Пређи на садржај

Велики српски кувар (1878)

С Википедије, слободне енциклопедије
Велики српски кувар
Предња корица 3. издања
Настанак
Ориг. насловВелики српски кувар : са сликама : за употребу српских домаћица
АуторКатарина Поповић Миџина
ЗемљаАустроугарска
Језиксрпски
Садржај
Жанр / врста делаприручник
Темекулинарство, домаћинство, здрава исхрана
Издавање
ИздавачСрпска књижара браће М. Поповића, Нови Сад
Датум1878.
Број страница505

Велики српски кувар је први кувар објављен на српском народном језику, ћирилицом. Саставила га је Катарина Поповић Миџина, а објављен је у Новом Саду 1878. године.[1]

Катарина Поповић Миџина

[уреди | уреди извор]

Катарина Поповић Миџина била је жена угледног новосадског правника Димитрија Поповића Миџе. Образована и напредна, остала је запамћена као ауторка првог кувара написаног на српском народном језику, ћирилицом.[2]

Велики српски кувар објављен је 1878. године у Новом Саду. Миџина га је саставила на молбу књижара, а када се појавио у продаји, крајем 19. века, постао је прави хит. За ауторкиног живота објављено је десетак издања, под делимично измењеним насловима:

  • Велики српски кувар : са сликама : за употребу српских домаћица (1878)
  • Велики српски кувар : са млого лепих и врло вештачки израђених слика : за употребу српских домаћица (1891)
  • Велики српски кувар : са много лепих и врло вештачки израђених слика : српским домаћицама : са допунама најновијег практичног кувања (1911)
  • Српски кувар : српским домаћицама написала Катарина Поповић Миџина (19??)
  • Српски кувар (19??)
  • Велики српски кувар : српским домаћицама написала Катарина Поповић-Миџина (1923)
  • Велики српски кувар (1930)[3]

При састављању кувара Катарина се служила белешкама своје мајке, Наталије Наничке Петровић, која је „била на гласу са своје вештине кувања“. Такође је користила и искуства својих пријатељица, а пренела је понеки рецепт и из најбољих страних кувара и европских женских журнала. Све рецепте које је објавила у Великом српском кувару и сама је пробала, те је њена препорука да је кувар „поуздани руковођа свакој домаћици“, примана с великим поверењем.[4]

Језик у књизи је, према данашњим схватањима, благо архаичан, али ипак лако разумљив данашњем читаоцу.[5]

Кувар је објављен у едицији „Библиотеку за женски свет” и најављен 1877. у позиву на претплату[6] и рекламом у каталогу објављеном на 4 стране.[7]

Репринт издања

[уреди | уреди извор]

У фокус јавности кувар је поново дошао после готово 100 година. Године 1990. први пут се појавило репринт издање. Кувар је објављен у Београду као ауторско независно издање. На странама 671-679 налази се поговор Мирјане Стефановић под насловом „Катарина Поповић по други пут међу Србима”.[8]

Друго репринт издање, под насловом Велики српски кувар Катарине Поповић-Миџине, објављено је 2007. године у Кикинди. Објавила га је издавачка кућа Гаучо.За ово издање заслужан је колекционар старина Милан Авдаловић из Кикинде. Он је у Мокрину случајно, међу осталим старинама, дошао у посед и ове јединствене и вредне публикације. Рецепте је почела да користи његова супруга, али и други. Будући да је књига почела да се распада од старости, Милан је одлучио да припреми репринт издање. Како је по занимању сарач, књигу је луксузно укоричио у ручно шивени кожни повез, на начин како се то радило пре више од 100 година.[9] Овај репринт веран је оригиналу,[10] објављен у тиражу од свега 750 примерака, а предговор је написао Драгомир Рељин Чварак.[11]

Садржај кувара

[уреди | уреди извор]
Илустровани савети и упутства за постављање свечане трпезе

Велики српски кувар је објављен на више од 500 (у неким издањима и 600) страна и садржи око 1000 рецепата. Богато је илустрован са 194 цртежа. Неки рецепти постали су неупотребљиви, јер се за њих више не могу наћи потребне намирнице, али се у књизи може прочитати све о прављењу чварака, варива, кобасица, зимнице, слаткиша, чорби, закуске, умокаца (сосова), дивљачи, рибе, пецива и још много тога. У рецептима је Миџина користила старе мере за количину потребних намирница, које су у о време биле у употреби:

  • лот (17,5 г)
  • олба (0,7 л)
  • фунта (560 г)
  • сатлик (280 г)[12]

Осим рецепата ауторка је у књигу унела савете и упутства о декорисању и сервирању јела, постављању трпезе, организовању различитих скупова, попут вечера, пријема, балова и слично,[2] затим о опхођењу према гостима, штедњи при кувању, односно уштеди дрва, јер тада није било струје и плина. Између осталог описала је чак 34 начина постављања салвета. Осим ових, Миџина даје и савете о опремању кухиње.[9]

Рецепти у кувару

[уреди | уреди извор]

У Великом српском кувару налази се око 1000 рецепта, од којих је већина и данас актуелна. Неки од њих су:

  • Сикуљски гулаш,
  • Гушчија џигерица са умокцем,
  • Пилеће месо у накиселим питијама,
  • Чорба од рака,
  • Тарана,
  • Пита са кремом од каве,[10]
  • Српски ајвар...

Рецепт за српски ајвар

[уреди | уреди извор]

У Великом српском кувару Катарине Поповић Миџине налази се и један од најстаријих рецепата за ајвар:[4]

Занимљив је такође и коментар који Катарина даје уз овај рецепт:

Стране из кувара

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Поповић-Миџина 1878
  2. ^ а б „Катарина Поповић - Миџина”. Књиженство. Приступљено 14. 4. 2021. 
  3. ^ „Катарина Поповић Миџина”. COBBIS. Народна библиотека Србије. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021. 
  4. ^ а б „Recepti čuvene srpske kuvarice Katarine Popović-Midžine”. Srbija koju volimo. 30. 10. 2015. Приступљено 14. 4. 2021. 
  5. ^ „Veliki srpski kuvar”. KorisnaKnjiga.com. Приступљено 15. 4. 2021. 
  6. ^ Позивање на предбројење ил на претплату на "Библиотеку за женски свет". Српска народна задружна штампарија. 1877. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021. 
  7. ^ Илустровани српски "Велики кувар" са 194 слике : написала Катарина Поповић, Миџина. 1878. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021. 
  8. ^ Поповић-Миџина, Катарина; Стефановић, Мирјана; Милорадовић, Боле (1990). Велики српски кувар : српским домаћицама. Београд: независно ауторско издање. ISBN 86-81649-01-9. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021. 
  9. ^ а б „Najstariji ćirilični kuvar”. RTS. 29. 5. 2015. Приступљено 15. 4. 2021. 
  10. ^ а б „Srpski kuvar”. suvenirisrbije.com. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021. 
  11. ^ Поповић-Миџина, Катарина (2007). Велики српски кувар Катарине Поповић-Миџине. Кикинда: Gaucho. ISBN 978-86-910677-0-0. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021. 
  12. ^ „Mala istorija srpskih kuvara”. OrganicNet. Архивирано из оригинала 14. 04. 2021. г. Приступљено 14. 4. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]