Petar Žebeljan

Petar Žebeljan
Lični podaci
Datum rođenja	1939.
Mesto rođenja	Perlez, Kraljevina Jugoslavija
Književni rad
Najvažnija dela	Jednom u Perlezu Srpske antejske pesme
Nagrade	„Neven“

Petar Žebeljan (rođen 1939. godine u Perlezu, u Banatu) srpski je novinar i pisac. Član je Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.

Biografija

Žebeljan je na Filološkom fakultetu u Beogradu završio srpsku i svetsku književnost. Od 1966. do 2004. bio je novinar i urednik u Radio Beogradu. U ovoj kući je najviše radio obrazovne i emisije za decu, ali i informativne, dokumentarne, dramske, zabavne i dokumentarno-muzičke emisije.

Dobio je više nagrada za radiofonsko stvaralaštvo na festivalima u Ohridu i na Brezovici i nagradu Zmajevih dečjih igara 2000. godine za negovanje u unapređenje savremenog stvaralaštva za decu.

Kao srednjoškolac i student pisao je i objavljivao poeziju, kratke priče, osvrte i novinske članke i reportaže. Potom je odložio literarno pero sve do 2002. godine kada je ponovo počeo da piše.

Član je Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu od 2015. godine, a tokom godina poklonio je Udruženju veliki broj knjiga iz svoje lične biblioteke.

Ćerka mu je akademik i kompozitor Isidora Žebeljan.

Bibliografija

• „Jednom u Perlezu“, „Narodna knjiga“, Beograd, 2002. Ova knjiga je te godine bila najbolja knjiga za mlade i pripala joj je nagrada „Neven“
• „Nicanje duše“, priče za male i velike, „Buklend“, Beograd, 2004.
• „Srpske antejske pesme“, antologija, „Atelje Bogdanović“, Beograd, 2005.
• „Ždralovi nad Perlezom“, ljudi, godine, događaji, „Čigoja“, Beograd, 2011.

Recepcija

Radivoje Mikić o knjizi „Jednom u Perlezu“: „Priče iz knjige „Jednom u Perlezu“ govore o svetu koga više nema, svetu koji je samo deo onoga sa čime se jedan dečak davno rastao. Toplina sa kojom Petar Žebeljan priča o jednoj porodici i njenom životu, o običajima i praznicima koji su svima donosili radost, pokazuje da je on snažno voleo i sam Perlez i ljude u njemu. Ove priče nisu izmišljene, one sadrže opise onoga što se stvarno dogodilo i zato su one za malog čitaoca prilika da uporedi sopstveni život sa životom junaka knjige „Jednom u Perlezu“. U tom poređenju prednost će dobiti ono što je nestalo, što sada deluje sasvim nestvarno...“

Vesna Aleksić o knjizi „Nicanje duše“: „Iza naslova „Nicanje duše“ krije se jedan krajnje neobičan, šaren i svetlucav fotošop detinjstva. U njemu su nanizane slike jednog odrastanja, slike toliko žive i jake da su se otele početnoj nameri kratkih priča i nastavile svoj nezavisni život u duši onog ko počne da ih čita...“

Dragomir Brajković o antologiji „Srpske antejske pesme“: „Sastavio je i sklopio Petar Žebeljan jednu neobičnu i, verujemo, za čitanje privlačnu knjigu. Ovakvu knjigu do sada nismo imali. Samim tim poduhvat je vredan pažnje i uvažavanja. I da nema drugih osobenosti i kvaliteta (a ima ih u izobilju), ova knjiga će se kao novina, kao originalna i smela ideja, pamtiti. Nastojeći da pažnju čitalaca, ali i budućih istraživača, skrene na jedan ne mnogo uočljiv, ali važan tok srpske poezija, na srpsku antejsku pesmu, ukazujući na neke danas zaboravljene pesnike, ili, pak, na nepoznate ili manje poznate njihove pesme, priređivač je oživeo, kako pesme, tako i njihove autore, uvodeći ih u nov kontekst i novo trajanje..."

Ljubivoje Ršumović o knjizi „Ždralovi nad Perlezom“: „Nekad je neko rekao da istorija opisuje događaje kako su se dogodili, a literatura onako kako su se mogli dogoditi. Međutim, ima mnogo primera i mnogo autora koji su srećno uklopili istoriju u književnost i književnost u istoriju. Pisana čistim srpskim jezikom, sa lepim ukrasima lokalnog govora, ova je knjiga svojevrsni vodič kroz vreme, svedočanstvo o mukama srpskog naroda pritisnutog tuđom politikom i tuđim hirovima i interesima, na širokom, ravnom i plodnom panonskom polju. Ne treba biti vidovit i shvatiti da te muke traju do dana današnjih i da ih se srpski narod, po svoj prilici, nikada neće osloboditi...“

Vesna Ćorović Butrić o knjizi „Mali radio u velikom radiju“: „Knjige ostaju za sećanje. Emisije su prolazne. Pogotovo one „žive“. A takvih je i danas mnogo, kao, ono nekada, kad je radijski program počinjao. Baš zbog toga je teško izabrati: koga se setiti, čije svedočenje zabeležiti, nekoga ne zaboraviti. U ovom poslu ima i urednika: glavnih i odgovornih, i „većih“ i „manjih“, ima direktora, ali sigurno nema nevažećih ljudi, onih čiji rad, kao deo te slagalice, može da ostane zanemarljiv. Radijska emisija i one za decu je upravo to: slagalica u kojoj učestvuju svi...“

Sava Pantović: „Istorijske zavrzlame“ „Mi o prošlosti uglavnom saznajemo učeći zvaničnu istoriju u školama, ili, kasnije, kada iščitavamo istorijske knjige. Međutim, o mnogim događajima i ličnostima u prošlosti, ali i o običnim ljudima i pojavama, ima podataka o kojima udžbenici i naučne studije ne govore. To bi mogla biti skrivena i zaboravljena strana istorije, ono nepoznato iz prošlosti. Kada uronite u stranice ove knjige, verujemo da ćete doživeti prijatno i uzbudljivo putovanje kroz vreme, predele, gradove, sela, običaje... upoznajući tako drugu stranu medalje mnogih znanih i neznanih ljudi i događaja...“

Spoljašnje veze

• „Moć radija: Petar Žebeljan“, Arhiv Simić, Beograd
• Petar Žebeljan - blog