Артичока

Из Википедије, слободне енциклопедије
Артичока
Artichoke J1.jpg
Артичока
Таксономија
Царство: Plantae
(нерангирано): Angiosperms
(нерангирано): Eudicots
(нерангирано): Asterids
Ред: Asterales
Породица: Asteraceae
Племе: Cynareae
Род: Cynara
Врста: Cynara cardunculus
Подврста: scolymus
Биномијална номенклатура
Cynara cardunculus var. scolymus
L.
Артичока, кувана, посољена
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија 211 kJ (50 kcal)
11,39 g
Шећери 0,99 g
Прехрамбена влакна 8,6 g
0,34 g
2,89 g
Витамини
Витамин А екв.
464 μg
Тиамин 1)
(4%)
0,05 mg
Рибофлавин 2)
(7%)
0,089 mg
Ниацин 3)
(7%)
1,11 mg
Витамин Б5
(5%)
0,24 mg
Витамин Б6
(6%)
0,081 mg
Фолат 9)
(22%)
89 μg
Витамин Ц
(9%)
7,4 mg
Витамин Е
(1%)
0,19 mg
Витамин К
(14%)
14,8 μg
Минерали
Калцијум
(2%)
21 mg
Гвожђе
(5%)
0,61 mg
Магнезијум
(12%)
42 mg
Манган
(11%)
0,225 mg
Фосфор
(10%)
73 mg
Калијум
(6%)
286 mg
Натријум
(20%)
296 mg
Цинк
(4%)
0,4 mg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Артичока (лат. Cynara scolimus) је од давнина позната повртарска биљка из фамилије Asteraceae. Пореклом је са Медитерана и југозападне Азије. Род: Cynara обухвата три врсте:

  • повртарску артичоку (C. scolimus)
  • либанску артичоку (C. cornigera)
  • самониклу артичоку (C. cardunculus)[1]

Значај[уреди]

Артичока се гаји или сакупља ради задебљалих неразвијених цвасти, осушених листова и семена.[2] У биљци артичоке се налазе: етарско уље које се састоји од: цинарина (даје благо горак укус), гликозида и флавоноида. Поред њих има и доста масних уља, беланчевина, минерала и витамина (А, Ц, Б-комплекс). Пријатан укус дају јабучна и лимунска киселина. За екстракцију етарског уља користи се свежа херба или семе. Састав лековитих материја утиче на детоксикацију крви и побољшану крвну слику, делује на жуч и јетру, снижава холестерол у крви и подиже имунитет дуготрајним лечењем хроничних обољења. У исхрани људи користе се млади пупољци артичоке који се још увек у потпуности нису отворили.

Морфологија[уреди]

Артичока

Артичока је вишегодишња зељаста биљка.

  • Корен: вретенаст и снажан са јаким бочним жилама. Главна коренова маса се развија и до 50 cm у дубину. Из кореновог врата се наредних година развијају нове бољке.
  • Стабло : после образовања приземне лисне розете развија се цветоносно стабло које је усправно, разгранато и може достићи висину до 150 cm.
  • Листови: перасто урезани, декоративни, доњи јако крупни на лисним дршкама, а горњи ситнији, издужени и седећи. Лиска је сребрнасто бледо зелене боје, са лица гола, а на наличју прекривена финим маљама. Неке сорте имају бодље по ободу.
  • Цветови: на врху стабла и грана образује се главичаста цваст обрасла меснатим љускама, у којима су цветови плаве или љубичасте боје.
  • Плод-семе: је средње ситна ахенија, издужена мрке боје.

Услови успевања[уреди]

Артичока за гајење захтева дубока, средње лака и плодна земљишта, нормалне влажности. Не погодују јој песковита и хладна земљишта. Захтева доста светлости и топлоте, није отпорна на мразеве. Оптимална температура за клијање, вегетацију и остале стадијуме дозревања кроз које пролази износи између 15 и 25°С.

Агротехника[уреди]

Артичока се гаји као двогодишња, трогодишња или вишегодишња биљка. Размножава се производњом расада, вегетативно помоћу зелених изданака или директном сетвом. По хектару земљишта сади се 7000-8000 биљака на растојању око 1х1 метар. За гајење се користе сорте: зелених (Green globe, Camus); зелено-љубичастих и љубичастих цвасти (Violeto Palermo, Romaneschi, Cataneri).

Берба[уреди]

Беру се развијени доњи и средњи листови розете. Листови артичоке се углавном користе у лековите сврхе, па се зато одмах носе на сушење. Берба неразвијених главица се врши сукцесивно и ручно на почетку одвајања врхова овојних листова главице. Жетва семена се врши двофазно или једнофазно, житним комбајнима. Делови биљке се суше на око 40°C у сушарама или природно. Принос свежих главица је од 4 до 10 t/h, а етарског уља од хербе у другој години и до 20 kg/ha.

Референце[уреди]

  1. Rottenberg, A., and D. Zohary, 1996: "The wild ancestry of the cultivated artichoke." Genet. Res. Crop Evol. 43, 53—58.
  2. Artičoka povrće - lekovitost, uzgoj, upotreba i recepti

Литература[уреди]

  • Кире Стојчевски: „Лековито и зачинско биље“, Завод за уџбенике Београд, Обилићев венац 5. Прво издање, 2008.
  • Rezazadeh, A., Ghasemnezhad, A., Barani, M., & Telmadarrehei, T. (2012). Effect of Salinity on Phenolic Composition and Antioxidant Activity of Artichoke (Cynara scolymus L.) Leaves. Research Journal of Medicinal Plant, 6(3).

Спољашње везе[уреди]