Opsada Marata

Opsada Marata
Deo Prvi krstaški rat
Krstaši bacaju glave pogubljenih muslimana preko zida
Vreme novembar-decembar 1098. godina Mesto Marat al Numan, Sirija Ishod Pobeda krstaša
Sukobljene strane
Krstaši	Fatimidski kalifat
Komandanti i vođe
Remon Tuluski	Lokalna milicija
Jačina
nepoznati	nepoznati
Žrtve i gubici
nepoznati	20.000 civila

Opsada Marata izvršena je krajem 1098. godine u današnjoj Siriji tokom Prvog krstaškog rata.

Opsada

Nkon osvajanja Antiohije, Remon Tuluski je sa krstaškom armijom nastavio pohod prema Jerusalimu, dok je Boemund Tarentski ostao da vlada novoformiranom Kneževinom. Akcije koje su krstaši imali u međuvremenu nisu bile toliko značajne kao bitka pred Antiohijom. Najznačajnija akcija krstaša je svakako osvajanje Marata u Siriji, ne toliko značajna zbog važnosti grada već zbog onoga što se tamo odigralo tokom osvajanja i nakon njega.

I Jevreji i muslimani i hrišćani, svi oni greše, svi se ljudi na svetu dele na dve vrste, jedni koji imaju mozga, a nemaju vere, druge koji nemaju mozga, a imaju vere govorio je veliki sirijski filozof Abal al Almarija. On nije mogao ni sanjati da će samo pedeset godina nakon njegove smrti pod grad Marat al Numan (na 80 kilometara severno od Antiohije) doći ljudožderi. Jedan od učesnika u napadu na grad užasnuto opisuje ovaj događaj:

U Maratu su naše jedinice odrasle muslimane kuvali u loncima, a decu nabijali na ražnjeve i jele ih.

Upravo pred ovim gradom siromašni su na najdirektniji način istakli sve ono što je do toga momenta u njima ključalo. Nepoznati hroničar navodi:

Kada je stiglo jutro, sve one koje su pronašli u gradu, žene ili muškarce, su nemilosrdno poklali. Nije bilo ugla na ulicama na kojem nije bilo tela muslimana. Bilo ih je toliko da nismo mogli prolaziti ulicom, a da se ne saplićemo o leševe ili kližemo po krvi.

Nakon bitke

Ipak, to im je bilo malo. Nikako im se nije dopadalo to što njihove vođe nisu mogle odlučiti da li da nastave sa pohodom. Za njih je osnovni cilj krstaškog rata bilo oslobađanje Hristovog Groba. Ste ove patnje, gladovanje, smrt i zimu nisu trpeli jedino zato da bi neki baroni stekli zemljišne posede. Oni su želeli Jerusalim.

Ubrzo je u Maratu nastala pobuna siromašnih koji su srušili gotovo ceo grad, a potom ga zapalili. Time su poslali vođama jasnu poruku da će, ukoliko oni ne žele u Jerusalim, siromašni ići sami. Grof Remon je prvi stigao u Marat i tu je zatekao samo ruševine. Kada je čuo o čemu se radi, navukao je na sebe iscepanu košulju, obukao se kao siromašan hodočasnik i išao pred armijom i gomilom hodočasnika jadno obučen, noseći krst, a pored njega je nošeno Sveto Koplje. Cilj je bio oslobađanje Hristovog Groba u Jerusalimu. Tako je spašen Prvi krstaški rat.

Vidi još

• Opsada Jerusalima
• Opsada Arke

Literatura

• Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.