Pismo Hajduk Veljka Petrovića
Pismo Hajduk Veljka Petrovića je naredba stara više od dve stotine godina, napisana u Negotinu 23. maja 1812. godine, pet dana pre zaključenja Bukureškog sporazuma između Rusije i Turske, a godinu dana pre čuvene pogibije Veljka Petrovića, srpskog vojvode, hajduka i junaka Prvog srpskog ustanka. Javnosti je postojanje pisma bilo nepoznato sve do 2018. godine, kada je zahvaljujući angažovanju Srđana Stojančeva stiglo u Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, gde je danas izloženo u okviru Zbirke Prvog srpskog ustanka, zajedno sa originalnim ustaničkim oružjem iz tog perioda.[1][2]
Istorijska pozadina[uredi | uredi izvor]
Pismo potiče iz perioda ustanka Srba protiv Turaka (1804–1813). U leto 1811. godine Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka, postavio je Hajduk Veljka za krajinskog vojvodu i uputio ga u Negotin. U isto vreme, za carinika u obližnjem Kladovu postavljen je mladi pisar iz Sovjeta, Vuk Karadžić.[3] Hajduk Veljko do tada je bio vojvoda Sokobanje i u Negotinskoj nahiji je od 1806, nakon oslobođenja Beograda, u nekoliko navrata uspešno ratovao protiv Turaka. U isto vreme vodio se i Rusko-turski rat (1806–1812), te su Srbi i Rusi zajedno vojevali protiv Turaka.
Na položaj ustaničke Srbije znatno je uticao sporazum između Rusije i Turske – Bukureški mir, zaključen 28. maja 1812. godine. Mir je bio posledica Kutuzovljevih vojnih uspeha (kraj 1811), a sklopljen je pred direktnom pretnjom Napoleonove invazije Rusije (24. jun 1812). Da bi skratila pregovore Rusija je ograničila svoje zahteve prema Turskoj, što je uticalo i na odredbe koje govore o Srbiji (čl.VIII). Između ostalog, u članu osam Porta je Srbiji donekle priznala samoupravu i obećala opštu amnestiju, a zauzvrat je dogovoreno da se srpska utvrđenja koja nisu Turcima od značaja poruše i da se u garnizone koji su postojali pre 1804. vrati turska vojska.[4] Takođe, Srbi bi kontrolisali upravu u svojim unutrašnjim pitanjima i prikupljanje i predavanje utvrđenog danka. Bukureštanski sporazum predstavlja prvi međunarodni ugovor u srpskoj istoriji u kome se moderna Srbija pominje kao subjekt.[4]
Srpski ustanici nisu bili obavešteni o ovim pregovorima, a po saznanju Karađorđe je odbio mir. Već sledeće 1813. godine, početkom juna, glavna turska sila udarila je na Srbiju sa tri strane: od Niša na Deligrad, od Bosne na Drinu i od Vidina na Negotin.[5]
Pismo Hajduk Veljka Petrovića potpisano je i pečatirano na dan 23. maja 1812. godine, upravo pet dana pre zaključenja Bukureškog mira.
Sadržaj pisma[uredi | uredi izvor]
Nije poznatno da li je Hajduk Veljko Petrović bio pismen, te rukopis može pripadati i nekom od njegovih pisara, uostalom i Vuku Karadžiću, koji je upravo u tom periodu boravio u Negotinskoj krajini kao glavni pisar, o čemu je ostavio bogato svedočenje.[5][3][2] Sam sadržaj pisma jeste naredba kojom se stanovništvo navedenih mesta obavezuje da daje ustanicima novčanu pomoć i pomoć u namirnicama, takozvani „bir”. Hajduk Veljko ovlašćuje bimbašu Mateju da u njegovo ime sakuplja tu pomoć, a „ko bi se protivio Mateju, to se samomu mene protivi“, te u potpisu navodi „Veljko Petrović Vojvoda“.[2] Naredba tako svedoči o aktivnostima srpskih ustanika neposredno pred ugovaranje mira i predstavlja redak pisani trag iz perioda Prvog srpskog ustanka. Pisano je starim pismom, a korišćen je narodni jezik, što je još jedan od razloga zašto predstavlja dragoceni dokument.
Na poleđini pisma nalazi se beleška „pismo 'ajduk Veljka“ koju je zapisao Ljubomir Nenadović, književnik, diplomata i ministar u čijoj se biblioteci nalazilo pismo. Nenadović je bio sin ustaničkog vojvode, prote Matije Nenadovića, jednog od organizatora ustanka u valjevskom kraju koji je poznavao Hajduk Veljka. Pretpostavlja se da je tim tokom do danas sačuvano pismo.[2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Pismo Hajduk Veljka Petrovića u Adligatu”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-08-12.
- ^ a b v g „Istorijska ekskluziva: Naredba Hajduk Veljka, stara više od 200 godina”. Srbija među knjigama. 6—18: 14. 2018. ISSN 2620-1801 — preko Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”.
- ^ a b Gažević, Nikola (1974). Vojna enciklopedija (tom 6). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 17.
- ^ a b Jelavich, Charles; Jelavich, Barbara (1986). The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920. University of Washington Press. Jelavich, Charles; Jelavich, Barbara (novembar 1986). The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920. University of Washington Press. str. 34. ISBN 978-0-295-96413-3..
- ^ a b Stefanović Karadžić, Vuk (1969). Istorijski spisi. Beograd: Prosveta. str. 91—92.