Патин кувар
| Patin kuvar | |
|---|---|
 Naslovna strana | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Moj kuvar |
| Autor | Spasenija Pata Marković |
| Zemlja | Kraljevina Jugoslavija |
| Jezik | srpski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | priručnik |
| Teme | kulinarstvo, domaćinstvo, zdrava ishrana |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Politika |
| Datum | 1939. |
Patin kuvar je kulinarska knjiga sa 4000 isprobanih kulinarskih recepata i različitih saveta za vođenje domaćinstva. To je jedan od prvih i verovatno najpoznatiji kulinarski priručnik objavljen u Srbiji. Objavljen je 1939. godine i ostao je neprevaziđen priručnik za kulinarske veštine, dijetetiku, negu bolesnih, ishranu dece i starijih, za pripremanje okupljanja i slava, kao i nenametljivi građanski bonton za trpezom. Napisala ga je Spasenija Pata Marković, jedna od prvih školovanih domaćica i školovanih žena uopšte u Srbiji u prvoj polovini 20. veka.[1]
Na osnovu Patinog kuvara izdavačko preduzeće Narodna knjiga objavilo je 1956. godine Veliki narodni kuvar koji je do početka 21. veka doživeo 24 izdanja,[2] a preveden je i na nekoliko svetskih jezika. U uvodu ovog izdanja piše: „Ova knjiga rađena je prema poznatoj knjizi 'Moj kuvar' koji je pre rata izdala 'Politika', a sredila Spasenija-Pata Marković”.[3] Veliki narodni kuvar sadrži sve recepte predratnog izdanja pomenute knjige, uz još neke savete.[4]
Spasenija Pata Marković[uredi | uredi izvor]
Spasenija Pata Marković bila je, kako je neki istoričari svrstavaju, među prvim učenim ženama u Srbiji, koje su se borile za izjednačavanje prava žena i muškaraca. Školovala se u Beču, gde je završila čuvenu školu za domaćice i postala vrsna kuvarica,[4] a pored veštine vođenja domaćinstva stekla je i vrhunske manire komuniciranja u društvu.[1] Bila je upraviteljica Domaćičkog tečaja Beogradskog ženskog društva i Ženske zanatske škole, u kojoj je širila svoje stavove i ideje donete iz Beča.[4] Vodila je i jedinstvenu menzu u kojoj se svakog dana hranilo sto osoba, pretežno školske dece. Bila je i aktivna članica Kola srpskih sestara.[1]
Kao jedna od malobrojnih učenih i modernih žena u Srbiji toga doba, Pata Marković je svoju prvu zbirku recepata Kuvar i savetnik izdala još 1907. godine.[1] Tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka redovno je, jednom nedeljno, izlazila i Patina čitanka za domaćice.[5] Godine 1937. počinje u dnevnom listu Politika da uređuje kolumnu za domaćice, od koje je dve godine kasnije, 1939. nastala njena čuvena knjiga „Moj kuvar”, koji je vrlo brzo postao poznat kao „Patin kuvar”.[4]
Nastanak Patinog kuvara[uredi | uredi izvor]
Čuveni kulinarski priručnik Moj kuvar ili, kako ga je narod kasnije prozvao, Patin kuvar predstavlja zbirku sa više od 4000 isprobanih, sređenih i nesumnjivo odličnih recepata, sačinjenih u saradnji sa najboljim kuvaricama, poznavaocima domaće i strane kuhinje, gurmanima i petoricom u to doba vrsnih lekara. Objavljen 1939. godine, na 800 strana velikog formata, Patin kuvar do današnjih dana ostao je neprevaziđen priručnik za kulinarske veštine, dijetetiku, negu bolesnih, ishranu dece i starih osoba, za pripremanje porodičnih okupljanja i slava, kao i nenametljivi građanski bonton za trpezom.[1]
Sedamdesetih godina 20. veka Patina ćerka Ljubica Ristić (tada zaposlena u Narodnoj biblioteci Srbije) nastavila je majčino delo, pa je preuredila Kuvar, modernizovala je recepte i prilagodila količine i sastojke savremenom životu.[6] Patin kuvar koristi se i kao stručna literatura u kulinarskoj branši.[1] Godine 1956. izdavačko preduzeće Narodna knjiga objavilo je, kako je bilo navedeno „zbog velikog interesovanja” novu verziju ovog Patinog kuvara pod nazivom Veliki narodni kuvar.[4]
Upućeni kažu da je u 20. veku ovo delo bilo čest i poželjan poklon koji se nosio na poklon mladim bračnim parovima,[4] a ova „kulinarska biblija”, kako ga još nazivaju,[1] i danas se u srpskim kućama prenosi s kolena na koleno.[2]
Zabrane i cenzure knjige sa kulinarskim receptima[uredi | uredi izvor]
Do početka Drugog svetskog rata, Pata je mnogo radila i u tom periodu objavila je tri Velika narodna kuvara i 15 svezaka raznih recepata. Posle rata Pata je, kao žena iz bogate porodice, uhapšena kao izdajnik, a imovina joj je nacionalizovana. Snažan uticaj koji je ime Spasenije Pate Marković imalo među narodom doveo je do toga da je proglase za osobu koja širi buržoaske ideje i zabranjeno joj je da se potpisuje punim imenom.[7] Svi kuvari koji su njeno autorsko delo, a objavljeni su od 1945. do 1990. godine (skoro 20 godina posle njene smrti) potpisani su sa „SM“.[1] Ovom zabranom pokušano je sprečavanje uticaja napredne, obrazovane i oštroumne Srpkinje na komunističku omladinu.[4]
Ali nije samo Patin kuvar smetao aktuelnim vlastima. Pata Marković stvorila je delo koje se samom pojavom, a još više sadržajem, razlikovalo i od predratne retorike, pa je zasmetala mnogim pripadnicima srpske konzervativne struje, jer je kao žena širila napredne ideje.[1] Tako je u vreme Šestojanuarske diktature (6. januar 1929 — 3. septembar 1931) zabranjen i njen nedeljnik Patina čitanka za domaćice koja je tada, kao jedino štivo koje je izlazilo bez cenzure, postala svojevrsno opoziciono glasilo.[5]
Vrednost Patinog kuvara[uredi | uredi izvor]
Najveća vrednost Patinog kuvara je to što u njemu postoji gotovo sve što ima veze sa kulinarstvom, kuhinjom i ishranom. U njemu su zastupljena tradicionalna domaća jela, ali i recepti za spravljanje artičoka na sedam načina, koantro, puding od guščje jetre... Recepti za spravljanje zimnice, uključujući na primer i paradajz sušen na suncu. Svakodnevna jela podrazumevaju se u ovom kuvaru i to bez rasprava o tome da li su autentično srpska ili su u stvari austrijska, grčka, vizantijska ili turska. Činjenica je da se u Srbiji jede i štrudla s orasima i samsa, i proja i savijača, i noklice, i flekice, i urmašice, i mantije, doboš torta i tatlije, te da stoga treba da imaju svoje mesto u kuvaru. Spasenija Pata Marković je duboko verovala da savremena Srpkinja ne zaostaje ili bar ne bi trebalo da zaostaje za savremenom Francuskinjom. Kao dobre majke i supruge, Patine čitateljke treba da znaju sastav hrane i kalorijske vrednosti njenih sastojaka, koje su najbolje dijete i šta znači ekonomično vođenje domaćinstva. Zato Patin kuvar nije ni narodni, ni srpski - njegovo prvo izdanje se zove Moj kuvar.[2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z Popović, Petar Peca. „Autorka srpske kulinarske biblije”. Veliki Ljudi. Arhivirano iz originala 12. 05. 2018. g. Pristupljeno 7. 5. 2018.
- ^ a b v Mirković, Tijana (21. 1. 2016). „Patin (i moj) kuvar”. Vreme. Pristupljeno 14. 5. 2018.
- ^ Veliki narodni kuvar 1959, str. 1
- ^ a b v g d đ e Jokić-Stamenković, Dragana (4. 3. 2018). „Zabranjeni kuvar začet na stranicama „Politike””. Politika (on-lajn izdanje). Pristupljeno 7. 5. 2018.
- ^ a b „Tužna sudbina najškolovanije srpske domaćice: “Patin kuvar” i danas čuvaju mnoge kuće ne znajući kakvo blago poseduju”. Opanak. 20. 2. 2018. Pristupljeno 9. 5. 2018.
- ^ Ranković, Larisa (30. 12. 2015). „Zanimljive žene familije Nenadović”. Revija Kolubara. Pristupljeno 7. 5. 2018.
- ^ Radojičić, Ivan. „Spasenija Pata Marković – Autorka legendarnog Patinog kuvara”. 011.info. Pristupljeno 14. 5. 2018.
Literatura[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Đokić, Milica (22. 7. 2016). „PRVI SRPSKI KUVAR”. Cake dobrog kuvanja. Pristupljeno 14. 5. 2018.
