Očni pritisak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Očni pritisak
Merenje očnog pritiska
ICD-9-CM89.11
MeSHD014065
MedlinePlus003447

Očni pritisak, stalni pritisak unutar oka ili intraokularni pritisak (IOP) je pritisak očne tečnosti unutar oka uzrokovan dinamičkom ravnotežom između stvaranja i oticanja očne vodice.[1] Normalni očni ili intraokularni pritisak je 10 do 20 mmHg,[2] i obično je oko 15,5 mmHg sa fluktuacijama od 2,75 mmHg. [3] Ove vrednosti očnog pritiska uslovljene homeostatski regulisanim odnosom između produkcije i eliminacije očne vodice, od vitalnog su značaja za opšte zdravlje i funkciju oka. Poremećaj ove fine ravnoteže može imati razorne posledice, doprinoseći patogenezi glaukoma, uveitisa i odvajanja horoida.[1]

Visin očnog pritiska smatra se važnim parametrom ne samo za postavljanje dijagnoze već i za praćenje kliničkog toka glaukomske bolesti oka.

Fiziologija[uredi | uredi izvor]

Očnu vodicu proizvodi cilijarni epitel cilijarnog tela šarenice unutar zadnje komore prednjeg oka. Očna vodica se akumulira u zadnjoj komori oka i teče kroz zenicu u prednju komoru. Očna vodica zatim izlazi iz prednje komore kroz jedan od sledeća tri puta:[1]

  1. Ogromna većina očne vodice se odvodi kroz trabekularnu mrežu pod uglom prednje komore i u Šlaemov kanal, gde ulazi u episkleralne vene.
  2. Mala količina očne vodice prolazi u suprahoroidalni prostor i ulazi u vensku cirkulaciju u cilijarno telo, horoideju i skleru.
  3. Još manja količina očne vodice prolazi kroz iris i nazad u zadnju komoru.

Očni pritisak se određuje na osnovu proizvodnje i drenaže očne vodice počev od cilijarnog tela i njene drenaže preko trabekularne mreže i uveoskleralnog odliva. Razlog za to je zato što staklasto telo u zadnjem segmentu ima relativno fiksiran volumen i stoga ne utiče na regulaciju očnog pritiska.

Kako je pritisak mera sile po površini, vrednost očnog pritiska uključuje veličinu sile kojom očna vodica deluje na unutrašnju površinu prednjeg segmenta oka.[1]

IOP se teoretski može odrediti pomoću Goldmanove jednačine:[4] 

у којој је:
  • IOP u milimetrima žive (mmHg)
  • brzina formiranja očne vodice u mikrolitrima u minuti (μL/min)
  • resorpcija (odliv) očne vodice kroz uveoskleralni put (μL/min)
  • kapacitet odliva u mikrolitrima u minuti po milimetru žive (μL/min/mmHg)
  • episkleralni venski pritisak u milimetrima žive (mmHg).

Očni pritisak postoji kao fino podešena ravnoteža između proizvodnje i drenaže očne vodice, tako da promena ili fluktuacija bilo koje od varijabli navedenih u Goldmanovoj jednačini neizbežno će promeniti vrednost očnog pritiska.

Akutni glaukom desnog oka sa vrednošću očnog pritiska 42 mmHg.

Očni pritisak se pažljivo reguliše, a poremećaji su često umešani u razvoj patologija kao što su glaukom, uveitis i ablacija mrežnjače. Ravnoteža između očnog pritiska se povećava sa povećanim sistemskim krvnim pritiskom. Nagli porast očnog pritiska može izazvati mehanički stres i ishemijske efekte na sloju nervnih vlakana mređnjače, dok nagli pad očnog pritiska može izazvati stvaranje mikro-mehurića iz rastvorenih gasova u mikrovaskulaturi sa rezultujućim gasnim embolijama i ishemijskim oštećenjem tkiva.[5]  

Hronično uvećanje očnog pritiska jedan je od primarnih činilaca u patogenezi primarnog glaukoma otvorenog ugla i drugih problema koji oštećuju vid.

Merenje očnog pritiska[uredi | uredi izvor]

Goldmanova aplanacioni tonometar

Očni pritisak se tradicionalno meri aplanacionom tonometrijom, koja daje procenu pritiska unutar prednjeg segmenta oka na osnovu otpornosti na spljoštenje male površine rožnjače. Pritisci između 11 i 21 mmHg se smatraju normalnim, a očekivana dnevna varijacija očnog pritiska, sa višim pritiscima obično se javlja ujutru.

Dok glavni modalitet za merenje očnog pritiska ostaje Goldmanova aplanaciona tonometrija (GAT), tonometrija zasnovana na principima prenosivih tonometara se poslednjih decenija pojavila kao praktični oblik merenje očnog pritiska u akutnom okruženju. Ova dva modaliteta, međutim, prema trenutnim istraživanjima nisu zamenljiva.[6]  

Ispitivanje efekta debljine rožnjače na izmerene vrednosti očnog pritiska aplanacionom tonometrijom kod okularne hipertenzije i normotenzivnog glaukoma pokazala su da se kod tanjih rožnjača očitavaju niže, a kod debljih više vrednosti očnog pritiska zbog efekata instrumentalnog artefakta.[7]

Iako je u skorije vreme, došlo je do razvoja mikroelektromehaničkih i nanoelektromehaničkih sistema za 24-časovno praćenje intraokularnog pritiska,[8] potrebne su veće studije da bi se potvrdila njihova bezbednost i efikasnost, kako bi noviji sistemi igrali veću ulogu u upravljanju i praćenju pacijenata sa patologijom povezanom sa očnim pritiskom.[9]

Faktori koji mogu uticati na očni pritisak[uredi | uredi izvor]

Dnevna varijacija[uredi | uredi izvor]

Očni pritisak varira tokom noći i dana. Dnevna varijacija za normalne oči je između 3 i 6 mmHg i može se povećati kod glaukomatoznih očiju. Tokom noći, intraokularni pritisak se možda neće smanjiti,[10] uprkos sporijoj proizvodnji očne vodice.[11] 24-časovni profil izmerenog očnog pritiska kod pacijenata sa glaukomom može se razlikovati od onih kod zdravih osoba.[12]

Fitnes i vežbanje[uredi | uredi izvor]

Postoje nedovoljano ubedljiva istraživanja koja ukazuju da bi vežbanje moglo da utiče na očni pritisak (neke pozitivno, a neke negativno).[13][14]

Muzički instrumenti[uredi | uredi izvor]

Sviranje nekih muzičkih duvačkih instrumenata je povezano sa povećanjem očnog pritiska. Studija iz 2011. godine fokusirana na limene i drvene duvačke instrumente primetila je „privremena i ponekad dramatična povećanja i fluktuacije očnog pritiska“.[15] Druga studija je otkrila da je veličina povećanja očnog pritiska u korelaciji sa intraoralnim otporom povezanim sa instrumentom, i povezala je povremeno povećanje očnog pritiska tokom sviranja duvačkih instrumenata sa visokim otporom i pojavom gubitka vidnog polja.[16] Pokazalo se da je opseg intraoralnog pritiska uključen u različite klase etničkih duvačkih instrumenata, kao što su indijanske flaute, generalno niži od zapadnih klasičnih duvačkih instrumenata.[17]

Lekovi i psihoaktivne supstance[uredi | uredi izvor]

Očni pritiska takođe varira u zavisnosti od brojnih drugih faktora kao što su otkucaji srca, disanje, unos tečnosti, sistemski lekovi i lokalni lekovi.

Konzumacija alkohola i marihuane dovodi do prolaznog smanjenja očnog pritiska, a kofein može povećati očni pritisak.[18]

Uziman oralno, glicerol (često pomešan sa voćnim sokom da bi se smanjio njegov slatki ukus) može izazvati brzo, privremeno smanjenje očnog pritiska. Ovo može biti koristan početni hitan tretman ozbiljno povišenog pritiska.[19]

Depolarizujući mišićni relaksant sukcinilholin, koji se koristi u anesteziji, prolazno povećava očni pritisk za oko 10 mmHg na nekoliko minuta. Ovo je značajno, na primer, ako je pacijentu potrebna anestezija zbog traume i ako je pretrpeo perforaciju oka. Mehanizam nije jasan, ali se smatra da uključuje kontrakciju toničnih miofibrila i prolaznu dilataciju horoidalnih krvnih sudova.

Ketamin takođe povećava očnog pritiska.[20][21]

Značaj[uredi | uredi izvor]

Vrednost očnog pritiska pre svega je uslovljena dinamikom oticanja očne vodice iz oka, dok je nivo sekrecije od manjeg kliničkog značaja. Normalne vrednosti očnog pritiska kreću se od 10 do 22 mmHg, sa prosekom u opštoj populaciji od 16 ± 3 mmHg i uslovljeno je homeostatski regulisanim odnosom između stvaranja i oticanja očne vodice.[22] U slučajevima kada je smanjena mogućnost drenažnog sistema oka da eliminiše više od 2,2 mikrolitra očne vodice na minut, koliko se u normalnim uslovima produkuje na nivou cilijarnih nastavaka, može se javiti glaukom.[23]

U literaturi je jasno definisano da povišen očni pritisak ne znači i dijagnozu glaukoma, isto tako i očni pritisak u granicama normale ne znači da glaukoma nema. Još uvek nije utvrđena precizna vrednost očni pritisak koja služi kao univerzalna sigurna vrednost za određivanje prisustva ili odsustva rizika za nastajanje i progresiju glaukoma.[24]

Da postoji povezanost između glaukoma i povišenog očnog pritiska, utvrđena je u prvoj polovini 19 veka (Mackenzie 1830).[25]

Povećanje očnog pritiska (>21 mmHg) se i dalje smatra najvažnijim faktorom rizika i utvrđeno je da je vrednost očnog pritiska usko vezan za nastanak i razvoj glaukoma,[26] [27] na šta ukazuju ispadi u vidnom polju kod pacijenata sa povećanim očnim pritiskom koji se usporavaju nakon sniženja očnog pritiska.

Ukoliko jedna osoba ima glaukom u kome je vrednost očnog pritiska asimetrična između dva oka, ispadi u vidnom polju na oku sa povišenim očnog pritiska zbog razlike u vidu mnogo se ranije uočavaju.[28]

Povišenje očni pritisk kod glaukoma otvorenog ugla nastaje zbog povećanog otpora u zidu komornog ugla.[29]

Da bi se glaukom dijagnostikovao, pored vrednosti očnog pritiska, oftalmolog se u dijagnostici rukovodi pre svega stanjem glave očnog nerva i sloja nervnih vlakana retine, kao i rezultatima funkcionalnih testova.

Za postavljanje konačne dijagnoze glaukoma izazvanog povećanim očnim pritiskom, neophodno je uraditi perimetriju (ispitivanje vidnog polja), odnosno procenu funkcinalnog oštećenja kao i procenu strukturnog oštećenja glave očnog nerva pomoću novih imidžing (slikovnik) tehnika.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Machiele, Ryan; Motlagh, Mahsaw; Patel, Bhupendra C. (2022), Intraocular Pressure, StatPearls Publishing, PMID 30335270, Pristupljeno 2022-10-01 
  2. ^ Contributors, WebMD Editorial. „What is Tonometry?”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-01. 
  3. ^ „Universitätsklinikum des Saarlandes - Optical remote IOP sensing”. web.archive.org. 2012-04-25. Arhivirano iz originala 25. 04. 2012. g. Pristupljeno 2022-10-01. 
  4. ^ Aptel F, Weinreb RN, Chiquet C, Mansouri K (novembar 2016). „24-h monitoring devices and nyctohemeral rhythms of intraocular pressure”. Prog Retin Eye Res. 55: 108—148. PMID 27477112. S2CID 24677841. doi:10.1016/j.preteyeres.2016.07.002. 
  5. ^ Pardianto G. Recent awareness and consideration of intraocular pressure fluctuation during eye surgery. J Cataract Refract Surg. 2015 Mar;41(3):695.
  6. ^ Sagri D, Lösche CC, Bestges BB, Krummenauer F. [Is There Really Agreement between Rebound and Goldmann Applanation Tonometry Methods? Results of a Systematic Review of the Period 01/2005 to 08/2014]. Klin Monbl Augenheilkd. 2015 Jul;232(7):850-7.
  7. ^ Argus WA. Ocular hypertension and central corneal thickness. Ophthalmology 1995;102(12):1810-2.
  8. ^ Mansouri K, Weinreb RN. Ambulatory 24-h intraocular pressure monitoring in the management of glaucoma. Curr Opin Ophthalmol. 2015 May;26(3):214-20.
  9. ^ Mark HH. Armand Imbert, Adolf Fick, and their tonometry law. Eye (Lond). 2012 Jan;26(1):13-6.
  10. ^ Liu JH, Weinreb RN (May 2011). "Monitoring intraocular pressure for 24 h". Br J Ophthalmol. 95 (5): 599–600.
  11. ^ Brubaker RF (1991). "Flow of aqueous humor in humans". Invest Ophthalmol Vis Sci. 32 (13): 3145–3166.
  12. ^ Liu JH, Zhang X, Kripke DF, Weinreb RN (April 2003). "Twenty-four-hour intraocular pressure pattern associated with early glaucomatous changes". Invest. Ophthalmol. Vis. Sci. 44 (4): 1586–90.
  13. ^ Studies have also been conducted on both healthy and sedentary individuals to determine if intraocular pressure could be reduced with other types of exercise. Some forms of exertion have been found to result in a decrease in intraocular pressure. Exercises studied included; walking, jogging, and running. Acute Dynamic Exercise Reduces Intraocular Pressure Arhivirano 28 septembar 2011 na sajtu Wayback Machine, Departments of Ophthalmology, Physiology, Faculty of Medicine, Atatürk University, Erzurum- Turkey. July 1999.
  14. ^ Qureshi IA. Effects of mild, moderate and severe exercise on intraocular pressure of sedentary subjects. Rawalpindi Medical College, Rawalpindi, Pakistan
  15. ^ Schmidtmann G, Jahnke S, Seidel EJ, Sickenberger W, Grein HJ (June 2011). "Intraocular pressure fluctuations in professional brass and woodwind musicians during common playing conditions" (PDF). Graefes Arch. Clin. Exp. Ophthalmol. 249 (6): 895–901
  16. ^ Schuman JS, Massicotte EC, Connolly S, Hertzmark E, Mukherji B, Kunen MZ (January 2000). "Increased intraocular pressure and visual field defects in high resistance wind instrument players". Ophthalmology. 107 (1): 127–33. . PMID 10647731. doi:10.1016/s0161-6420(99)00015-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  17. ^ Clinton F. Goss (August 2013). "Intraoral Pressure in Ethnic Wind Instruments" (PDF). Flutopedia. arXiv:1308.5214. Bibcode:2013arXiv1308.5214G
  18. ^ Intraocular pressure measure on normal eyes by Pardianto G et al., in Mimbar Ilmiah Oftalmologi Indonesia.2005;2:78-9.
  19. ^ Drance SM (October 1964). "Effect of Oral Glycerol on Intraocular Pressure in Normal and Glaucomatous Eyes". Arch. Ophthalmol. 72 (4): 491–3. . PMID 14184494. doi:10.1001/archopht.1964.00970020491009.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  20. ^ Brunton L, Chabner BA, Knollman B (2011). „19. General Anesthetics and Therapeutic Gases”. Goodman & Gilman's: The Pharmacological Basis of Therapeutics (12th izd.). New York, USA: The McGraw-Hill Companies, Inc. str. 539. ISBN 978-0-07-162442-8. 
  21. ^ „Ocular Therapeutix Inc (OCUL)”. biotickr (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-13. 
  22. ^ Sit AJ, Liu JH. Pathophysiology of glaucoma and continuous measurements of intraocular pressure. Mol Cell Biomech 2009;6(1):57-69
  23. ^ Mosaed S, Liu JH, Weinreb RN. Correlation between office and peak nocturnal intraocular pressures in healthy subjects and glaucoma patients. Am J Ophthalmol 2005;139(2):320-4.
  24. ^ Chauhan B. The relationship between intraocular pressure and visual field progression in glaucoma. In: Drance S (eds.) Update to glaucoma, ocular blood flow and drug treatment. Amsterdam/New York: Kugler; 1995.
  25. ^ Jordanova E, Hentova-Senćanić P, Marjanović I, Senćanić I, Baralić M, Stefanović I, et al. Metode merenja intraokularnog pritiska. Halo 194. 2019;25(2):116-28. . doi:10.5937/Halo1902116J.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  26. ^ Teus MA, Castejón MA, Calvo MA, Perez-Salaices P, Marcos A. Intraocular pressure as a risk factor for visual field loss in pseudoexfoliative and in primary openangle glaucoma. Ophthalmology 1998;105(12):2225-9.
  27. ^ Tielsch JM, Sommer A, Katz J, Royall RM, Quigley HA, Javitt J. Racial variations in the prevalence of primary open-angle glaucoma. The Baltimore Eye Survey. JAMA. 1991;266(3):369-74.
  28. ^ Peters D, Bengtsson B, Heijl A. Factors associated with lifetime risk of open-angle glaucoma blindness. Acta Ophthalmol 2014;92(5):421-5.
  29. ^ Hughes E, Spry P, Diamond J. 24-hour monitoring of intraocular pressure in glaucoma management: a retrospective review. J Glaucoma 2003;12(3):232-6.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Очни_притисак&oldid=27442449”