Opsada Damaska (1148)

Opsada Damaska
Deo Drugog krstaškog rata
Opsada Damaska
Vreme 23-28. jul 1148. Mesto Damask, Sirija Ishod pobeda muslimana
Sukobljene strane
Krstaši	Muslimani
Komandanti i vođe
Balduin III Jerusalimski Konrad III Luj VII	Muin ed Din Unur Nur ad Din Saif ad-Din Gazi
Jačina
50000	nepoznati
Žrtve i gubici
nepoznati	nepoznati

Opsada Damaska izvršena je za vreme Drugog krstaškog rata 1148. godine. Završena je neuspehom i povlačenjem krstaša u Jerusalim.

Uvod

U Akri su se konačno susreli Konrad i Luj dočekani od kraljice Melisende i njenos sedamnaestogodišnjeg sina Balduina III. Doček je bio svečan, a Luj je konačno dobio priliku da se pomoli na Golgoti, Hristovom Grobu, mestu Hristovog rođenja u Vitlejemu i drugim svetim mestima. Međutim, ponovo je bio razočaran neskromnim životom hrišćana u Jerusalimu i njihovim bračnim vezama sa domorotkinjama. Jedan deo krstaša je odlučio da se vrati u Evropu. Ipak, u Svetoj zemlji je ostalo oko 50.000 krstaša.

Opsada

Krstaške armije pristigle iz Evrope bile su ogromne. Sve krstaške države nisu mogle sakupiti toliki broj vojnika. Pitanje je bilo u kom pravcu usmeriti napade. Brojnost armije omogućavala je osvajanje bilo kog muslimanskog grada. Na nesreći domaćih krstaša, Luj je odabrao Damask sa kojim je Jerusalim već bio u dugogodišnjem savezu. Razlog za to bila je želja Luja da osvoji neki grad za koga se u Evropi znalo i time doprinese hrišćanstvu. U Evropi još uvek niko nije čuo za Mosul ili Alepo, ali je Damask već bio druga priča.

Napad na Damask otpočeo je 23. jula 1148. godine i trajao je samo pet dana. Sam napad je bio dobro isplaniran, ali je krstašima najveći problem predstavljao nedostatak vode. Damaski vladar Unuru je pretio krstašima da će grad predati Zengijevim sinovima Nur ad Dinu i Saif ed Dinu ukoliko ne podignu opsadu. Na kraju su se domaći krstaši odlučili na prekid napada i povlačenje u Jerusalim.

Posledice

Domaći hrišćani su u Jerusalimu optuženi za izdaju i primanje mita. Pridošlim krstašima nije bilo jasno stanje u zemlji i potreba održavanja mira sa muslimanima. Luj i Konrad bili su veoma besni na domaće krstaše iako je, u suštini, njihova akcija bila opravdana. Nisu mogli da shvate tamošnji život; luksuz, druženje sa muslimanima, spremnost na pregovore, sve to je bilo u suprotnosti sa njihovom predstavom o hrišćanima u Svetoj zemlji. Jednostavno, evropski krstaši nisu prihvatali ove „Sirijce“, kako su nazivali domaće krtaše, za branioce vere. Zbog toga su odlučili da se vrate u Evropu.

Uskoro je cela krstaška armija sa svojim vladarima otputovala iz Svete zemlje, a da ništa dobro nisu učinili za krstaške države već su ih, upravo suprotno, doveli u nepopravljiv konflikt sa Damaskom, njihovim jedinim saveznikom.

Vidi još

• Drugi krstaški rat
• Opsada Damaska

Literatura

• Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.