Otvorenost za iskustvo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Otvorenost za iskustvo je jedan od domena koji se koriste za opisivanje ljudske ličnosti u modelu pet faktora.[1][2]

Otvorenost uključuje šest aspekata, ili dimenzija: aktivnu maštu (fantazija), estetsku osetljivost, pažnju na unutrašnja osećanja, sklonost raznovrsnosti (avanturizam), intelektualnu radoznalost i izazivanje autoriteta (psihološki liberalizam). Veliki broj psihometrijskih istraživanja je pokazao da su ovi aspekti ili kvaliteti u značajnoj korelaciji.[2] Otvorenost se može posmatrati kao globalna osobina ličnosti koja se sastoji od skupa specifičnih grupisanih osobina, navika i tendencija.

Otvorenost ima tendenciju da se normalno distribuira u malom broju pojedinaca koji postižu izuzetno visoke ili niske rezultate u otvorenosti, dok većina ljudi postiže umeren rezultat.[2] Smatra se da su ljudi koji imaju nizak rezultat u pogledu otvorenosti zatvoreni za iskustvo. Oni imaju tendenciju da budu konvencionalni i tradicionalni u svom pogledu i ponašanju. Oni više vole poznate rutine nego nova iskustva i generalno imaju uži spektar interesovanja. Otvorenost ima umereno pozitivne odnose sa kreativnošću, inteligencijom i znanjem.[3] Otvorenost je povezana sa psihološkom osobinom apsorpcije, a slična apsorpcija ima skroman odnos prema individualnim razlikama u hipnotičkoj podložnosti.

Otvorenost ima skromnije odnose sa aspektima subjektivnog blagostanja u poređenju sa ostalim osobinama ličnosti modela pet faktora.[4] U celini, čini se da otvorenost u velikoj meri nije povezana sa simptomima mentalnih poremećaja.[5]

Otvorenost prema iskustvu se obično procenjuje metodama samomerenja, iako se takođe koriste izveštaji kolega i posmatranje treće strane. Mere samoprocene su ili leksičke[6] ili zasnovane na iskazima.[7]

Brojne studije su otkrile da otvorenost prema iskustvu ima dve glavne podkomponente, jednu koja se odnosi na intelektualne dispozicije, a drugu na iskustvene aspekte otvorenosti, kao što su estetsko uvažavanje i otvorenost za čulna iskustva. Ove podkomponente se nazivaju intelekt i iskustvo otvorenosti, respektivno, i imaju snažnu pozitivnu korelaciju (r = .55) jedna sa drugom.[8]

Prema istraživanju Sema Goslinga, moguće je proceniti otvorenost ispitivanjem domova i radnih prostora ljudi. Pojedinci koji su veoma otvoreni za iskustvo imaju tendenciju da imaju prepoznatljive i nekonvencionalne ukrase. Takođe će verovatno imati izložene knjige o raznim temama, raznovrsnu muzičku kolekciju i umetnička dela.

Otvorenost za iskustvo je u korelaciji sa kreativnošću, mereno testovima divergentnog mišljenja.[9] Otvorenost je povezana i sa umetničkom i sa naučnom kreativnošću. Utvrđeno je da profesionalni umetnici, muzičari i naučnici imaju veći rezultat u otvorenosti u poređenju sa pripadnicima šire populacije.[10][11]

Otvorenost za iskustvo je u korelaciji sa inteligencijom, koeficijenti korelacije kreću se od oko r = .30 do r = .45.[12] Otvorenost prema iskustvu je umereno povezana sa kristalizovanom inteligencijom, ali samo slabo sa fluidnom inteligencijom.[12][13] Studija koja je ispitivala aspekte otvorenosti otkrila je da aspekti Ideje i Akcije imaju skromne pozitivne korelacije sa fluidnom inteligencijom (r =.20 i r =.07).[12] Ove mentalne sposobnosti mogu doći lakše kada su ljudi radoznali i otvoreni za učenje. Nekoliko studija je pronašlo pozitivne veze između otvorenosti za iskustvo i opšteg znanja.[14][15][16][17] Ljudi koji imaju visoku otvorenost mogu biti više motivisani da se bave intelektualnim aktivnostima koje povećavaju njihovo znanje.[17] Otvorenost prema iskustvu, posebno aspekt ideja, povezan je sa potrebom za spoznajom,[18] motivacionom tendencijom da se razmišlja o idejama, preispitivanju informacija i uživanju u rešavanju zagonetki, kao i sa tipičnim intelektualnim angažovanjem[19] (slična konstrukcija potreba za saznanje).[20]

Apsorpcija i mogućnost hipnotizovanja[uredi | uredi izvor]

Otvorenost prema iskustvu je snažno povezana sa psihološkim konstruktom apsorpcije[21] definisanom kao „sklonost ka epizodama 'potpune' pažnje koje u potpunosti angažuju nečije perceptivne, enaktivne, imaginativne i idejne resurse.[22] Konstrukt apsorpcije je razvijen kako bi se individualne razlike u hipnotizaciji povezale sa širim aspektima ličnosti.[21][23] Konstrukt apsorpcije uticao je na Kosta-Makrejov razvoj koncepta otvorenosti za iskustvo, u njihovom originalnom NEO modelu, zbog nezavisnosti apsorpcije od ekstraverzije i neuroticizma.[21] Čini se da čovekova otvorenost da bude apsorbovan u iskustvo zahteva opštiju otvorenost za nova i neobična iskustva. Otvorenost prema iskustvu, kao i apsorpcija, ima skromne pozitivne korelacije sa individualnim razlikama u hipnotizaciji.[23] Faktorska analiza je pokazala da su aspekti otvorenosti fantazije, estetike i osećanja usko povezani sa apsorpcijom i predviđanjem hipnotiziranosti, dok preostala tri aspekta ideja, akcija i vrednosti uglavnom nisu povezana sa ovim konstruktima.[21][23] Ovaj nalaz sugeriše da otvorenost za iskustvo može imati dve različite, ali povezane poddimenzije: jednu koja se odnosi na aspekte pažnje i svesti procenjene aspektima fantazije, estetike i osećanja; drugi se odnosio na intelektualnu radoznalost i društveni/politički liberalizam prema preostala tri aspekta. Međutim, svi oni imaju zajedničku temu 'otvorenosti' u nekom smislu. Ovaj dvodimenzionalni pogled na otvorenost prema iskustvu posebno je relevantan za hipnotizaciju.

Odnos prema drugim osobinama ličnosti[uredi | uredi izvor]

Iako se pretpostavlja da su faktori u modelu velikih pet nezavisnih, otvorenost prema iskustvu i ekstraverzija kako je ocenjeno u NEO-PI-R imaju značajnu pozitivnu korelaciju. [24] Otvorenost za iskustvo takođe ima umerenu pozitivnu korelaciju sa traženjem senzacija, posebno sa aspektom traženja iskustva.[25] Uprkos tome, tvrdilo se da je otvorenost za iskustvo i dalje nezavisna dimenzija ličnosti od ovih drugih osobina jer se većina varijansi u osobini ne može objasniti njenim preklapanjem sa ovim drugim konstruktima. Studija koja je upoređivala inventar temperamenta i karaktera sa modelom pet faktora otkrila je da je otvorenost za iskustvo imala značajnu pozitivnu korelaciju sa samotranscendencijom („duhovna“ osobina) i u manjoj meri traženjem novina (konceptualno slično traženju senzacija).[26]

Društveni i politički stavovi[uredi | uredi izvor]

Ova osobina ličnosti ima društvene i političke implikacije. Ljudi koji su veoma otvoreni za iskustvo obično su liberalni i tolerantni prema različitostima.[27][28] Kao posledica toga, oni su generalno otvoreniji za različite kulture i stilove života. Oni su više na distanci spram etnocentrizma, desničarske autoritarnosti,[29] orijentaciji na društvenu dominaciju i predrasudama.[30] Nedavna istraživanja su tvrdila da je odnos između otvorenosti i predrasuda možda složeniji, jer su ispitane predrasude bile predrasude prema konvencionalnim manjinskim grupama (na primer, seksualne i etničke manjine) i da ljudi koji su veoma otvoreni i dalje mogu biti netolerantni prema onima koji su u sukobljene poglede na svet.[31][32]

Što se tiče konzervativizma, studije su otkrile da je kulturni konzervativizam povezan sa niskom otvorenošću i svim njegovim aspektima, ali ekonomski konzervativizam nije bio povezan sa potpunom otvorenošću, i samo slabo negativno povezan sa aspektima estetike i vrednosti.[33] Najjači prediktor ličnosti ekonomskog konzervativizma bila je niska saradljivost (r = -.23). Ekonomski konzervativizam je više zasnovan na ideologiji, dok se čini da je kulturni konzervativizam više psihološki nego ideološki i može odražavati sklonost jednostavnim, stabilnim i poznatim običajima.[33] Neka istraživanja pokazuju da promene nivoa otvorenosti ljudi ne donosi promene konzervativnih stavova.[34]

Subjektivno blagostanje i mentalno zdravlje[uredi | uredi izvor]

Utvrđeno je da otvorenost prema iskustvu ima skromne, ali značajne veze sa srećom, pozitivnim uticajem i kvalitetom života i da nije povezana sa zadovoljstvom životom, negativnim uticajem i ukupnim uticajem na ljude uopšte.[4] Ovi odnosi sa aspektima subjektivnog blagostanja imaju tendenciju da budu slabiji u poređenju sa drugih sobinama petofaktorskih o modela odnosno ekstraverzije, neuroticizma, savesnosti i prijatnosti. Utvrđeno je da je otvorenost prema iskustvu povezana sa zadovoljstvom životom kod starijih osoba nakon kontrole zbunjujućih faktora.[35] Čini se da otvorenost generalno nije povezana sa prisustvom mentalnih poremećaja.

Pored toga, otvorenost za iskustvo može doprineti gracioznom starenju, olakšavajući zdravo pamćenje i verbalne sposobnosti, kao i niz drugih značajnih kognitivnih karakteristika kod starijih osoba.[36][37][38][39][40]

Poremećaji ličnosti[uredi | uredi izvor]

Najmanje tri aspekta otvorenosti su relevantna za razumevanje poremećaja ličnosti: kognitivne distorzije, nedostatak uvida i impulsivnost. Problemi koji se odnose na veliku otvorenost mogu izazvati probleme u društvenom ili profesionalnom funkcionisanju i to su: su preterano maštanje, osebujno razmišljanje, difuzan identitet, nestabilni ciljevi i neusaglašenost sa zahtevima društva.[41]

Visoka otvorenost je karakteristična za šizotipni poremećaj ličnosti (čudno i fragmentirano mišljenje), narcistički poremećaj ličnosti (preterano samovrednovanje) i paranoidni poremećaj ličnosti (osetljivost na spoljašnje neprijateljstvo). Nedostatak uvida (pokazuje nisku otvorenost) karakterističan je za sve poremećaje ličnosti i može objasniti postojanost neprilagođenih obrazaca ponašanja.[42]

Problemi povezani sa niskom otvorenošću su poteškoće u prilagođavanju promenama, niska tolerancija na različite poglede na svet ili stilove života, emocionalno spljoštenost, aleksitimija i uzak opseg interesovanja.[41] Rigidnost je najočigledniji aspekt (niske) otvorenosti među poremećajima ličnosti i to pokazuje nedostatak znanja o sopstvenim emocionalnim iskustvima. Najkarakterističniji je za opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti. Njegova suprotnost, poznata kao impulsivnost (ovde: aspekt otvorenosti koji pokazuje sklonost da se ponaša neobično ili autistično), karakteristična je za šizotipne i granične poremećaje ličnosti.[42]

Religioznost i duhovnost[uredi | uredi izvor]

Otvorenost za iskustvo ima mešovite odnose sa različitim tipovima religioznosti i duhovnosti.[43] Opšta religioznost ima slabu vezu sa niskom otvorenošću. Verski fundamentalizam ima nešto značajniji odnos sa niskom otvorenošću. Utvrđeno je da mistična iskustva izazvana upotrebom psilocibina značajno povećavaju otvorenost.

Pol[uredi | uredi izvor]

Studija koja je ispitivala rodne razlike u velikim pet osobina ličnosti u 55 nacija otkrila je da među nacijama postoje zanemarljive prosečne razlike između muškaraca i žena u otvorenosti za iskustvo.[44]

Pamćenje snova[uredi | uredi izvor]

Studija o individualnim razlikama u učestalosti prisećanja snova otkrila je da je otvorenost iskustvu jedina osobina od pet velikih osobina ličnosti povezana sa češćim prisećanja. Učestalost sećanja snova je takođe povezana sa sličnim osobinama ličnosti, kao što su apsorpcija i disocijacija . Odnos između prisećanja snova i ovih osobina se smatra dokazom teorije kontinuiteta svesti. Konkretno, ljudi koji imaju živopisna i neobična iskustva tokom dana, kao što su oni sa visokim nivoom ovih osobina, obično imaju nezaboravniji sadržaj snova, a samim tim i bolje pamćenje snova.[45]

Seksualnost[uredi | uredi izvor]

Otvorenost je povezana sa mnogim aspektima seksualnosti. Muškarci i žene sa visokim stepenom otvorenosti su bolje informisani o seksu, imaju šire seksualno iskustvo, snažniji seksualni nagon i liberalnije seksualne stavove.[46] U bračnim parovima, nivo otvorenosti žena, ali ne i muževa, povezan je sa seksualnim zadovoljstvom. To može biti zato što su otvorene žene spremnije da istražuju razna nova seksualna iskustva, što dovodi do većeg zadovoljstva za oba supružnika.[33]

Geni i fiziologija[uredi | uredi izvor]

Veruje se da otvorenost za iskustvo, kao i druge osobine u modelu pet faktora, ima genetsku komponentu. Identični blizanci (koji imaju isti DNK) pokazuju slične rezultate u pogledu otvorenosti za iskustvo, čak i kada su usvojeni u različite porodice i odgajani u veoma različitim okruženjima.[47] Jedna genetska studija sa 86 subjekata otkrila je otvorenost prema iskustvu vezanu za polimorfizam 5-HTTLPR povezan sa genom za serotoninskog transportera.[48] Meta-analiza četiri studije blizanaca otkrila je da je otvorenost najnaslednija (srednja vrednost = 57%) osobina među velikih pet.[49]

Upotreba droga[uredi | uredi izvor]

Psiholozi su ranih 1970-ih koristili koncept otvorenosti prema iskustvu kako bi opisali ljude koji češće koriste marihuanu. Otvorenost je u ovim studijama definisana kao visoka kreativnost, avanturizam, traženje novina u unutrašnjim senzacijama i niska autoritarnost. Nekoliko korelacionih studija je potvrdilo da će mladi ljudi koji imaju visoke rezultate u ovoj grupi osobina verovatnije koristiti marihuanu.[50][51] Novija istraživanja su ponovila ovaj nalaz koristeći savremene mere otvorenosti.[52]

Međukulturalne studije su otkrile da kulture sa visokim stepenom otvorenosti za iskustvo imaju veće stope upotrebe droge ekstazi, iako studija na individualnom nivou u Holandiji nije pronašla razlike u nivoima otvorenosti između korisnika i onih koji ne koriste.[33] Korisnici ekstazija su imali tendenciju da budu veći u ekstraverziji i niži u savesnosti od onih koji ne koriste.

Studija iz 2011. otkrila je da se otvorenost (a ne druge osobine) povećava sa upotrebom psilocibina a efekat traje čak i nakon 14 meseci [53]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Goldberg L. R. (1993). „The structure of phenotypic personality traits”. American Psychologist. 48 (1): 26—34. PMID 8427480. doi:10.1037/0003-066X.48.1.26. 
  2. ^ a b v McCrae R. R., John O. P.; John (1992). „An introduction to the Five-Factor Model and its applications”. Journal of Personality. 60 (2): 175—215. PMID 1635039. doi:10.1111/j.1467-6494.1992.tb00970.x. 
  3. ^ Aitken Harris, Julie (mart 2004). „Measured intelligence, achievement, openness to experience, and creativity”. Personality and Individual Differences. 36 (4): 913—929. ISSN 0191-8869. doi:10.1016/s0191-8869(03)00161-2. 
  4. ^ a b Steel, Piers; Schmidt, Joseph & Shultz, Jonas (2008). „Refining the relationship between personality and Subjective well-being”. Psychological Bulletin. 134 (1): 138—161. PMID 18193998. doi:10.1037/0033-2909.134.1.138.  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)
  5. ^ Malouff, John M.; Thorsteinsson, Einar B. & Schutte, Nicola S. (2005). „The relationship between the five-factor model of personality and symptoms of clinical disorders: a meta-analysis”. Journal of Psychopathology and Behavioral Assessment. 27 (2): 101—114. doi:10.1007/s10862-005-5384-y. 
  6. ^ Thompson, E.R. (oktobar 2008). „Development and Validation of an International English Big-Five Mini-Markers”. Personality and Individual Differences. 45 (6): 542—548. doi:10.1016/j.paid.2008.06.013. 
  7. ^ Goldberg, L.R.; Johnson, JA; Eber, HW; et al. (2006). „The international personality item pool and the future of public-domain personality measures”. Journal of Research in Personality. 40 (1): 84—96. doi:10.1016/j.jrp.2005.08.007. 
  8. ^ Connelly, B.S.; Ones, D. S.; Chernyshenko, O. S. (2014). „Introducing the Special Section on Openness to Experience: Review of Openness Taxonomies, Measurement, and Nomological Net”. Journal of Personality Assessment. 96 (1): 1—16. PMID 24073877. doi:10.1080/00223891.2013.830620. 
  9. ^ McCrae, R. R. (1987). „Creativity, divergent thinking, and openness to experience”. Journal of Personality and Social Psychology. 52 (6): 1258–1265. doi:10.1037/0022-3514.52.6.1258. Arhivirano iz originala 2020-08-18. g. Pristupljeno 2020-09-05. 
  10. ^ Feist, G. J. (1998). A meta-analysis of the impact of personality on scientific and artistic creativity. Personality and Social Psychological Review, 2, 290–309.
  11. ^ Kuckelkorn, Karen L.; De Manzano, Örjan; Ullén, Fredrik (2021-04-01). „Musical expertise and personality – differences related to occupational choice and instrument categories”. Personality and Individual Differences (na jeziku: engleski). 173: 110573. ISSN 0191-8869. doi:10.1016/j.paid.2020.110573. 
  12. ^ a b v Moutafi, Joanna; Furnham, Adrian; Crump, John (2006). „What facets of openness and conscientiousness predict fluid intelligence score?”. Learning and Individual Differences. 16: 31—42. doi:10.1016/j.lindif.2005.06.003. 
  13. ^ Geary, D. C. (2005). The origin of mind: Evolution of brain, cognition, and general intelligence. Washington, DC: American Psychological Association. ISBN 978-1-59147-181-3. 
  14. ^ Furnham, Adrian; Chamorro-Premuzic, Tomas (2006). „Personality, intelligence, and general knowledge”. Learning and Individual Differences. 16: 79—90. doi:10.1016/j.lindif.2005.07.002. 
  15. ^ Chamorro-Premuzic, Tomas; Furnham, Adrian & Ackerman, Phillip L. (2006). „Ability and personality correlates of general knowledge”. Personality and Individual Differences. 41 (3): 419—429. doi:10.1016/j.paid.2005.11.036. 
  16. ^ Furnham, Adrian; Christopher, Andrew N.; Garwood, Jeanette & Martin, G. Neil (2007). „Approaches to learning and the acquisition of general knowledge”. Personality and Individual Differences. 43 (6): 1563—1571. doi:10.1016/j.paid.2007.04.013. 
  17. ^ a b Furnham, Adrian; Chamorro-Premuzic, Tomas (2008). „Cognitive ability, learning approaches and personality correlates of general knowledge”. Educational Psychology. 28 (4): 427—437. doi:10.1080/01443410701727376. 
  18. ^ Fleischhauer, Monica; Enge, Sören; Brocke, Burkhard; Ullrich, Johannes; Strobel, Alexander; Strobel, Anja (2010). „Same or Different? Clarifying the Relationship of Need for Cognition to Personality and Intelligence”. Personality and Social Psychology Bulletin. 36 (1): 82—96. PMID 19901274. doi:10.1177/0146167209351886. 
  19. ^ Rocklin, Thomas (1994). „Relation Between Typical Intellectual Engagement and Openness : Comment on Goff and Ackerman ( 1992 )”. Journal of Educational Psychology. 86 (1): 145—149. doi:10.1037/0022-0663.86.1.145. 
  20. ^ Mussell, Patrick (2010). „Epistemic curiosity and related constructs: Lacking evidence of discriminant validity”. Personality and Individual Differences. 49 (5): 506—510. doi:10.1016/j.paid.2010.05.014. 
  21. ^ a b v g Phares, E.J.; Chaplin, W.F. (1997). „Personality and Intellect”. Introduction to personality (4th izd.). New York: Longman. str. 522. ISBN 978-0-673-99456-1. 
  22. ^ Tellegen, Auke; Atkinson, Gilbert (jun 1974). „Openness to absorbing and self-altering experiences ('absorption'), a trait related to hypnotic susceptibility”. Journal of Abnormal Psychology. 83 (3): 268—77. PMID 4844914. doi:10.1037/h0036681. 
  23. ^ a b v Glisky, Martha L.; Tataryn, Douglas J.; Tobias, Betsy A.; Kihlstrom, John F.; McConkey, Kevin M. (februar 1991). „Absorption, openness to experience, and hypnotizability”. Journal of Personality and Social Psychology. 60 (2): 263—72. PMID 2016669. doi:10.1037/0022-3514.60.2.263. 
  24. ^ Aluja, Anton; García, Óscar; García, Luis F. (2002). „A comparative study of Zuckerman's three structural models for personality through the NEO-PI-R, ZKPQ-III-R, EPQ-RS and Goldberg's 50-bipolar adjectives”. Personality and Individual Differences. 33 (5): 713—725. doi:10.1016/S0191-8869(01)00186-6. 
  25. ^ García, Luis F.; Aluja, Anton; García, Óscar; Cuevas, Lara (2005). „Is Openness to Experience an Independent Personality Dimension?”. Journal of Individual Differences. 26 (3): 132—138. doi:10.1027/1614-0001.26.3.132. Arhivirano iz originala 2021-01-27. g. Pristupljeno 2019-12-13. 
  26. ^ De Fruyt, F.; Van De Wiele, L. & Van Heeringen, C. (2000). „Cloninger's Psychobiological Model of Temperament and Character and the Five-Factor Model of Personality”. Personality and Individual Differences. 29 (3): 441—452. doi:10.1016/S0191-8869(99)00204-4. 
  27. ^ McCrae R. R. (1996). „Social consequences of experiential openness”. Psychological Bulletin. 120 (3): 323—337. PMID 8900080. doi:10.1037/0033-2909.120.3.323. Arhivirano iz originala 2019-12-16. g. Pristupljeno 2019-12-13. 
  28. ^ Jost John T (2006). „The end of the end of ideology”. American Psychologist. 61 (7): 651—670. PMID 17032067. doi:10.1037/0003-066X.61.7.651. 
  29. ^ Butler, J. C. (2000). „Personality and emotional correlates of right-wing authoritarianism”. Social Behavior and Personality. 28: 1–14. doi:10.2224/sbp.2000.28.1.1. 
  30. ^ Sibley, Chris G.; Duckitt, John (2000). „Personality and prejudice: a meta-analysis and theoretical review”. Personality and Social Psychology Review. 12 (3): 248—279. PMID 18641385. doi:10.1177/1088868308319226. 
  31. ^ Brandt, Mark J., John R. Chambers, Jarret T. Crawford, Geoffrey Wetherell, and Christine Reyna. "Bounded openness: The effect of openness to experience on intolerance is moderated by target group conventionality." Journal of Personality and Social Psychology 109, no. 3 (2015): 549.
  32. ^ Verkuyten, Maykel, Levi Adelman, and Kumar Yogeeswaran. "The Psychology of Intolerance: Unpacking Diverse Understandings of Intolerance." Current Directions in Psychological Science (2020): 0963721420924763.
  33. ^ a b v g Robert McCrae; Angelina R. Sutin (2009). „Chapter 17. Openness to Experience”. Ur.: Mark R. Leary, & Rick H. Hoyle. Handbook of Individual Differences in Social BehaviorSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. New York/London: The Guildford Press. str. 257–273. ISBN 978-1-59385-647-2. 
  34. ^ Osborne, Danny, and Chris G. Sibley. "Does Openness to Experience predict changes in conservatism? A nine-wave longitudinal investigation into the personality roots to ideology." Journal of Research in Personality (2020): 103979.
  35. ^ Stephan, Yannick (2009). „Openness to experience and active older adults' life satisfaction: A trait and facet-level analysis”. Personality and Individual Differences. 47 (6): 637—641. doi:10.1016/j.paid.2009.05.025. 
  36. ^ Whitbourne, Susan K. (1986). „Openness to experience, identity flexibility, and life change in adults.”. Journal of Personality and Social Psychology. 50 (1): 163—168. ISSN 1939-1315. PMID 3701571. doi:10.1037/0022-3514.50.1.163. 
  37. ^ Terry, Douglas P.; Puente, Antonio N.; Brown, Courtney L.; Faraco, Carlos C.; Miller, L. Stephen (jun 2013). „Openness to experience is related to better memory ability in older adults with questionable dementia”. Journal of Clinical and Experimental Neuropsychology. 35 (5): 509—517. ISSN 1380-3395. PMID 23663093. doi:10.1080/13803395.2013.795932. 
  38. ^ Sharp, Emily Schoenhofen; Reynolds, Chandra A.; Pedersen, Nancy L.; Gatz, Margaret (mart 2010). „Cognitive engagement and cognitive aging: Is openness protective?”. Psychology and Aging. 25 (1): 60—73. ISSN 1939-1498. PMC 2853722 Slobodan pristup. PMID 20230128. doi:10.1037/a0018748. 
  39. ^ Hogan, Michael J.; Staff, Roger T.; Bunting, Brendan P.; Deary, Ian J.; Whalley, Lawrence J. (2012). „Openness to experience and activity engagement facilitate the maintenance of verbal ability in older adults.”. Psychology and Aging. 27 (4): 849—854. ISSN 1939-1498. PMID 22708538. doi:10.1037/a0029066. 
  40. ^ Gregory, Tess; Nettelbeck, Ted; Wilson, Carlene (jun 2010). „Openness to experience, intelligence, and successful ageing”. Personality and Individual Differences. 48 (8): 895—899. ISSN 0191-8869. doi:10.1016/j.paid.2010.02.017. 
  41. ^ a b Piedmont, Ralph L.; Sherman, Martin F.; Sherman, Nancy C. (decembar 2012). „Maladaptively high and low openness: the case for experiential permeability”. Journal of Personality. 80 (6): 1641—68. PMID 22320184. doi:10.1111/j.1467-6494.2012.00777.x. 
  42. ^ a b Piedmont, Ralph L.; Sherman, Martin F.; Sherman, Nancy C.; Dy-Liacco, Gabriel S.; Williams, Joseph E. G. (2009). „Using the Five-Factor Model to Identify a New Personality Disorder Domain: The Case for Experiential Permeability”. Journal of Personality and Social Psychology. 96 (6): 1245—1258. PMID 19469599. doi:10.1037/a0015368. 
  43. ^ Saroglou, Vassilis (2002). „Religion and the five-factors of personality: A meta-analytic review”. Personality and Individual Differences. 32: 15—25. doi:10.1016/S0191-8869(00)00233-6. 
  44. ^ David P. Schmitt; Realo, A; Voracek, M., & Allik, J. (2008). „Why can't a man be more like a woman? Sex differences in big five personality traits across 55 cultures”. Journal of Personality and Social Psychology. 94 (1): 168—182. PMID 18179326. doi:10.1037/0022-3514.94.1.168. 
  45. ^ Watson, David (2003). „To dream, perchance to remember: Individual differences in dream recall”. Personality and Individual Differences. 34 (7): 1271—1286. doi:10.1016/S0191-8869(02)00114-9. 
  46. ^ McCrae, Robert R. (1994). „Openness to Experience: Expanding the boundaries of Factor V”. European Journal of Personality. 8 (4): 251—272. doi:10.1002/per.2410080404. Arhivirano iz originala 2021-01-27. g. Pristupljeno 2019-09-11. 
  47. ^ Jang, K. L., Livesly, W. J., & Vemon, P.A.; Livesley; Vernon (septembar 1996). „Heritability of the big five personality dimensions and their facets: A twin study”. Journal of Personality. 64 (3): 577–592. PMID 8776880. doi:10.1111/j.1467-6494.1996.tb00522.x. 
  48. ^ Scott F. Stoltenberg, Geoffrey R. Twitchell, Gregory L. Hanna, Edwin H. Cook, Hiram E. Fitzgerald, Robert A. Zucker, Karley Y. Little; Twitchell; Hanna; Cook; Fitzgerald; Zucker; Little (mart 2002). „Serotonin transporter promoter polymorphism, peripheral indexes of serotonin function, and personality measures in families with alcoholism”. American Journal of Medical Genetics. 114 (2): 230–234. PMID 11857587. doi:10.1002/ajmg.10187. Arhivirano iz originala 2020-10-25. g. Pristupljeno 2019-12-13. 
  49. ^ Bouchard, Thomas J.; McGue, Matt (2003). „Genetic and environmental influences on human psychological differences”. Journal of Neurobiology (na jeziku: engleski). 54 (1): 4—45. ISSN 1097-4695. PMID 12486697. doi:10.1002/neu.10160 Slobodan pristup. 
  50. ^ Victor H. R., Grossman J. C., Eisenman R.; Grossman; Eisenman (1973). „Openness to experience and marijuana use in high school students”. Journal of Consulting and Clinical Psychology. 41 (1): 78—85. PMID 4726715. doi:10.1037/h0035646. 
  51. ^ Eisenman R., Grossman J. C., Goldstein R.; Grossman; Goldstein (1980). „Undergraduate marijuana use as related to internal sensation novelty seeking and openness to experience”. Journal of Clinical Psychology. 36 (4): 1013—1019. PMID 7440728. doi:10.1002/1097-4679(198010)36:4<1013::AID-JCLP2270360434>3.0.CO;2-0. 
  52. ^ Flory K., Lynam D., Milich R.; Lynam; Milich; Leukefeld; Clayton (2002). „The relations among personality, symptoms of alcohol and marijuana abuse, and symptoms of comorbid psychopathology: Results from a community sample”. Experimental and Clinical Psychopharmacology. 10 (4): 425—434. PMID 12498340. doi:10.1037/1064-1297.10.4.425. 
  53. ^ MacLean, K. A., Johnson, M. W., & Griffiths, R. R.; Johnson; Griffiths (novembar 2011). „Mystical experiences occasioned by the hallucinogen psilocybin lead to increases in the personality domain of openness”. Journal of Psychopharmacology. 25 (11): 1453—1461. PMC 3537171 Slobodan pristup. PMID 21956378. doi:10.1177/0269881111420188. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отвореност_за_искуство&oldid=27542819”