Pokolj u Surdulici
Masakr u Surdulici je masovno ubistvo srpskih muškaraca od strane bugarskih okupacionih vlasti u gradu Surdulici na jugu Srbije 1916. i početkom 1917. godine, tokom Prvog svetskog rata. Pripadnici srpske inteligencije u regionu, uglavnom funkcioneri, učitelji, sveštenici i bivši vojnici , zadržani su od strane bugarskih snaga — navodno da bi bili deportovani u bugarsku prestonicu Sofiju — pre nego što su odvedeni u šume oko Surdulice i ubijeni. Procenjuje se da su Bugari u gradu i okolini pogubili 2.000–3.000 srpskih muškaraca. Svedoke masakra intervjuisao je američki pisac Vilijam A. Drejton u decembru 1918. i januaru 1919. godine.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Austrougarska je objavila rat Srbiji 28. jula, čime je počeo Prvi svetski rat[1]. Srbiju su okupirale udružene nemačke i austrougarske snage 7. oktobra 1915. Kraljevina Bugarska je 14. oktobra objavila rat Srbiji i izvršila invaziju na zemlju sa istoka. Srpska vojska je bila prinuđena na povlačenje kroz Albaniju. Srbija je bila podeljena između Austrougara, Nemaca i Bugara. Bugarska okupaciona zona nalazila se na prostoru između gradova Skoplja i Niša, koji je bio meta bugarskog nacionalizma.
Buggarske okupacione vlasti izvršile su deportaciju odraslih muškaraca koji nisu Bugari. Bugarski vojni guverner okupiranih srpskih teritorija naredio je 16. decembra 1916. da „svi muškarci između 18 i 50 godina koji su služili u srpskoj vojsci, svi oficiri, bivši učitelji, sveštenici, novinari, bivši namesnici, vojni funkcioneri i svi osumnjičeni lica, treba uhapsiti i internirati“. Usledila su hapšenja srpskih muškaraca[2].
U januaru–februaru 1917. Bugari su počeli da regrutuju lokalne Srbe na služenje vojnog roka i pronela se glasina da su saveznici stigli do Skoplja, pa bi Srbi trebalo da dižu ustanak. Odluka o ovoj pobuni doneta je i 21. februara izbila je Toplička buna. Njegove vođe okupile su nekoliko stotina pobunjenika koji su osvojili Prokuplje i Kuršumliju. 12. marta otpočeo je bugarski kontranapad pod komandom Aleksandra Protogerova uz učešće komitijskih snaga Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije[3].
Posle višednevnih borbi, Bugari su 14. marta ušli u Prokuplje, a Austrougari u Kuršumliju. U borbama je poginulo nekoliko hiljada ljudi, uključujući civile. U aprilu 1917. godine srpski gerilci su napali jednu železničku stanicu i 15. maja čete Koste Pećanca ušle su na staru bugarsku granicu i upali u grad Bosilegrad, koji je bio naseljen Bugarima, i spalio ga. Zatim se povukao na Kosovo, koje su tada kontrolisali Austrougari.
Masakr[uredi | uredi izvor]
Pod ovim okolnostima mnoge srpske muškarce na okupiranim teritorijama zadržale su bugarske patrole, navodno da ih odvedu u bugarsku prestonicu Sofiju. Umesto toga, odvedeni su u šume oko grada Surdulice i ubijeni, kako to opisuje istoričar Andrej Mitrović, „najbrutalnijim metodama“[4].
Mesta na kojima su vršeni pokolji bila su pod stražom, pa Surduličani ni svoje mrtve nisu mogli da vide, a kamoli da ih prebrojavaju. Iskopavanja leševa i kostiju na lokalitetima zločina, koja je vršila Međunarodna komisija, u čijem sastavu su bili i takvi eksperti, kao što su Švajcarac dr. Arčibald Rajs i Amerikanac Vilijem Drajton, nisu dala potpuni uvid u razmere zločina. U Surdulici su ubijani ljudi iz cele stare Srbije.
Najviše ubistava je bilo na mestu Duboka dolina, ali i na mestima Kalifer, Dubrava, duž Vrle reke i Romanovačkog potoka.
Prema istraživanjima dr. Jovana Hadži-Vasiljevića: „u početku su u Surdulici ubijali Bugari Srbe iz pušaka, potom hladnim oružjem, pa onda kundacima i drugim tupim oružjem.“
Tačan broj ubijenih Srba u Surdulici do današnjeg dana nije poznat. Do tačne cifre se može doći analizom podataka iz bugarske arhive toga vremena. Dr. Milivoje Petrović pripremajući građu za svoju poznatu knjigu „Toplički ustanak“, učinio je više pokušaja da dođe do arhivske građe bugarske vojne arhive iz Prvog svetskog rata, ali mu takav uvid nije dozvoljen. Zbog toga, za nas je taj podatak još uvek tajna. Tačna cifra zverski pobijenih Srba od strane Bugara u Surdulici nalazi se u rasponu od 3.000 do 30.000 ljudi, žena i dece.
Doktor Rajs u svom izveštaju na osnovu izjava samo šest svedoka iz Surdulice kaže: „U Surdulici je ubijeno od 2.000-3.000 ljudi iz okoline ili su doterani iz daljih mesta. Svedoci nisu mogli da ih prebroje, bilo ih je suviše.“
A dr. Jovan Hadži-Vasiljević u jednoj svojoj knjizi navodi da je bugarski vojnik Marinko govorio da su Bugari u Surdulici samo u toku prva tri meseca okupacije ubili „oko 2.000 Srba raznog pola i uzrasta“.
Bugarski okupatori su 1915-1918. Surdulicu pretvorili u klanicu Srpskog naroda. U tom periodu Bugari su do Surdulice sproveli na hiljade srpskih interniraca na putu za Bugarsku. Od tog broja jedva da je polovina stigla u internirske logore u Bugarsku. Ostali su taj svoj krvavi put završili na surduličkim mučilištima.
Amerikanac Vilijem Drajton, u svom izveštaju međusavezničkoj komisiji za utvrđivanje bugarskih zločina navodi:
„Svi Srbi koji su bili obrazovani ili viđeniji među svojim sugrađanima, bili su pohvatani i sprovedeni u logore u Bugarsku. Na putu za internaciju doterivani su do Surdulice… Cela okolina ovog mesta predstavlja prostrano groblje, pa je opravdano nazvana „klanica Srba“, jer su Bugari na putu za Bugarsku , tokom novembra, decembra, januara, februara 1915-16 godine ovde svakodnevno sprovodili 200-400 Srba za internaciju, od kojih su ovde poubijali veliki broj…“
Odlučna bitka za oslobođenje Srbije otpočela je na Solunskom frontu 14. septembra 1918. godine. Ubrzo zatim. posle kapitulacije Bugarske, Surdulica je oslobođena 6. oktobra 1918. godine. Ulaskom srpske vojske u Surdulicu, odmah je pokrenuta inicijativa i prikupljanje novčanih za podizanje Spomen-kosturnice u Surdulici i za prikupljanje kostiju žrtava bugarskog pokolja u okolini Surdulice radi njihove ekshumacije i sahrane. Tako je osnovan i odbor za podizanje spomen-kosturnice.
Na dan 24. avgusta 1924. svečano je otkrivena Spomen-kosturnica i spomen-gimnazija kao jedinstven spomenik žrtvama bugarskih zločina izvršenih u Surdulici 1915-18. godine. Spomen kosturnicu je otkrio kralj Aleksandar Karađorđević a nakon toga svake godine 28. juna, na Vidovdan održavane su svečanosti uz prisustvo velikog broja građana, na kojima su evocirane uspomene na ove žrtve bugarskih zločina.
Za vreme Drugog svetskog rata, svojim drugim dolaskom u Surdulicu, Bugari su odmah demolirali kosturnicu, uništili sve eksponate, a februara 1943.su srušili i samu zgradu Kosturnice, tako da danas na ovom mestu stoji samo spomen-ploča koja je podignuta kasnije.
Procenjuje se da su Bugari samo u Surdulici i okolini pogubili 2.000–3.000 srpskih muškaraca. Istovremeno, bugarske vojne vlasti su ubile i mnoge civile u Vranju, Zaječaru, Kačaniku i drugim mestima u tom kraju. Bugarski načelnik vranjskog okruga opisao je streljane ljude kao „ubice, lopove i koljače“ čiji su „[zločini] bili toliki da bi bilo potrebno najmanje deset godina da se njihovo zlo popravi“[5].
Posledice[uredi | uredi izvor]
Bugarske vlasti su nakon masakra maltretirale i proganjale rođake pogubljenih u Surdulici i okolini. Američki pisac po imenu Vilijam A. Drejton posetio je Makedoniju i južnu Srbiju između decembra 1918. i januara 1919. kao deo srpske komisije koja je istraživala bugarske ratne zločine u ovim krajevima. Drejton je u svom dnevniku zabeležio da je intervjuisao petnaestak očevidaca koji su optužili da su bugarske snage deportovale Srbe u Surdulicu i tamo pogubili deo njih u skladu sa unapred određenim spiskovima imena. Ostali su, prema rečima svedoka, zapravo deportovani u Sofiju[6].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Pavlowitch, Stevan K. (2002). Serbia: the history of an idea. New York: New York University Press. ISBN 978-0-8147-6708-5.
- ^ Mitrović, Andrej (2007). Serbia's great war, 1914-1918. Central European studies. West Lafayette, Ind: Purdue University Press. ISBN 978-1-55753-476-7. OCLC ocm85018421.
- ^ Bechev, Dimitar (2009). Historical dictionary of the Republic of Macedonia. Historical dictionaries of Europe. Lanham, Md: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5565-6. OCLC 263605508.
- ^ Király, Béla K.; Dreisziger, N. F.; Nofi, Albert A., ur. (1985). East Central European society in World War I. War and society in East Central Europe. Boulder : Highland Lakes : New York: Social Science Monographs ; Atlantic Research and Publications ; Distributed by Columbia University Press. ISBN 978-0-88033-089-3.
- ^ „BUGARSKA ZVERSTVA... SURDULICA DRUGA GOLGOTA - SRPSKA ISTORIJA” (na jeziku: srpski). 2017-02-25. Pristupljeno 2024-03-18.
- ^ Lewis, Mark (2014). The Birth of the new justice: the internationalization of crime and punishment, 1919-1950. Oxford studies in modern European history. Oxford: Oxford university press. ISBN 978-0-19-966028-5.