Panevropski identitet

Panevropski identitet je osećaj lične identifikacije sa Evropom i rodnom državom. Primer ovakvog identiteta su članice Saveta Evrope, Evropska unija ili obe. Drugim rečima, države koje imaju većinu stanovništva koji podržavaju saradnju između evropskih država i integraciju. Evropska unija (EU) već duže vreme podržava dalju integraciju iako su 500 miliona Evropljana (70%) državljani EU. Prefiks pan znači da se identitet primenjuje širom Evrope.

Sličan koncept Evropeizma je tvrdnja da narodi Evrope imaju prepoznatljivu celinu političkih, ekonomskih i društvenih normi i vrednosti.^[1]

Istorijski gledano, evropska kultura nije dovela do geopolitičkog ujedinjenja. Ovo je zato što da bi došlo do ujedinjena, države morati da stvore osećaj kolektivne identifikacije, a ne državne.^[2] U ovom trenutku, Evropska integracija koegzistira sa patriotizmom.^[3]

Pristalice evropskih intergracija smatraju evropski identitete kao deo težnje za političko, ekonomsko i vojno ujedinjene Evrope.^[4] Pristalice tvrde da je identitet ključ za stvaranje zajedničkih evropskih vrednosti, kao što su osnovna ljudska prava. Identitet po njima ojačava demokratske i društvene institucije Evropske unije.^[5] Koncept jedinstvenog evropskog identiteta se smatra i kao nusproizvod integracija, radije nego kao njegov cilj. U svakom slučaju, Evropski identitet podstiču brojne nevladine organizacije i inicijative u Evropi.^[6] Suprotno od njih su evroskeptici koji su protiv takvog koncepta zajedničkog identiteta i promovišu nacionalni identitet različitih država Evrope.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Osećaj Evropskog identiteta tradicionalno polazi od ideje zajedničke Evropske istorije, za koju se smatra da je izvor većine osnovnih evropskih vrednosti. Ova istorija uključuje kombinaciju antičke Grčke i antičkog Rima, feudalizma u srednjem veku, Hanzu, doba renesanse, eru prosvetiteljstva i različitih oblika socijalizma, hrišćanstva i sekularizma, kolonijalizma i svetskih ratova.

Danas Evropski identitet podstiču mnoge organizacije, uključujući Evropsku komisiju. Oni promovišu ovaj identitet i ideologiju kroz finansiranje obrazovnih programa razmene, renoviranje glavnih istorijskih mesta, kao i kroz podsticanje političke integracije.

Najraniji pokušaj ujedinjena Evrope je Panevropska unija osnovana 1923. izdanje Rihard fon Kudenhov-Kalergijeve knjige Panevropa. Rihard je bio prvi predsednik unije (1926—1972), a nakon njega dolaze Oto fon Gabsburg (1973—2004) i Alen Terenoar (2004). Iako ovaj unija nije uspela da spreči nastanak Drugog svetskog rata, pomogla je evropskim zemljama u mirovnim pregovorima nakon rata, što je dovelo do formiranja Evropske unije. Oci Evropske unije su bili ubeđeni Panevropljani, poput Konrada Adenauera i Alčidea De Gasperija. Pokret je i danas veoma aktivni u promovisanju Evropskog identiteta i zajedničkih evropskih vrednosti, principa solidarnosti, kao i političkih, ekonomskih i kulturnih integracija Evrope.

Simboli[uredi | uredi izvor]

Sledeći simboli se uglavnom koriste u Evropskoj uniji:

Zastava, zastava Evropske unije – zvanično se koristi od strane Saveta Evrope i Evropske unije.
Himna "Oda radosti" – zvanična himna svih članova Saveta Evrope i Evropske unije.
Dan državnosti, Dan Evrope (9. maj).
Jedinstvena valuta, evro – evro su usvojile i neke zemlje izvan EU, a neke koje jesu članice ga nisu usvojile. U 2015. godini 19 od 28 država članica su usvojile evro kao svoju zvaničnu valutu.
Automobilske registracijske oznake - sve tablice koriste slični EU dizajn od 1998. godine.
Vozačke dozvole su od 1980. do 2013. imale jedinstveni opšti dizajn, a od 2013. godine postoji jedinstvena plastična kartica kao vozačka dozvola unutar EU.
Državljanstvo Evropske unije daje pravo da svaki građanin unije ima pravo da se kreće, da živi i radi slobodno na teritoriji bilo koje države članice EU.
Države članice EU da koriste jedan dizajn pasoša.
Evropska zdravstvena kartica proširuje zonu besplatne osnovne zdravstvene zaštite i dostupnosti u sve zemlje članice EU za one koji su osigurani u svojoj zemlji.
Šengen zona omogućava građanima da putuju po zemljama članicama bez potrebe za pasošom.
Drugo: erazmus program razmene studenata i profesora.

Internet domen .eu je uveden 2005. godine kao novi simbol identiteta Evropske unije na vebu. Slogan kampanje uvođenja domena je glasio "Vaš Evropski identitet" .

Vidi takođe[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ John McCormick, Europeanism (Oxford University Press, 2010)
^ Ernest Gellner, Nations and Nationalism, 1983
^ "The supranational prospect held out by the EU appears to be threatened.... by a deficiency of European identity, in striking contrast to the continuing vigour of national identities, .
^ European identity: construct, fact and fiction Dirk Jacobs and Robert Maier Utrecht University [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. mart 2009)
^ „Crowdfunding and Civic Society in Europe: A Profitable Partnership?”. Open Citizenship Journal. Pristupljeno 29. 4. 2013.
^ Pinterič, Uroš (2005). „National and supranational identity in context of the European integration and globalization”. Društvena istraživanja. 14 (3): 401—402.

[1] John McCormick, Europeanism (Oxford University Press, 2010)

[2] Ernest Gellner, Nations and Nationalism, 1983

[3] "The supranational prospect held out by the EU appears to be threatened.... by a deficiency of European identity, in striking contrast to the continuing vigour of national identities, .

[Utrecht-4] European identity: construct, fact and fiction Dirk Jacobs and Robert Maier Utrecht University [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. mart 2009)

[Open_Citizenship_Journal-5] „Crowdfunding and Civic Society in Europe: A Profitable Partnership?”. Open Citizenship Journal. Pristupljeno 29. 4. 2013.

[6] Pinterič, Uroš (2005). „National and supranational identity in context of the European integration and globalization”. Društvena istraživanja. 14 (3): 401—402.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]