrazovnim sistemom. Naučno-metodički centar je odgovoran za obrazovne probleme Ministarstva i pruža obrazovne i metodološke garancije centralnih škola. Azerbejdžanski naučno-istraživački institut pedagoških nauka ima glavnu ulogu na polju unapređenja obrazovanja, obnove i vrši osnovna istraživanja u oblasti pedagoških nauka. U lokalnim obrazovnim institucijama i ograncima postoje obrazovna i naučno-pedagoška veća.

Škole[uredi | uredi izvor]

Trenutno postoji 61 institucija visokog obrazovanja uključujući univerzitete u Bakuu i regionima.[9]

Javne škole[uredi | uredi izvor]

Javne škole nude jedanaest godina obrazovanja, uključujući osnovno, opšte srednje i potpuno srednje obrazovanje, od šest do sedamnaest godina (ponekad i osamnaest). Vlada obezbeđuje svim javnim školama besplatne potrebne udžbenike. Medij podučavanja je azerbejdžanski, međutim, zbog sovjetskog uticaja, još uvek postoji mnogo javnih škola koje nude ruski jezik kao nastavni medij.

Privatne škole[uredi | uredi izvor]

Emigrantima i lokalnom stanovništvu se nudi širok izbor privatnih škola među kojima se najviše opredeljuju za turske liceje i međunarodne škole. Turski liceji su najpovlašćenije privatne škole otkako je Azerbejdžan stekao nezavisnost 1991, međutim, u poslednje vreme se zbog organizacionih problema broj turskih liceja znatno smanjio, ali još uvek ima puno turskih škola koje rade u Bakuu i regionima.[10]

Zbog jezičkih barijera, iseljenici ne mogu da imaju koristi od javnih škola koje Azerbejdžan nudi. Međutim, postoji širok izbor ogranaka međunarodnih škola koje se mogu pohađati u Bakuu i regionima.[11]

Stručne škole[uredi | uredi izvor]

Stručne škole počinju od devetog i jedanaestog razreda i traju tri do četiri godine. Ove škole razvijaju veštine kod učenika.

Univerziteti[uredi | uredi izvor]

Soba za e-učenje na Univerzitetu Hazar.

U Azerbejdžanu postoji 38 državnih i 11 privatnih univerziteta. Izveštaji koje je objavilo ministarstvo 2016. navode da je 34.224 studenta pohađalo univerzitete. Zapošljavaju 11.566 profesora i sadrže 12.616 članova fakulteta u zemlji.[12] Budući da je azerbejdžanska kultura podrazumevala veliko poštovanje prema sekularnom učenju, zemlja je tradicionalno bila obrazovni centar za muslimanske narode bivšeg Sovjetskog Saveza. Iz tog razloga i zbog uloge naftne industrije u ekonomiji, relativno visok procenat Azerbejdžanaca je stekao neki oblik visokog obrazovanja, naročito iz naučnih i tehničkih predmeta.[13] Nekoliko stručnih instituta obučava tehničare za naftnu i druge primarne industrije.

Najpopularnije institucije visokog obrazovanja su univerzitet ADA, državni univerzitet Baku, azerbejdžanska državna naftna akademija (ASOA), viša naftna škola, inženjerski univerzitet (bivši univerzitet Kafkaz), univerzitet Hazar, univerzitet za turizam i menadžment, tehnički fakultet, pedagoški univerzitet, institut za jezike, medicinski univerzitet i muzička akademija u Bakuu. Mnoga naučna istraživanja, koja su se tokom sovjetskog perioda uglavnom bavila povećanjem proizvodnje i prerade nafte, sprovodi azerbejdžanska nacionalna akademija nauka, koja je osnovana 1945. godine.

Državni univerzitet (osnovan 1919) uključuje više od deset odeljenja, od fizike do orijentalistike, i ima najveću biblioteku u Azerbejdžanu. Studentska populacija iznosi više od 11.000, a fakultet preko 600. Institut za naftu i hemiju, osnovan 1920, ima više od 15.000 studenata i fakultet oko 1000. Institut obučava inženjere i naučnike iz petrohemijske industrije, geologije i srodnih oblasti.

Pored toga, postoje naučna istraživanja o odrednicama akademskog uspeha studenata, što podrazumeva da je rodni faktor presudan kao odrednica akademskih postignuća.[14]

Reforme obrazovanja[uredi | uredi izvor]

Od sticanja nezavisnosti, Azerbejdžan je radio na restauraciji, poboljšanju i razvoju opšteg obrazovanja. Izvršeni su brojni programi i projekti za sprovođenje obrazovnih reformi. Planiran je zajednički projekat sa Svetskom bankom — projektom razvoja drugog obrazovnog sektora (2009—2016) koji uključuje podršku primeni opšteg nastavnog kurikuluma i programa daljim reformama za uspešno angažovanje nastavnika, učenika i menadžera u obrazovanju.[15]

Kako bi se školama omogućilo da odaberu i naruče knjige koje su im potrebne, odštampano je 1200 kataloga dostupnih materijala za učenje i čitanje i poslato u 500 škola. Obezbeđeno je 31 organizaciji 452 naslova knjiga u ukupno 549.000 izdanja. Dostavljaju se u 500 školskih biblioteka u skladu sa podnetim porudžbinama. Katalog pokriva i godišnje predmete (ukupno 784 za azerski jezik, informatiku, matematiku, životne veštine) za veb stranicu sa naplatom, koje su isporučene 196 opštih škole koje imaju pristup Internetu.[16]

Treneri su obučeni uz podršku Unicefa o sprovođenju opšteg obrazovnog programa:

  • primena novog kurikuluma za osnovno obrazovanje, 148 trenera za usavršavanje nastavnika razredne nastave
  • u reforme opšteg obrazovnog programa i upravljanje uključeno je 150 trenera za obuku menadžera obrazovanja
  • sprovođenje novog nastavnog programa opšteg srednjeg obrazovanja uključilo je 925 trenera za obuku predmetnih nastavnika[16]

Dnevne informacije i fotografije u vezi sa obrazovnim pitanjima su postale dostupne na veb lokaciji Ministarstva prosvete. Takođe, organizovani su redovni intervjui na TV kanalima. Periodični članci su objavljivani u novinama Azərbaycan Müəllimi. U pogledu reformi u okviru SESDP, pripremljeno je četrnaest prosvetiteljskih komercijalnih filmova koji su emitovani na televizija Idžtimai.

Podrška UNICEF-a u sprovođenju obrazovnih reformi se ogledala u godišnjem izveštaju o Azerbejdžanu (2015). Prema njemu, UNICEF je pomogao azerbejdžanskoj vladi da pokrene prvu inkluzivnu školu. Profesionalci i nastavnici su obučeni po modelu specijalnog obrazovanja. Na ovaj način je započet model inkluzivnog obrazovanja u skladu sa ponudom UNICEF-a.[16]

Institut za obuku nastavnika je uveo inovativan program TEMEL. Podržao je sprovođenje strategije za razvoj kapaciteta nastavnika 352 osnovnih škola. Vlada je 2015. pokrenula strukturne reforme kako bi efikasno uključila decu sa smetnjama u obrazovanje.

Napravljen je petogodišnji plan za uspostavljanje obrazovnog sistema koji zadovoljava obrazovne i razvojne potrebe sve dece.[17]

Sledeće reforme koje je vlada sprovela 2016. u različitim oblastima obrazovanja su:

  • Više od 76.000 dece bilo je uključeno u predškolsko obrazovanje 2016—2017.
  • Organizovane su obuke za direktore opštih škola i članove pedagoškog osoblja kojima je cilj da ubuduće rade kao direktori. Treninzi su imali za cilj da obrazuju i unaprede direktore koji poseduju savremena upravljačka znanja i veštine, upoznati su sa informacionim tehnologijama i mogu da doprinesu obrazovnom i socijalnom razvoju zemlje.
  • Prošle godine je otvoreno 29 novih škola, kao i sedam postojećih. U potpunosti je obnovljeno 101 škola, a trenutno 384. U toku je izgradnja deset obrazovnih institucija.
  • Javno mnjenje je proučavalo potpuno poboljšane udžbenike za prvi i peti razred koji su započeti u februaru 2016, kao i novoosnovanim projektima za udžbenike iz devetog razreda. Mišljenja i sugestije o projektima udžbenika su sakupljeni putem veb stranice Ministarstva poljoprivrede i e-adrese. Generalno, 77 projekata udžbenika je postavljeno na veb lokaciju. Sakupljeno je 1544 mišljenja i sugestija, od kojih se 91% odnosi na deveti razred, 6% na peti i 3% na prvi.
  • Broj novo pripremljenih e-knjiga je dostigao 156
  • Na azerbejdžanskom državnom univerzitetu za naftu i industriju registrovano je 303 studenta koji su na univerzitetskom prijemnom ispitu prve grupe postigli 500 i više. Njih 120 je primljeno po državnom nalogu, a 40 ih je platilo školarinu na UFAZ-u.[17]

Bolonjski proces[uredi | uredi izvor]

Bolonjski proces koji je kreirao evropski prostor visokog obrazovanja prema Lisabonskoj konvenciji je zasnovan na saradnji između javnih vlasti, univerziteta, nastavnika, studenata i osoblja iz 46 zemalja.

Azerbejdžan je punopravni član Bolonjskog procesa od 2005. Pridruživanjem je započeo reforme kako bi stekao visoko obrazovanje koje ispunjava zajedničke evropske standarde. Godine 2005. je odobren akcioni plan 2006—2010. za sprovođenje Bolonjske deklaracije. Proces je počeo da se primenjuje na određenim specijalnostima u nekoliko visokoškolskih ustanova od 2006, ali sada se taj proces primenjuje na svim visokoškolskim ustanovama u Azerbejdžanu.

Glavni zahtev Bolonjskog procesa je da se obrazovni proces organizuje u skladu sa evropskim sistemom prenosa bodova. Ovaj sistem takođe omogućava studentima da nastave školovanje na drugim visokoškolskim institucijama, a samim tim omogućava studentima da povećaju konkurentnost na tržištu rada.

Kako bi ubrzao integraciju sistema visokog obrazovanja, osigurao je uzajamno priznavanje diploma i razvoj studentske i nastavne mobilnosti, kabinet ministarstava je odobrio rezoluciju od 24. decembra 2013, br. 348 o pravilima organizacije obrazovanja na kreditnom sistemu i magistracije visokih obrazovnih institucija.

Prema pravilima, studenti nisu isključeni sa univerziteta zbog akademskog neuspeha. Ukoliko ne prikupi potreban broj kredita u određenom vremenskom periodu, onda u narednim godinama za prikupljanje ne plaća godišnju naknadu.

Pri ocenjivanju znanja, minimalni prihvatljivi pokazatelj bodova stečenih na ispitu je 17, u celini 51 poen.

Kao rezultat reformi koje su sprovedene u oblasti visokog obrazovanja, sve ustanove su dobile finansijsku autonomiju.

U Bakuu, 3. — 4. jula 2013. održana međunarodna konferencija koju je organizovao savez studentskih omladinskih organizacija (ASYOU) na temu Bolonjski proces i Azerbejdžan. Konferencija kojoj su prisustvovale delegacije iz Litvanije, Srbije, Ukrajine, Luksemburga i Belgije, bila je usredsređena na dostignuća Azerbejdžana u obrazovnom sistemu i izglede za dalji razvoj.[18][19]

Stipendija Čevening[uredi | uredi izvor]

Globalni program stipendiranja Čevening, vlade Velike Britanije, finansiraju Ministarstvo spoljnih poslova i komonvelta (FCO) i partnerske organizacije.

Svake godine Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije stvara jedinstvenu priliku kandidatima iz celog sveta da magistriraju u Velikoj Britaniji. Studenti svih nacionalnosti, osim onih iz Evropske unije i SAD, mogu se prijaviti za stipendiju Čevening.

Stipendija uključuje punu inostranu školarinu, naknadu za životne troškove, avionske karte i niz drugih troškova vezanih za studije. Takođe nudi priliku da postanu deo visoko cenjene i uticajne globalne mreže Čevening.

Fulbrajtov program[uredi | uredi izvor]

Kroz Fulbrajtov program, azerbejdžanski studenti dobijaju priliku da nastave svoje obrazovanje putem magistarskih studija na američkim univerzitetima.

U okviru ovog programa su dostupne sve discipline i akademska polja studija. Kandidati treba da imaju azerbejdžansko državljanstvo, univerzitetsku diplomu i znanje engleskog jezika, dostupnost svedočanstva o vojnoj službi ili dokaz o odlaganju vojnog roka.[20]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m Curtis, Glenn E. (1995). Armenia, Azerbaijan, and Georgia : country studies (1st izd.). Washington, D.C.: Federal Research Division. str. 111—113. ISBN 0-8444-0848-4. OCLC 31709972. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву. 
  2. ^ „Human Development Report 2009” (PDF). United Nations Development Program 2009. 2009. Arhivirano (PDF) iz originala 22. 11. 2009. g. Pristupljeno 23. 8. 2017. 
  3. ^ „Education in Azerbaijan, The Challenges of Transition”. Azerbaijan International. zima 1996. Arhivirano iz originala 13. 4. 2016. g. Pristupljeno 23. 8. 2017. 
  4. ^ „ADA”. www.ada.edu.az (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2017-10-25. g. Pristupljeno 2017-05-10. 
  5. ^ „BANM - Bakı Ali Neft Məktəbi”. www.bhos.edu.az. Arhivirano iz originala 2017-05-04. g. Pristupljeno 2017-05-10. 
  6. ^ „Baku Engineering University”. beu.edu.az (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2017-05-01. g. Pristupljeno 2017-05-10. 
  7. ^ a b „Azerbaijan Education System”. www.classbase.com. Arhivirano iz originala 2017-05-11. g. Pristupljeno 2017-05-11. 
  8. ^ „Education System in Azerbaijan - Baku Education Information Center”. www.beic.az. Arhivirano iz originala 2014-05-17. g. Pristupljeno 2017-05-11. 
  9. ^ „61 higher education institutions”. Arhivirano iz originala 2017-08-30. g. 
  10. ^ „Azərbaycan :: Baş səhifə”. www.azerbaijans.com (na jeziku: azerbejdžanski). Arhivirano iz originala 2017-05-02. g. Pristupljeno 2017-05-11. 
  11. ^ „International Schools in Azerbaijan, Education, Azerbaijan | Expat-Quotes”. www.expat-quotes.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2017-06-12. g. Pristupljeno 2017-05-11. 
  12. ^ „Alı Və Orta İxtısas Təhsılı Sahəsı Üzrə 2009-CU İldə Görülmüş İşlərə Daİr Hesabat” [Report on Works in Secondary and Higher Education Sector in 2009]. Arhivirano iz originala 2011-08-23. g. Pristupljeno 2010-11-04. 
  13. ^ „Azerbaijan: A Country Study, Education, Health, and Welfare”. Country Studies. Arhivirano iz originala 2011-06-23. g. Pristupljeno 2013-10-04. 
  14. ^ Savalanli, Emil, Analysis of Grade Point Average Determinants in Azerbaijan, SSRN Electronic Journal (May 19, 2019), http://dx.doi.org/10.2139/ssrn.3617470
  15. ^ „Projects: Second Education Sector Development Project | The World Bank”. projects.worldbank.org. Arhivirano iz originala 2017-08-14. g. Pristupljeno 2017-08-14. 
  16. ^ a b v „UNICEF Annual Report 2015” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2017-08-14. g. 
  17. ^ a b „Azərbaycan Respublikası Təhsil Nazirliyi”. edu.gov.az (na jeziku: azerbejdžanski). Arhivirano iz originala 2017-08-14. g. Pristupljeno 2017-08-14. 
  18. ^ „Ministry of Education of Azerbaijan”. edu.gov.az. Arhivirano iz originala 2017-10-10. g. Pristupljeno 2017-10-22. 
  19. ^ „Integrating Azerbaijan’s higher educational system into European higher education area: Accomplishments, challenges and future prospects - Biweekly”. biweekly.ada.edu.az. Arhivirano iz originala 2017-10-22. g. Pristupljeno 2017-10-22. 
  20. ^ „Fulbright Student Program - U.S. Embassy in Azerbaijan”. Arhivirano iz originala 2017-10-08. g. Pristupljeno 2017-10-22. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Образовање_у_Азербејџану&oldid=26956839”